Narodna skupština

СТРАНА 268 НАРОДНА СКУПШТИНА, ДЕО ДРУГИ Казне. Чл. 4. У свима случајима, у ко]има је дедо, за које министар одговара, кажњиво, према одредбама казненог закона, министар ће се казнити казном, коју тај закон одређује. Чд. 5. За дела, предвиђена тач. 5. чл. 2. овог закона, министар ће се казнити највећом казном одређеном изборним законом за органе власти, који наруше слободу избора. Чл. 6. Казниће се затвором од 1 — 5 година, лишељем звања и губитком грађанске части министар, који премапотпише указ Краљев, којим се обуставља Устав у целини или у појединостима. Чл. 7. Истом ће се казном казнити министар и у следећим случајевима: 1. Кад повреди 119 чл. Устава, т. ј. кад нареди или кад премапотпише указ Краљев, којим се наређује, да се купи какав општи данак или прирез, који Скупштина није одобрила, или већи него што је Скупштина одобрила, као и да се закључи зајам, који Скупштина није одобрила, илп већи, или под темшм условима, но што је Скупштина одобрила. 2. Кад повреди 200 чл. Устава, т. ј. кад премапотпише Краљев указ, којим се српска војска ставља у службу стране државе, нли страној војсци допушта да заузме српско земљиште или да пређе преко њега, без претходног одобрења Народне Скупштине. 3. Кад противно чл. 5 6. Устсва изврши Краљев указ, који надлежни одговорни министар није премапотписто. Чл 8. У саима осталим случајевима иинистарске одговорности, министри ће се казнигп затвором до 2 године и лишењем звања, а за дела из користољубља — и губитком грађанске чзсти. Чл. 9. Поред кривичне одговорности, за дела, која овај закон предвиђа, министар је и грађански одговоран за штету, нанету било држави, било појединим лицима. Чл. 10. Одговорност министрова у случајима, које казне чл. 5. и чл. 7. под 1-о овога закона не заклања од одгогорности и казне подручне органе, којп су дотичну наредбу министрову извршили, и,ш који су, као рефереити намерно поднели министру неистинити извештај и тиме га наве.:и на кривицу, предвиђену тач. 7. чл. 2. овог закона. Према томе казниће се као саучесник министров истом казном, којом се и министар казни, сваки орган државне, окружне, среске или општинске власти, који помогне да се повреди чл. 119. Устава, или да се изврши наредба министрова, протнвна одредбама изборнога закона, којима се ујемчава слободна употреба бирачкога права, или који, као реФеренат, покогме, да се учини крпвица, предвиђена тач. 7. чл. 2. овог закона. ДЕО ТРЕЋИ Поступак при оптужби. Чл. 11. Предлог да се министар оптужи мора се учинити написмено и мора изложиги сва дела, за која се министар опгужује (чл. 138. Устава). Чл. 12. Кад оптужбу чини Краљ, ту ћ а . оптужбу премапотписати председник министарског Савета, који ће ^е за тим непосредно предати председнику Нароане Скупштипе.

- САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Чл. 13. Предлог оптужбе из средине Народно Скупштине морају потписати кајмање двадесет посланика. Чл 14. Председпик ће свакав предлог одмах на првој седнвци по пријему, пре него што се пређе на дневни ред, прочитати Народној Скупштини, у јавној седници, и наредити, за тим да се он наштампа и разда посланицима и туженом министру. Ако Скупштина друкче не одлучи , предлог оптужбе ставиће се на дневни ред најдаље за пет дана , од дана предаје председнику. Чл. 15. Оптужени министар биће позван, да на дан, у који је претрес предлога оптужбе одређен, поднесе Народној Скупштини своју писмену или усмену одбрану. Скупштина не може решавати пре него што саслуша ову одбрану, или утврди, да је опгуженп министар позван да се брани, али се није хтео бранити. Чл. 16. По свршеном пратресу, Скупштина ће најпре, тајним гласањем, решавати о простом прелазу на дневни ред. Оптужени минисгар, ако је посланик, не може узети удела у решавању. 4.1. 17. Ако Скупшгина већином гласова присутних посланнка реши прелаз на дненни ред, предлог опгужбе је одбачен и неће се моћи никако више понављати. Ако пак Скупштина не прими прелад на дневни ред, при ступиће се претходном ислеђењу пад оптуженим министром, и у том пиљу изабраће се одмах, тајним гласањем, истражни одбор од 12 чланова, који Не извршиги извиђај и поднети о њему извештај Скупштини у року, који му је она одредила. У овај одбор не може ући ни један од посланнка, потписаних на оптужби. Чл. 18. Истражни одбор бира себи из своје средине председника и известиоца. Одбор може решавати кад је присутно најмање седам чланова. Он саслушава оптуженога министра, прибавља сва потребна обавештења о делу и врши у опште сва права и све дужности истражнога судије. Одбор може преносиги своје иследничке послове на своје поједине чланове. Чл. 19. У року, који је Народна Скупштпна одредила, а који се, на захтев едбора, може и продужпти, известилац одбора прочитаће извешгај о свршеном ислеђењу у Јавној скупштинској седници и предати га председнику заједно са свима актима. Председник ће наредити, да се тај извештај, заједно са одвојеним мњењима, ако их буде, наштампа и разда посланицима у року од пет дана. Свнки посланик, а исто тако и оптужени министар или њего;! нуномоћник, могу прегледати сва акта, која се односе на опгужбу. Чл. 2 0. Ако пстражни одбор налази, да је потребно ставити у притвор опгуженога министра, он ће о томе учинити предлог Скупштини, било у својем извештају, било нарочитим актом, пре него што је извештај поднет. За решење скупштинско, да се министар стави у притвор, потребна је већина од 2 / 3 присутних посланика. Озо решење је одмах извршно и прогиву њега нема места жалби. Чл. 21. На истој седници, на коСој буде прочиган извештај истражног одбора, Скупштина ће решити : кад ће се отворити претрес о извештају. Оптужени министар, ако није више ни министар, ни послапик, позваће се у седиину ради одбране.