Narodna skupština

23 САСТАНАК — 5 ДЕЦЕМБРА

СТРАНА 205

Потпредседник — Стављам на гласање: ко Је за то да се ирочитанн члаа прпши са измеиом коју је учинио г. Лешјании нека седи, а ко је иротнваи иека усгаие. (Свч седе). Оглашујем да је прпмљен. Известилац Вит. Младеновић чпта чл. 3. Потпредседник — Нико се ие јавља за реч. Стављам па гласање: ко Је за то да се ирочитанн члан ирпмн иека седн а ко је нротпван нека устанс? (Свн седе). Оглашујем да је ч.1. 3 иримљеи. Известилад Вит. Младеновић прочпта чл. 4. Данило Јовановић — Ја лислим да је овај члан са свпм нзлишаи. Ја не знам на нгго то да се овим члапом наређује где ће којн саветпик седети, за што да се уносн таква одредба у закон, која пнје потребна. Известилац Вит. Младеновић — Ја држим да Је то овде сасвнм умесио стављено н као што се впдн пз овога ч 1ана, наведеи је у љему п члан 1 + 2. Устава, то значн да пма иеке везе са Уставом п да се с н>пм у везу доводе. С друге стране опет ја држим да је баш са свпм нужн >, да мора н то да се каже где ће који седеги јер прп решавању кад се гласа нрво се иочпње ирпмати глас од најмлађег члана на онда од старијег и старнјег. И то има велпке важности ирпрешавању. Г. Данило Јовановпћ спгурно није имао нрилике да види којпм редом гласање нде п да је то од велпке важностп, јер кад прво старпји гласа, онда то може да буде преснја иа млађ т да п он нсто тако гласа. Генерал Милојко Лешјанин — Мени се чпнн да ова тачка пема везе са 1 12 чл. Устава јер у Уставу се каже да државин саветник, који Ј 'е иостао мппистар или бпо министар кад се сменп са мннистарске столнце ои долази у Државни Савет натраг. Овде се каже у овом члаиу где ће он седетп то нема никакве везе са Уставим п ннје нужно иозпвање иа Устав, јер у том члаиу само се велп да државнп саветннк којп је бно мнипстар враћа се у Државнн Савет, дак.1е ту се не треба познвати на тај члан Устава а то се разуме већ само по себп, да кад се он вратп у савег да ће зедетн по старешинству. Дакле ја држим да треба да се каже седеће по старепшпсгву а ие да се иомип.е 142 чл. Усгава Државни саветник којп је бпо мниистар враћа се у државин савет иа осневу тога члаиа Устава а не каже се у св?му где ои мора седати. У другом иеком члану треба то рећи где ће ко седетп. Гл Гершић — Радп објашнења ове стварп зашто је паведен чл. 142 Устава да кажем неколпко речи. То инје наведено за то да бп се тиме хтело казагн и где ће ко седетн. Тај члаи Устава то ие одређује. Ои је паведен с тога, да се вндн ио чему могу онп, којн су билн савегнпцп, опет да се вт)ате у савет, кад снђу са министарске столнце. То Устав наређује. За то је п наведен тај члап Усгава Свакојако дакле овај члан Устава објашњава од куд нма могућностн да један државнп саветнпк можс иостати мпнпстар а да се његово место не нонуњава; а кад ирестаие бнтп Минпстар да се вратн у Државнн Савет н заузпма место које нпје попуњавано и које је н пре заузпмао. С тога је и бпло потребно да се тај члан Устава наведе. Потпредседник — 'Претрес је снршен. Ко је за то, да се прочитанп члан 4 примн, нека седи ; а ко је против, нека устане ? (Сви седе). Оглашујем да је примљеп једногласно. Известилац Витомир Младеновић прочита чл. б. Потпредседник — Нико се не јав.ва за реч. Стављам на гласање: ко је за то, да се прсчитанп члан прнми, нека седи; а ко је против, нека устане ? (Сви седе). Оглашујем да је једногласно усвојен. Известилац Витомир Младеновић прочита чл. 6. Потпредседник — Ко је за то, да се чл. 6 прими, нека седи ; а ко је противан , нека устане ? (Свн седе). Оглашујем да је једногласно примљен. Известилац Витомир Младеновић. прочита чл. 7.

