Narodna milicija

1 озјођадапји atomske energije. Za čestice kojima su VIšena razbijanja oni su uzeli neutrone, koji su naročito pogodni za razbijanje stoga što su u pogledu elektriciteta potpuno. neutralni. Kao: takvi, neutroni lakše dopiru do jezgra atoma koje ima jak pozitivan elektricitet te odbija druge naelektrisane čestice kojima bi se vršilo razbijanje. Posle raznih pokusa, pronađeno je da je atom urana najpogodniji za razbijanje, jer oslobađa ogromne količine energije — skoro 20 milijardi kalorija na jedan kg urana. To su zaista ogromne količine, osobito kada znamo da najbolji kameni ugalj daje oko 7000 kalorija.

Šta znači razbiti atom i kako se on razbija? Atom se ne razara niti nastaje novi elemenat ako se od atoma otkinu elektroni, koji kruže oko njegovog jezgra. To je zbog toga što glavno svojstvo atoma — pozitivni naboj njegovog jezgra — ostaje netakmuto. Dokle god postoji atomsko jezgro, postoji i dotični hemiski elemenat. Tek kad se razbije atomsko jezgro, kad se promeni veličina naboja jezgra, menja se i atom i nastaje novi elemeniat. . A razbijanje jezgra dovodi do oslobođenja energije. Znači cela stvar je u razbijamju jezgra atomi.

Irena i Frederik Žolio i Pavle Savić takođe su naučno utvrdili da nedostatak ili suvišak neutrona u atomskom jezgru deluju na postojanost i otpornost jezgra prema razbijanju. I na osnovu ovih novih naučnih podataka o otpornosti atoma pronađeni su i novi elementi od kojih je za dobivanje atomske energije najznačajniji plutonij.

Za prve pokušaje za dobijanje atomske energije uzimana je jedma od četiri vrste urana. I evo kako se vrši razbijanje jezgra: u jednu masu urana ubaci se Spolja jedan neutrom koji, kad pogodi jezgro atoma, razbije ga na dva podjednaka dela. Iz razbijenog jezgra uvek izlete 2—98 nova neutrona koji pogađaju susedna jezgra i polove ih pri čemu opet izleću novi neutroni koji nastavljaju dalji proces razbijanja jezgra. Tako se ovaj proces odvija neprekidno, a svako razbijeno jezgro oslobađa ogromne količine energije. Ovaj proces neprekidnog razbijanja jezgra nazvan je lančanim procesom. Ali je utvrđeno da se lančani proces ne može sprovesti u malom komadu urana zbog toga što se neutroni, koji izleću iz razbijenog jezgra, kreću vrlo velikom brzinom — 20 hiljada kilometara u sekundi, I ako je komad urana mali oni onda izlete iz njega ne razbivši ostala jezgra. Na ovom principu zasnovana je i eksplozija atomske bombe. Verovatno je da se u atomskoj bombi nalaze dva komada jedne vrste urana od po 7 kg, jer je kritična masa za eksploziju ovog urana 14 kg. I dovoljno je da ovi delovi budu sastavljeni samo hiljaditi deo sekunde ра да veštački skriveni neutron izazove lančani proces eksplozija jezgra ı urana. Posle ove bombe načinjena je i bomba od druge vrste urana, koja se u posebnom procesu pretvara u plutonijum. A kritična masa plutoniju-

ma je mnogo manja od kritične mase urana i njegova.

16

manja količina izaziva sti efekat kao i velika količina urana. Zato plutonijevu bombu nazivaju super-bombom.

Ostavimo ova strašna oružja i vratimo se na atomsku energiju koja će biti upotrebljena u miroljubive svrhe. Мамете та је trebalo da upravljaju ovim brzim neutronima kako bi mogli izazvati eksplozije jezgra onda kad Je potrebna atomska energlija. Inače lančani sistem razbijanja atomskih jezgra može da izazove velike katastrofe. Eksplozija samo 1 kg urana jaka je koliko i eksplozija 15—20 hiljada tona jedmog od najeksplozivnijih sredstava — trofila. I naučnicima je pošlo za rukom da brze neutrone obuzdaju takozvanim »neutronskim usporivačima«. To je obično čisti grafit. Kao što smo videli ovakvi usporivači misu potrebni kod atomske bombe. Regulisanje lančamog sistema eksplozija ı razbijanje jezgmra, onda kada je potrebmo, postignuto je time što su komadi urana stavljani između komada grafita — »neutronskih usporivača«. Grafit usporava brzinu nheutroma i oni onda lakše nailaze na jezgra urana i rabijaju ih. Danas se pomoću naročitih spravi. može kontrolisati · lančani proces eksplozija i regulisati odvođenje oslobođene atomske energije.

Na kraju bi trebalo da se upoznamo s jačinom. atomske energije. Evo nekoliko upoređenja njene јаčine sa današnjim energijama kojima se služimo. Poznata nam je energija koja se dobiva pri sagorevanju benzina. Običan kamion potroši 20 litara bemzima па svakih 100 km a zamislite koliko se energije oslobodi mnazbijanjem uranovih jezgra! jedan kg urana dovoljan je da da toliko energije koliko daje 1,700.000 kg benzina! Energija jednog kg urama 235 dovoljna je za neprekidan sedmogodišnji pogon avionskog mofora od 2.500 konjskih snaga! Ili, naprimer, jezgro helijevog atoma, koji je drugi na tablici elemenata, izgrađeno je iz dva protona i dva neutrona. Energija koja . veže ove čestice u atomskim jezgrima jedmog gram helija odgovara energiji od 175 milijardi kalorija! Trebalo bi spaliti 20 tona kamenog uglja da se dobije energija koja je jednaka atomskoj energiji jednog grama helija.”· Toliko je jaka atomska energija! A nje ima u svakoj stvari. Ako, naprimer, uzmemo običan kamen od 10 kg i razbijemo jezgra njegovih atoma, dobićemo količinu energije koja je ravna celokupnoj godišnjoj proizvodnji uglja u Nemačkoj. Ta energija davala bi pogon mašinama u svim fabrikama, vozovima, brodovima, služila. bi

Samo

raznovrsnim potrebama ljudi.

Atomska .energija rešava pitanje novog života pitanje prehrane, materijala, vrela energije. Za ljude novog doba biće lakoća dobiti zlato iz vode, ugljen iz kamena, srebro iz olova, železo iz gline, kao što mi danas bez teškoće dobijamo aluminijum iz boksita, ili benzin· iz ugljena. Lenjin je rekao: »Čovečji um otkrio je mnoge retkosti u prirodi i otkriće ih još više povećavajući time svoju vlast nad njom.«