Narodna milicija

о

водство Бољшевичке партије, а којој су се прикључила руководства комунистичких партија земаља Информбироа, — имала је обрнуто дејство; око Партије и друга Тита чврето су се збили редови наших трудбеничких маса читава земља као један човјек ухватила се у коштац са свим тешкоћама и одлучно пошла у борбу за изградњу социјализма, за одбрану наше независности, и за, одбрану принципа равноправности међу социјалистичким земљама, и комунистичким партијама. У почетку Информбиро, на челу са руководством Бољшевичке партије, оптуживао је наше државно и партиско руководство ради »екретања«, ради »вођења« Југославије у империјалистички табор, ради »непријатељске« политике која се спроводи против СССР-а, и друге сличне ствари, да би се касније отворено напала. читава Партија и читав народ а Југославија постала објекат најапеурднијих и најнепоштенијих напада који су икада вршени на једну земљу. Та кампања, која се води против социјалистичке Југославије, кампања којом руко води Бољшевичка, партија, која рефлектира и хоће да. себи придржи монопол »правих« марксиста, намеће потребу да, сваки трудбеник наше земље ехвати суштину тога спора, његов смисао и да; схвативши га, унесе у борбу за одбрану истине, за одбрану наше независности и слободе и за одбрану основних принципа на којима почива даља побједа марксистичких начела, не само жар него и високу свјест револуционара. О том спору, који московски руководиоци Информбироа хоће и желе да прикажу као спор Информбироа, и ЦК КО, а који у ствари то није него провидно рухо ревивиониста из ЦЕ ОК 6) који би хтјели да прикрију и заташкају своје великоруске хегемонистичке- циљеве подјармљивања, и економског поробљавања других па и социјалистичких земаља, друг Ђилас

каже: »Спор између КИЈ и СКП(б) је стварни спор, принципијелно неслагање, а »спор« између ЦК КИЈ и Информбироа је само прикривање овога првог, несумњивог

"опора <<

Покушај совјетских руководилаца да прикрију суштину спора између ЦК СКП(б) и КПЈ, да прикажу како је тај спор посљедица »скретања« Југославије у цјелини у империјалистички табор, само је гола клевета и лаж. А они су употребили лаж ради тога, што су њихови циљеви и намјере према нашој земљи непоштене, што иду за тим да од наше земље створе послушну марионету која би економско и политичко подјармљивање величала и славила као узвишену помоћ Совјетског Савеза, као доказ интернационализма на дјелу. Они тако поступају зато, јер како каже друг Ђилас: »они неће и не смију отворено да кажу оно што мисле«, а оно што чине је »директна ин свјесна ревивија« Марксовог-Лењиновог учења.

Против оваквог непријатеља наше земље и њене независности, који је у исто вријеме и најцрњи непријатељ учења Маркса-Лењина, једино оружје које се успјешно и побједнички може употријебити јесте сама наука која је нападнута, коју би се хтјело ревидирати — то је револуционарна теорија Маркса-Лењина. Зато је њу потребно стално и темељно проучавати. Њено добро познавање и правилна примјена њених принципа на наше конкретне услове омогућило је нашем партиском и државном руко“ водству да схвати суштину напада на нашу земљу, да преодоли томе нападу и поведе и Партију и народ у борбу за социјаливам, за одбрану независности земље и да високо развије заставу борбе за одбрану Марксовог учења од ревизије, коју, под наролама одбране тог учења, би хтјели да изврше савремени ревизионисти из цк СКП(б),

РАДОВАН СТ. ПОПОВИЋ, инспектор МУП НР Србије:

МАНДАТНИ

Да би се правилно остварила казнена политика др“ жаве, изражена, У постојећим законима и прописима, који се односе на прекршаје, Оеновним законом о прекршајима, (И део), прописан је административно-казнени поступак,

Административио-казнени поступак излаже правила о начину поступања државних органа у предметима, прекршаја. Истовремено, он одређује права и дужности др“ жавних органа, међусобно и према грађанима који уче“ ствују У административно-казненом поступку, као и права и дужности грађана према државним органима који су овлашћени да воде овај поступак,

Ако размотримо административно-казнени поступак, конетатоваћемо да је законодавац, поред редовног поступка, предвидео да се за прекршаје, за које је прописана само новчана казна у строго одређеном износу, може применити и мандатни поступак, ако се стекну законом прописани услови.

Предмет нашег излагања, је мандатни поступак.

Мандатни поступак значи уствари »поступак по овлашћењу«, обзиром да »мандатни« долази као придев од речи француског порекла mandat, која значи овлашћење,

Установа мандатног поступка, ва, прекршаје одређена, је чл, 140 ОВОП-а, који гласи:

»Ва прекршаје, за које је прописана само новчана, казна и то у тачно утврђеном износу, али највише до 50 динара, државни орган може у својим прописима овластити припаднике Народне милиције или службенике ин-

8

ПОСТУПАК

опедкциских органа да на лицу места, наплаћују те новчане казне од лица која ватекну на делу извршења пре“ кршаја. Законом и уредбом могу се овластити и друга, службена лица, да за одређене прекршаје наплаћују кавне по овом поступку.

а ава re eee

Наплаћивање казне врши се издавањем потврде.

; Противу наплаћивања новчане казне на лицу места, нема места жалби.

Ако се не примени наплата казне на лицу места, поднеће се пријава државном органу, надлежном за доношење решења о прекршају. Исто тако ће се поступити п у случају, ако лице које је учинило прекршај неће да плати казну одмах. у /

Наплата новчане казне, на лицу места, не примењује се према деци до четрнаест година.«

Према одредбама овога члана, овлашћење ва вођење мандатног поступка може дати само државни орган, који одређује прекршај и прописује административну казну. Ово значи да сви органи који могу одређивати прекршаје и пропививати административне казне, а који су наброjam у чл, 3 ОВ8ОП-а, могу за прекршаје, за које је прописана само новчана казна у њеном максималном износу до 50 динара, дати и овлашћење за вођење мандатног поступка ва ову врсту прекршаја, Када се ово овлашћење може дати о томе одредбе чл. 140 ОЗОП-а не говоре, Према томе, јасно је да се ово овлашћење може дати истовремено када. се прописом одређује прекршај, или доцније,