Narodna skupština

СТРАНА 206

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

изађе какпа молба илн жалба, или ма каква ствар у државни савет, он је предаје оној секцији, која је за то позвана. а не може ненадлежној. То се и по себи разуме, али ипак држнм да је саставл.аље одбора онако као што је овде одбор узео, посредством коцке, погрешно и да то не би требало никако усвојити. Панта СрећковиЉ — Имам да учииим дпе примедбе: Прво секција има смисла али коцком да се бнра није паметно. То је Гига лепо разложио. Друго и потпредседннк је метут да иде у секцију. Он често заступа председника, па с тога држим Да не треба да улази у секцију. То сам имао да прнметим, па ако налазите да је умесно, ви примите, а ако не онда свеједно. Мијајло Поповић — 7 Мени се чини да како треба бирати секције, најбоље казује намера загато сб оне уз^мају. Та је намера речона у чл. 8., где се каже : да су секцнје ради потПунијег испитиваља и решења предмета, који Долазе пред Државни савет. Разуме се, да сама намера, ради које се секције узимају, заповедничкн казује, да у секц[*је треба да у!>у људи ћо стручности; Узмнмо овај случај кад би се бирало коцком ушао би у јеДну секцнју један Лекар, инжЛљер и правник. То би могло да се десн и још у једној. Сад има да се да неки Посао по стручности. Не знам које би лице могло Да каже која је секција најмеродавнија, јер се у ебема налазе исти људи. Ту не може да буде стручносги. Ње може битн само ако се групишу правници за се, лекари за се. инжин.ери за се. итд. Кад Дође посао који припада једно) групи, ана се коме ће се упуТитн. Тако састављене групе занста могу да чине услугу и дају потребна обавештења за ствари, које се налазе код државног савета ; иначе ће секција постојати само по Форми, а непе чинпти никаквих услуга. Дакле секције треба да се бирају по стручности и треба да остане по пројекту очако како је поднет од стране владе. У говору г. известиоиа не видим никакав разлог, који би ишао у прилог опгпте ствари, у прилог што бољег решења предмета, који долазе пред државни савет, сем што је унесен иежан осећај према људмма у савету, да не би били сувише оптерећени послом. С тога он и прениђа општу корист и тражи коцку. Ми морамо нмати на уму на првом месту само општу ствар, која трзжи да се задржи ово гпто је у пројекту, иначе ове секције изгубиле би сваку важност, на ако је поред тога могуће узети у обзир и сапетнике, ја пишта противу тога не бих имао. Кад не би имали ни једну секцију стручних људи, онда је за државни савет све једно, да ли ће се решавати по секцијама или не, јер бн онда и секције биле у минијатури оно, што је савет у већем, јер не би биле кадре као нестручне да одгопоре своме задатку. С тога сам дакле за мишљење г. Гиге Гершића. Гига Гершић — У малопређашњем говору ја сам смегнуо с ума да има гу да се помене још једна ствар, што је сад учинио г. Панта Срећковић, а то је, што је одбор сем измене да се секције бирају коцком, нашао за нужно да и погпредседника уврсти у секцнје. Господо, кад је Државни Савет казао да председник и потпредседник не улазе у секцнје, онда га је за то руководила сама природа посла. Ако нма разлога да се председник изостави из секције, онда ги разлози постоје и за потпредседника, јер је посао и јодног и другог, да руководе послом у Државном Савету и да се брину о администрацији у Савету. Ако потпредседник уђе у секцију, онда би могла доћи та. иеприлика да нема ко да руководн послом, ако је председник болестан или иначе не може да дође. Нема сумм.е да је потпредседник позван, да у сваком таквом случају председника заступа; у осталом он је за то и мостављен. Сад ако је тај потнредседнпк у мекој секнији, онда та секцпја не може да ради. Дакле колмко год има разлога да председник не улазн у сокцију, ти су исти разлози и за потпредседпика, јер и једаи и други, по природи самога посла, морају да рукоподе нослове Саиета, зашто су и постављени. Пошто дакле, као што рекох, исти раз/1ози, који постоје за го да председник не улали у састап секција, постоје и за

