Narodna milicija

чким земљама, гдо осмповна средетва за пронзводњу пнсу у власништву државе већ се:налазе у приватним рукама, и где државни апарат своје расходе покрива углавном порезима и другим дажбинама, чија перавномерна расподела и пребацивање главних терета на широке народне масе. даје порезима потпуно класно обележје капиталистичке државе.

У капиталистичким земљама, где не постоји општедруштвена својина основних средстава за“ производњу, где држава нема привредно-организаторску функцију, где она не руководи производњом и прометом робе, где се основна средства за проивводњу, затим банке и кредит, палазве у рукама приватних лица, државни буџет има

чисто административни карактер, Он не претставља фи“

нансиски план развитка народне привреде нити одражава економску снагу земље, јер држава нема скоро никакве везе са привредом. Буџет се углавном, у капиталистичким државама, своди на предрачун личних и материјалних издатака који су потребни за издржавање државног апарата, Овај апарат нема за задатак неке привредне функције, већ служи томе да омогући песметано искоришћавање привредних извора дотичпе земље за рачун капиталиста. Зато се HW буџет, у рукама капиталистичке државе, у својој суштини појављује као средство за експлоатадију радних маса. Буџетеки приходи иду углавном ва издржавање државног апарата и мобилисање повчаних средстава врши се искључиво од пореских дажбина које плаћа становништво. Капиталистичка држава, за покриће трошкова свога државног апарата, мора да тражи приходе мимо оних који се остварују у производњи, јер ови припадају капиталистима. Она своје приходе, који су фискалног карактера, јер произилазе углавном од пореза п других намета, мобилише у државну касу од становништва. При том је неравномерна расподела и пребацивање главњих терета путем пореза на најшире пародне масе, основна карактеристика прихода у бупету једне капиталистичке државе. Поред фискалног карактера буџетских прихода, за буџете капиталистичких држава нарочито је карактеристично што ву и њихови расходи пнепродуктивни, јер се троше искључиво на одржавање аларата администрације. Сасвим други карактер, суштину, као и улогу, има наш буџет, па према томе и приходи, Прелазом основних средстава за производњу у ошштедржавну својину, наша народна држава добила је из оспова нове функције које нису својствене капиталистичким државама, Она је организатор и руководилац читаве привредне изградње, подизања културног и материјалног благостања радних маса, брине се о сигурности, економској независности и одбранбеној снази земље. Ови се задаци разрађују и конкретизују општедржавним и привредним планом где се пи буџет јавља као план привреде за стварање јединственог фонда државних новчаних средстава, који концентрише приходе који се стварају у нашој привреди, прикупља један део дохотка од становништва :и 'расподељује их сагласно државном привредном плану, Као финансиски план он је органски повезан са привредним планом, јер се сви елементи његових прихода и расхода заснивају на показатељима државног привредног плана. Буџет и привредни план чине, као што се види, због своје независности и условљености, једну целину. Стога се и борба за извршење буџета јавља и као борба за извршење привредног плана. i

Приходи буџета, 6 обзиром на изворе одакле потичу, углавном се могу поделити на следеће три основне груне, и то: приходи који потичу ив привреде односно производње, приходи које плаћа становништво и остали приходи, Највећи део прихода општедржавног буџета (преко две трећине) у буџет се сливају у виду новчане акуму-

падије остварено у производњи, Акумулацију уплаћују у буџет привредна предувећа у виду пореза на промет производа и добити предузећа. При овом треба разликовати ошштедржавну акумулацију, коју предузећа остварују и уплаћују у целости у виду пореза на промет производа, од сопствене акумулације, коју предузећа остварују У виду добити. Од сопствене акумулације, коју предузећа остварују у виду добити, она у буџет уплаћују само један незнатан део, а остали део добити остаје предузећима на самостално располагање као њихова сопотвена акумулација. Остављајући тако предузећима на самостално располагање њихову сопствену акумулацију, загарантован је индивидуални карактер тим предузећима, обезбеђен је у највећем обиму стимулус и материјална заинтересованост сваког предузећа за постизање што бољих резултата при испуњењу додељених му задатака.

Како порез на промет производа има свој извор У производњи то са прометом производње расту и приходи овог пореза. Порез па промет производа не само што је финанспеки метод путем кога се мобилише у буџет највећи део остварене акумулације у производњи, већ је и средство за учвршћење принципа привредног рачуна на бави кога послују наша привредна предузећа, а, исто тако, и средство контроле извршења плана производње, јер се кроз ток уплата овога пореза прати и ток остварења плана производње.

Врло значајну улогу у систему наллих прихода имају пи приходи од снижења пуне цене коштања. Основна начела социјалистичке економике јесу: повећање обима производње, проивводности рада и енижења трошкова проивводње, Ова начела изражена су ни у пашем Петогодишњем плану, Да би се повећала количина вишка производа, па према томе и акумулација, потребно је по-

већати количину рада и производност рада.

За стално п систематско повећање количине рада који је потребан за материјалну пропзводњу, као п повећање производности рада, постоје услови једино у социјалистичкој економици, где су немогуће економске кризе, незапосленост и друго и где не постоје све оне противречности евојетвене капиталистичкој привреди, које ограничавају како стално повећање пропизводности рада, тако п количине рада,

Повећање производности рада највште. доприпоси снижењу пуне цене коштања а ово се постиже усавршавањем средстава за производњу и подизањем квалитета радне снаге. И у капиталистичкој привреди постоји борба за што нижу цену коштања, само што се она у капиталистичкој привреди остварује појачаном експлоатацијом радне снаге — обарањем плата п падница, и најамнине уопште, на што нижи ниво, и где постигнуто снижење не доноси корист заједници већ једино сопственицима средстава за производњу — капиталистима, Постоји читав низ могућности за снижење пуне цене коштања, која тако важну улогу игра у нашој привреди, а које овде но можемо пабрајати. i

Поред акумулације која се ствара непосредно у проивводњи постоји и допунски извор акумулације кров систем наших двојних цена,

Разлике између виших и нижих цена робе прететављају посебан вид акумулације, То је порев на промет производа из слободног промета робе, тржишне добити и др. -

Задржаћемо сена нарочито важној врсти допунске акумулације и тржишној добити. |

Поред јединственог пореза на промет производа, који се остварује У. производњи локалне привреде, као минимум акумулације коју су ова предузећа обавезна да остваре, тржишна добит је вишак акумулације коју локална предузећа на истим производима могу такође да остваре извесним

под условима.