Narodna milicija

Локална привреда, у односу на савезна и републиканска предузећа, има допунски карактер и њена производња намењена је, једним делом, слободној продаји на тржишту како би се задовољиле оне ' потребе становништва које пису основне (савезна и републичка предузећа подмирују основне потребе). Због тога су цене овим производима веће од цена за гарантовано снабдевање, те се и разлика, која отуда настаје, захвата путем тржишне добити.

Ако би се допунско снабдевање вршило по нижим ценама, отворила би се широм врата шпекулацији. Купци допунских производа по нижим ценама носили би их на тржиште и продавали по вишим ценама, искоришћујући за себе насталу разлику, Отуда се продаја артикала допунеког снабдевања по вишим ценама намеће као нужна у условима данашњег стања наше привреде, ~ Ни тржишна добит, као ни лорез на промет производа из слободног промета, нису уведени ради остварења, што већих прихода за буџет, већ искључиво као привредно-политичка мера ради еузбијања шпекулације на тржишту, затим, ради одржавања основних пропорција између робних и куповних фондова.

Као што се види, систем двојних цена обезбеђује снабдевање становништва и допунско снабдевање наших трудбеника са нижим јединственим ценама, а тако исто служи за сузбијање шпекулације која се јавља услед постојања слободног тржишта и слободних цена,

По евојој важности, после прихода из привреде, па друго место долазе приходи од становништва. Ови приходи појављују се у више видова као што су: порез на доходак, месна доходарина, порез на наслеђа и поклоне, трошарина, социјално осигурање (приходи од трошарине и социјалног осигурања већ су укинути), таксе, као и народни зајам, Од свих ових облика најважнији је порез на доходак. Поревом на доходак мобилише се део акумулације који се ствара на задружном и приватном привредном- сектору, За приватни и задружни сектор порез на доходак је основни вид њиховог доприноса за опште потребе заједнице, Порез на доходак се појављује као регулатор у механизму расподеле народног дохотка, јер од његове висине зависи и удео свакога. грађанина у TOM дохотку, односно, висина доприноса кога ће он дати у државни буџет. |

Законом о порезима одређени опорезивања пореза на доходак и постављени принципи за разрез и наплату овог пореза. Тако је у чл. 12 Закона наглашено да се приликом одређивања пореских стопа мора водити рачуна о томе да оне буду срачунате на то како би сваки грађанин сразмерно допринео извршењу државних задатака и-да се омогући развој оних делатности које саме по себи више доприносе заједници. Овом начелном. одредбом постављени су не само циљеви опорезивања поревом на доходак већ је у основи постављена и линија наше пореске политике у односу на задружни и приватни сектор. Јбом је у исто време одређен и карактер пореза Ha доходак у нашој новој држави. (ва одредба нам показује да је порев на доходак код нас, у првом реду, економеко-политичког карактера, и као економско-политички инструменат он има за циљ да, потпомаже оне делатности које више доприносе заједници, а као фискални инструменат да осигура сразмеран до" принос у извршењу државних задатака, Дакле, читав наш систем пореза на доходак треба посматрати првенствено кроз. његову економеко-политичку улогу,

су основни циљеви

20

Порез на доходак садржи три облика, Међу овима најважније место заузима данас порез на доходак који плаћају пољопривредна домаћинства, Због многобројности ових пореских обвезника и приходи од овог пореза, знатно су већи него од ма ког другог облика пореза на доходак. Међутим, прворазредни значај пореза на доходак од пољопривредних домаћинстава јесте у томе, што је овај порез, у низу других мера, моћно оруђе у рукама народне власти за ограничавање капиталистичких тенденција на селу, за јачање савеза радничке класе са ситним и средњим сељаштвом итд, У циљу епровођења у живот основних задатака и циљева пореске политике путем порева на доходак земљорадничких домаћинстава, посебно је, уредбом, регулисан начин утврђивања дохотка и разреза пореза овим пореским обвезницима. Нарочито су важни принципи на којима се утврђује доходак пољопривредним домаћинствима тј, пореска основица, У начелу, као пореска основица сматра се стварно постигнут нето доходак у години за коју се врши разрез пореза. Порез на доходак се јавља као важно средство да се сузбију пшекулантске тенденције богатих сељака, да се у фонд државне акумулације захвати онај део дохотка богатих пољопривредних домаћинстава који је зарађен на шпекулантски начин, путем набијања цена на слободном тржишту. Порев не доходак има улогу не само сузбијања и потискивања капиталистичких елемената на селу, него, у систему осталих привредно-политичких мера, допринови и једном од основних задатака наше привредне и финансиске политике — успостављању правилне пропорције између количине робе и новца у промету и опти-

цају. Класни карактер пореза на доходак нарочито се по-

казује у учешћу ситних, средњих и богатих сељака У укупном плаћању овог пореза.

Потребно је истаћи, да се последњим изменама и допунама Уредбе о порезу на доходак, коју је донела пре неко време Влада ФНРЈ, не предвиђа убудуће порез на доходак радника, службеника и намештеника.

Укупан годишњи износ пореза на доходак, који се има надлатити по појединим облицима овога пореза, одређује се општедржавним планом пореза за дотичну годину, а на основу плана народног дохотка и плана новчаних прихеда и расхода становништва, Народне републике доносе свој план наплате пореза на доходак на основу општедржавног плана пореза и својим планом одређују износе пореза, који ће се наплатити на подручју појединих среских народних одбора, Срески народни одбори свој план наплате пореза на, доходак разбијају даље на месне одборе, а ови на, поједина домаћинства,

Најзад, у систему прихода пашег буџета, јавља се и група свих »осталих прихода«. Извори прихода ове групе су многобројни и разноврсни, Овде спадају: приходи установа који се јављају у веома различитим видовима, затим приходи од царина, репарација, фонд за обнову земље, приходи од укинутих фондова и др. Многи од њих постепено губе сваки финансиски значај, а У укупном износу показују из године у годину тенденцију све већег опадања.

Као што видимо, буметеки приходи највећим делом потичу ив социјалистичке производње, а, с друге стране структура расхода нашег буџет показује, да су они у првом реду, и у највећем обиму, намењени финансирању. социјалистичке изградње, јачању производних снага, економској и политичкој независности, одбранбеној снази земље и подизању материјалног благостања, културног нивоа и социјалног обезбеђења радних маса,