Потпредседник — Ко је за то. да се ирочигани чл. 7 прими , нека седи ; а ко је иротив, нека устапе ? (Свн седе). Оглашујем да је једногласно примљен. Известилац Витомир Младеновић. чита чл. 8. Гл. Гершић — Ја бих имао да кажем неколнко речн што се тиче тога бирања коцком, које одбор предлаже. Ја немам ништа против тога ако би се баш и усвојило то бирање коцком , јер тај начин бирања има своју добру сграну у томе, што кад се коцком врши бирање, не може се рећи, да су састав.1.ене секције према пеким другнм разлозима и обзири.ма, него ту решава само случај. Али с друге стране имам да вам напоменем, да Државии Савег, кад је предложио начин одређивања секцнја какав је у проЈекту, имао је пре свега на уму то, да при дељењу на секцнје треба да се пазп на стручност, као што се ради н у другим државама, где има Државнога Савета, а посебице н. пр да то само дељење у секције, врши се н у другим државама као н. пр. у Француској, где се њихов СопвеП <ГЕШ дели у секције по стручносгп и тако опда у Француском „СопзеП с !'Е (;а(; " има једна секцнја за Фнпанснске стварн, друга за правосудне ствари и т. д. Дакле управо гледа се на струччост, и доиста, кад се хоће да секцнје Државном Савету подносе мзвештај или реФерат, онда свакојако, пошто у Држ. Савет долазе најразноврснијн предмети из свпју сгрука, нз свију министарсгача, нема сумн>е да је боље да се предмет проучи н испига у једној секцнји у којој је заступљена она струка о којој предмет гласи. Кад се бирање вршн коцком, онда решава случај, и онда није сигурно да ће састав секција да буде по струкама. С тога се ^аље у закону н каже : председннк ће нредмете по секцијама делити пазећи при томе на стручност , узимајући да ће секцнје према стручности бити састављене. Ја сам мислио да је потребно да то овде помепем те да се видн да има јаких разлога да секцнје буду по струкама састављене. Извест. Вит. Младеновић — Разлоге које је изнео поштовапи посланик и ми смо нма.ш на уму у одбору. Донста оип нмају свога оправдања али нас је руководнло оно што је поменуто да се не би иребацила тенденциозност, да због давања поједпннх акага не би било пребацивања, што се баш дају тн предмоти, тпм савегннцима. Дакле да бн се то нзбегло ми смо пашли за нужно, да се расноређује по секцпјама, а задржаш смо нсти број да бн се могло више предмега расправљати у исто време, јер је ирво наше миш.вење било да буду секцпје од 4--5 чланова. Али кад смо добплн обавешгење да би мали број секција отежао брзипу рада, јер ће п већн број предмета биги на решењу те ће се брже н решавати, ми смо тако и учиишн. Ово пак што паводн г. Гнга Гершић олпосно тога да би имало оправдања да се секције не уводе, што не може да се уреди стручност, ми мислимо да ће се то избећи с тим шго ће бнти остављено председнику да расподелп предмете којој секцнји хоће. Он ће снгурно водитп о томе рачуна, а без еумње кад су два човека у секцији увек ће бнти један од њпх коме ћи биги приступачан тај предмет, и с тога зебњи г. Гершнћа нема места, јер ће председник увок предмеге распоређнвати и даватн секцији која је за њих пад^ежна, а ово што смо метули учинили смо да не би било пребацивања, као да је ноком намерпо предмет дат. М. Лешјанин — Ја се потпупо слажем са г. Гершнћем и мислим да би свако друго наређење било рђаво. Сокције дакле треба да су састављене по стручности. Мн имамо људн правника ' н кад има правннх пигања да се решавају, она треба да иду ону секцију где су правиици Има Фннанснскнх питања; и једапредмег који спада у Финанцију треба да нде у идентичну сек цнју где су људи из те струке. Ако треба административан какав спор да се решн, онда ће се послатн одбору којн је састављен из највичнијих људи у државној администрацији. Даг.ле овако коцком састављати секције ја мпслим да би било врло погрешно. Вучењем коцке могао бн доћи у једну секцију једаи Финанснста, један правник и један адмннистратор, па бн двојнца од сличне струке могли повући трећега на своју сграну н решење би могло испастн иогрешно. Што се каже да продседппк савета раздељује посао, ја мислим да не можс бпти сумн.е да председннк савета не ће давати једну ствар опој секцпји, која је најкомпетентиија да је реши. Овде се каже : председник кад