Narodna skupština

СТРАНА 269

Чд 22. Ако у року, који је Народна Скупштина одредила, истражни одбор не поднесе свој извештај, Скупштина може приступити претресу и без тога извештаја. Чл. 23. Ио свршеном претресу гласаће се посебице о снакој тачци оптужбе. Чд. 24. Ако Народна Скупштина већином од 2 / 3 присутних члавова (чл. 138Устава) реши, да пма места оптужби, предмет се враћа истражном одбору, да поднесе тужбу. Чим државни суд буде састављен, одбор ће му поднети тужбу. У тужби морају се тачно означити дела , за која се министар оптужује и одредбе законске, по којима су га дела кажњива. Тужбу потписују председник и известилац одбора, а у случају чл. 2 2 овог закона кад Скупштина реши без одборског извештаја , да се министар онтужи , онда Скупштина одређује, који ће саставити, потписати и државном суду предати тужбу. Чл. 2 5. Ако ни једну тачку оптужбе не прими Уставом одређена већина од *| 3 присутних посланика, предлог оптужбе је одбачен и не може се више никако поновити. Чл. 26. Ако Народна Скудштина буде распуштена , или ако њезине седнице буду закључене пре, пего шго јој нстражни одбор поднесе извештај, онда ће опа у идућем сазиву изабрати нов одбор, који ће предузети извиђај. Ако је пак Скупштина распуштена, или ако се њезпне седнице закључе после саопштеног одборског извештаја, Скупштина ће у идућем сазину приступити одмах претресу на основу тог извештаја. ДЕО ЧЕТБРТИ О државном Суду и о поетунку при суђењу. 4.1. 27. Оптуженоме и под суд стављеноме министру суди Државни Суд, састављен од чланова Државног Савета и чланова каоационог суда и то на овај начин : У првој седници скупштинској, погпто је примљен предлог о оптушби, председник Скупштине, од целокупног броја чланова Државног Савета, коцком одређује осам чланова, а за тим, тако исто од целокупног броја чланова касационог суда, коцкоч одређује осам чланова, и тих, тако изабраних, 16 лица састављају државнн суд. У исто време председник Скупштине одређује коцком шест даменнка, и то: тројицу од чланова Државног Сабета и тројицу од чланова касационог суда. Ови се заменици одређују за случај смрти, иступања из државне службе, законом оправдане спречености или искључења по закону којега од оних чланова, који су ушли у састав државнога суда. У такоме случају члана Државног Савета може заменити само члан истога тела, а члана касационог суда опет само члан истога суда. Овај начин састављања државног суда важи и за случај, кад Краљ оптужује мшшстра. У том случају председнпк мннистарског савета извештава председника Народне Скупштине о оптужби, и у првој седници скупштинској, после овога саопштења, председпик Скупштине извршује избор чланова државног суда, начином, како је горе пропгхсан и спроводи му оптужбу. Чл. 28. Ако се међу члановима Државног Савета, који су коцком одређени у државни суд, налази и председник Државпог Савета, онда је он председник државног суда; а ако њега међу члановима државног суда нема, али је међу њих ушао потпредседник Државног Савета, онда је он председник државног суда; а ако ни он није ушао у састав државног суда, онда државном суду председава најотарпји по наименовању саветник од оних, који су чланови државног суда.

Секретарску дужност вршиће главни секрегар Државног Савега, или, ако је он спречен, I секретар касационог суда. Чл. 29. Ако је Народна Скуиштина оптужила министра, државни суд се сазива најдаље на три дана пошто председник Скупштине извести председника министарства о решењу, да ое министар стави под суд Чл. 30. Како оптужени министар, тако и државни или скупштински тужплац, имају право :;ахтевати: да се од суђења нскључи онај члан државног суда , за кога се може навести један од ових основа, и то : а, да је кажњивим делом повређен или оштећен; б, да је са оптуженим род по крви, у правој линијп. као предак или потомак , до кога било степена ; а у побочпој лииији до четвртог стенена закључно; а ио тазбини до трећег степена закључно ; в, да је са оптуженим у доказаном личном непријатељству. Ово се искључење може гражити одмах у почетку ислеђења нли суђсња. Држанни суд ће решити има ли месга искључењу нлн нема. Чл. 3 1. Оптужени мннистар дужан је лично предстати државноме суду. Он се може бранити сам, а мора одр^дити себи браниоца, било пз реда јавних правозаступника, било ма које друго лице; иначе ће му га суд одредити. Ако опгужени не предстане државном суду и свој пзостанак не извини, суђење ће се извршити у његовом одсусгву, Чл 3 2. Државни тужилац код државнога суда биће, ако је Краљ оптужио министра, један од чданова касационог суда, кој <га државни суд одреди. Ако га је пак оптужила Народна Скуаштина, државни ће тужилац бити известилац истражног одбора скупшгинског, или други који члан њсгов , којега одбор или Скупштина буду одредили. Чл. 3 3. Државни суд одређује као иследног судију једног од с јих чланова касационог суда, који нису ушли у састав државног суда. Чл. 3 4. Државни суд ће саопштити оптуженоме министру у препису тужбу Народне Скупштине и одредити му, у исто време рок, у којем му он има поднети свој писмени одговор. Рок овај не може бити мањи од 12, ни већи од 30 дана. Одјовор овај суд ће одмах саопштити у препису државиоме тужиоцу. Чл. 35. Све властп земаљс-ке дужие су биги на руци државном суду, у вршењу његовога судскога посла. Чл. 3 6. Кад државни суд бтде свршно потребно нслеђење, одредиће, и у службеним новинама објавити дан претреса. Оптужени минисгар, државни тужилац и сва лица, која се бшо као свсдоцн, било као всштаци, имају саслушати на нретресу, биће позвани нарочитим познвом. Чл. 37. За сведоке и вештаке, који не одговоре позиву државног суда, вреде одредбе §§ 91 и 9 9 кривпчног судског поступка п допуне под с 8 104 казненог законика. Чл. 3 8. Претрес је пред државним судом јаван и усмен. Чл. 3 9. Суд решава већином гласова. Нри равно] подели смаграће се, да је већииа противу оптужбе.