потпредседника, то ја но знам за што је одбор ту измену учинно, и ја предлажем да остане но пројекту. Извеетилац Вит. Младеновић — Хоћу да одговорнм г. г. Поповнћу и Гершнћу за шго смо ставили да и потпредседник улази у секцију. Кад то не би учинили, ми би учинилн грдну неправду председнику, јер једини је нредседник, који располаже и руководи послом у Државном Савету, и кад год је ту председник, иотпредседник не бн ништа радно. Други је разлог био" овај : Државних саветника има мало на окупу, па сад ако ве ради потпредседник биће их још мање на раду. Кад потпреДседнИк врШн дужносг преДсеДпика, онда, р;1зуме се по себи, он Неће радпти у оекцији, но ће> расИоређивати рад у Санету. Дакле нема оправдања, што се тражи да се и потпредседннк изостави, јер за све време док је председник у дужности, погпредседник нема шта да ради ни расЛоређује, а да се овим не огрешимо о рад и другим саветницима не учинимо непрано. Што се даље тиче онога, шго је навео г. Мика Поповић, мепи је жао шго ме он није разумео, јер он каже да ако сс коцком распоређују чланови у секцнје, онда може да уђе у једну секцију, један инжињер; један правиик и један лекар и онда ту нема стручносги. Ми то нисмо хтели, но смо хтели само да коцка решава, ко ће у коју секцију да уђе. И то је сва разлика између нашег мишљења и мишљења Државног Савета. Ми смо тиме хтели и то, да се пико не моЖе жалити на ДреДседника, да је он радио тенденциозно, да је радио протИву савести, да је неку сгвар Давао на реШавање нарочигој секцији или да је некога тендециозно метнуо у неку секцнју. Овако оп распоређује предмете н упућује их у секцнје, које су најпо* десннје; а. ако се не нађе ни једаи човек у секцији, који то не зна, онда Државни Савет не може о томе нн решаватИ. Према томе, ја мнслим, да греба усвојити ову одборску измену. Мијаило Поповић — Мени се чнни да је ствар са свим јасна. Не само да сам ја разумео г. Витомира, но напротив он пије разумео и то не само мене но ни све оне, који су говорили као ја. Оио се види из тога, шго он не налази разлике између секцнјо, какку ми хоћемо н какву он хоће Те разлике има, и разлпка је баш у суштини ; разлнка је у томе, хоће ли те секције битн у нстипи секцпје, или ће то бити једна играчка: тек да се нграмо секција ! Секције су зато да рашчисте спорна питап.а, да нх расветле, да скоји.м стручним објашњењима иомогну, те да Савет дође до могућности за што зрелнје решен.е једне ствари. Па какви члановп могу дати најбоље мишљеље савету 1 На сваки на шп опи л.уди, који то пигање разумеју, а ти су људи стручн.аци. Ако има да се решава какво правно питање, онда треба о томе да промисле правници, а не једиа секција, састављена од једпог правника, ннжињера и доктора. Дакле ако се хоће обавештеље од стручних људи, а то и јесте једипи разлог секцијама, оида те секције морају бити састављене из сгручних људи, јер само кад сгручљаци донесу мишљење, онда Савет тек може да донесе решење, као шго треба. Кад то стоји, онда мн морамо да сасгављамо секције од стручних људн, н због тога, а у ннтересу саме ствари, троба примиги овај пројекг онако како је предложен од стране Државног Савета. И прито.ме дакле у ингересу сам$ сгвари треба узетн овај пројект овакав, какав је поднесеп од стране нладе и државног савега. Ја не могу да видим јака разлога у страху да председник Државног Савета, ие буде пристрастаи те да да једноме више посла, а другоме мање. Напослетку нека му се то и пребаци, главно је, да општа ствар добије. Стога треба усвојити пројект како је подпесен од сгране владе н Државног Савета. Потпредседник — Претрес је свршен. С тављам на гласан.е ирво пргдлог одборски. Ко је заго, да се прнми предлог одборски као шго га је г. нзвестилац прочигао тај нека седн, ко је против иека устаие ? — (Већина усгаје). Дакле предлог одборски одбачеи је. Оад ко је за то да се примн предлог владин и државног савега гај нека седи, ко је прохнв пека устане? (Већина еоди).