Narodna skupština

СТРАНА 207

ОбјавхујеМ, да је чЛ. 8 овог пројекта по преддогу владином усвојеи. Господо ! Као што зиате сутра је празпик и има много посданика који сдаие а н Његово Величаиство Краљ С тога мислим да је ред да н ми честигамо сутра Крупи крсно име, па за то молим господу посланике да сутра дођу овде у 1 0 часова пре подне, да одемо корпорагивмо у дпор ради честитања. Данашњу седницу закључујем а другу заказујем у петак у 9 часова пре подне На дпевном је реду продужење данашњег дневног реда. Сасганак је закључен у 12 часова у подие.

24 САСТАНА^ 7 децеибра 1890 год. у Београду

ПРКДОЕДАВАО ПОТИРЕДСЕДН ИК Паја ВуковиБ СЕКРЕТАР Љуба ЈоксимовиБ. Нрисуствовао г. мнннстар председпнк, мипистар нностраних дела. Почетак у 9 часова пре подпе. Потпредседник — Отварам седнпцу 24 редовног састанка. Изволте чутп иротокол 23 састапка Секретар Љ. Јоке&мовић нрочнта тај иротокол. Потпредседник — Има ли ко од г. г. посланпка да. приметп. тто на протокол? Мика Спасојевић. — Онде где се говорн у иротоколу о новластпцн Маршаловој, н где се каже, да су неколико иослапнка говорпди да потпомажу иредлог односно каудије, споменуто је п мо.је име. Ја о кауцпјп ннсам говорио, него, иотномажућн предлог г. Јоце Ж. Јовановпћа, који је иаводио да би шта впше требала н наша држава да потиомогие новчапо таква иредузећа, ја сам казао: ако бн држава могла да нотпомогне, онда бп требала да ногиомогпе наш дрпносавсии к]'ај. А нпсам говорио о кауцнји. Секретар Љ. Јоксимовић — Добро, ја ћу то исправпти. Данило Јовановић — Ја сам такоће говорио о предлогу закона о пословном реду у Државном Савету , па бих желео да п мој говор уђе у протокол. Секретар Љ. Јоксимовић — Добро, ући ће. Потпредседник — Нрнла лп Скунштина нрочптанн протокол ? (Прнма). Изволте чутн м^лбе и жалбе, које су дошле Скупштнни. Секретар Љ. Јоксимовић чнта: Драгутнн Дединац, секретар минпстарства народне привреде; Светислав Илнћ, чпиовник беогр. иошге; Јован Маџарац, учитељ и Велимир Лопгнновнћ, руковаоц телеграфа у Нишу — моле: да пм се уваже неке године службе. Мита Мпљковић из Кнез-Села, молн да му се заштпти његово воденпчко право. Сељанн нз Чубуре, моле да се њнхово село спо.јп са општнпом ражањском. Онштппе пз среза заглавског, у окр, тпмочком, моле да се обновп срез тпмочки. Еснафн механскокафавскн из Крушевпа п Кладова, моле аа се укпне акцис на пиће ц да се пзврше још неке реформе. Акеептнје Маринковић, Богосав Ковачевпћ и фабрпкагпп стакла из Јаго дипе, моле за државну помоћ. Грађанп аз Ниша моле да стоварншта солн буду само иа поГ |»аничннм местима. Еснаф берберски из Шапца, молп да могу бербери раднтн п у празничне дане. Сима Пешпћ нз Бање, жалн се протпв иресуде суда општнне бањске. Касанп пз Бео1рада моле да се не забрањује продаја нресних опанака. Онштине у ср. љубнћском

1 моле да се иут Г. Милаповли— Краљево — Луњевнца — Трепча укпие, а ла се комуннкацуја препесе на пут Г. Мплановац Чачак — Краљево. Срећко Баспћ из Крагујевца, моли да буде ослобоћеи од плаћања државн иакпаде шгете. Грађанн оишт. бањске, у окр. врањском. моле за ноновно класификовање п нремер земље. Дпмитрнје Ложичковпћ и још двојнца пз Врања, да се дуван може нронзводитп п ван атара вран.ске ошптпне. Сељанн из Ломнпце, ср. рссавскн, окр. моравскп, моле за пснлату реквпзицнје. Девет општииа нз подунавског округа моле да се обповп велико орашви срез. Сгеван Митровић, капеган у нензнјн, молп да му држава за 850 комада говеди, што је за време рата прстерао из Босне у Србпју, прнзна по 24 дннара од комада. Потпредседник — Све ове молбе н жалбе упутпће се надлежном одбору. Љ. Јоксимовић — Ову молбу онштнна, којс захтевају да се установн велико-орашкн срез, требало бн сајузнтн са она два предлога носланнчка, којп о томе говоре. Потпредседник — То ће се већ учнпитн, ^ко се захте. Раде Протић— Прочнтаиа молба грађана ереза љубићског, са свпм је умеспа н онравдана: С тога бнх молио одбор који но њој ради , да позове и г. мпнпстра, те да се ствар извпди, да се не бн људи крпалн. Потпредседник — Ова ће молба ићн у падлежпн одбор и вп пмате право да учнннте одбор пажљпвнм на то. Илволте чутн једно иитање и две интернелацпје. Секретар Љ. Јоксимовић чита: Питање Господину Минизтру Грз^евина Пут, што је траснран од Мораваца рудннчког округа, па до Лазаревца у подунавском округу п који везује пут Ваљево, Гор. Мплановац, са путем за у Београд, скоро је потпуно готов са рудпичке стране. Овај је п\т врло важаи н скоро .јединн, којпм се олакн^е може служптп народ нз доњег краја рудннчког округа, нрн преиосу својнх нродукага на београдску нијацу. |1а како су Рудничани свој део скоро довршнлп, а становинцп нодуиавског округа ннсу нп ночели, то иам је част питати госн. мннпстра грађевнна, да нам пзволп одговорптн: Мнсни лп се тај тако преко потребап пут, што скорнје довршнти ; и Је лн му иознато, да су Рудннчаии свој део израдилн, а да Подунавци нису, ннтн се на то уиућују. И шга смега, да се тако важии нуговп неједиовремеио израђују. 2(5 новембра 1890 год. у Београду. народни иосланнци: Витомир Младеновић, Арсеније Ирић, Јов. Поњавић, Макс. Л. Сретеновић. За тнм Интернелација на г. Министра унутрашњих дела Свакн град и свако село пма свој атар. Има свој атар н град Ннш. Дужносг је иолнције да обдржава затечеио стање, док га суд ие променн. Гранпца атара града Ниша обложена је хумкама (антама) од намтпвека. И од памтивека кад год" се је десио спор о гранпцама нишког атара, излазнлц су на лице места: иаша, каднја, неколнко виђеипх грађаиа — Турака, нравославннх владика с иеколнко најбољчх грађаиа Срба п јеврејскик тахамбаша, те су васноставпли атар и сппор но оннм хумкама, у којима је, н на којима је обележ.је атара. Од времена ослобођвња града Нпша, па многнм је местнма атар ипшки прекорачен, на највећу штету града Ннша: грађаии нншкн трие сваке годпне велнке штеге од тога нре-