Narodna skupština

СТРАНА 389

Мидан Мостић — Госноло, и сам сам осећао опрандану жел,у и потребу, да се и судпје нодвргну полагању испига, те због тога благодарнм г. Живану Живано:.ићу. који је учннио овај нреддог, о чијој корисности нрогонорнћу и ја неколико речи. Не, господо, са оних разлога. које је навео г. Живан не за то шго судије имају неке нривилегије, шго нм је обезбеђена плата, самосталност, непокретност и т. д — не, нису го разлози, са којих би требало судије подврћи испитнма. Други су и то многи јачи разлози, због којих то греба узаконити, а имено овн. Моћ суђења, моћ судске власти, која се даје у руке судији, који може расправљаги и судити о нашој личности, о нашој имовшш, о безбедносгн и части пашој та моћ, то нраво, господо, тако је велика, да ми треба најозбиљније да размнслимо, коме да је дамо ? — Да бисмо имали дакле што веће гарантије у томе, ја мислим да је врло велика по1реба, да затражимо испит од таковпх судпја, те да видимо, да ли они у истини потпунце схватају ту тако велику моћ суђења, коју примају за све наг. (Тако је . С тога држим, да је излишио говорити о томе, да је предлог г. Живана нотпуно и савремен и врло потребан. Са тирђењем пошгованог колеге, извесшоца, ја се слажем, јер доиста стоји то, да смо у спремним људима снромашнп; али та незгода постојц и са другим струкама, па испити илак постоје. Колико је на нашој Вел. Школи свршило Факултете : природно-математички, инжињерски, па се ипак дошло на то, да л>уди, којн сврше те Факултеге, полажу исгште, те да неки самоуци не праве предрачуне у грађезинама, да не раде планове лајици у инжињерству и обични дунђери, те да нам после ћуприје и друге грађевине падају на главу, него се за то узимају инжињери, који су спремни у евојој струци. Господо, ја ћу напоменути јоп један случај о коме треба такође да водимо рачуна. У нашем закону санитетском постоји одредба по којој свршени медецинари, који донесу своје сведоџбе у доказ да су промозировани за доктора универзе, да и ги људи, кад дођу код нас и хтедну да практикују, морају да се обрате министру унутратњих послова и овај, при свем том што су дипломирани, тражи од њих наро ште испите, што они морају и да учине. Има само један пзузегак за оне, који су свршили универзитет париски, берлински и бечки. Очевидно је и са овога разлога, да је врло важан предлог г. Живана. Разлози с којих не могу да се сложим са г. известиоцем ови су : он напомену, да смо ми сиромашни са тим људима. Па лепо, господо, и ја признајем, да смо у томе доста сиромашни, али не треба заборавити ни то, да су сви наши судови — и виши и нижи — попуњени људима, који су свршнлп правни Факултет. Кад известилац тврди, да ћемо једва имати довољно људи за све судове и да не бисмо требали за сад, да их подвргавамо испиту — мени се чини, да баш с тога излази та оправданост, да ти људи полажу испите. Ми имамо при судовима све правнике, и кад се тврди, да нема ко да полаже испите, онда значи, да ти људи нису кадри, да положе испите, што би било жалосно, кад би било истинито, и онда би баш још више било оправдано, да га полажу; јер ако се претпоставља, да га неће моћи положиги, онда с каквим разлогом можемо да их постављамо за судије. С тог разлога мислим, да је г. министар пристао на предлог г. Живана, да се овај предлог врати одбору, те да се тамо мало оабиљније промисли, на који би се начин остварио. И с тога ми треба да црихватимо то и да очекамо, док се предлог из одбора врати, те да га решимо онако како треба. Извеетилац С. Костић — Ја имам да одговорим г. Мос^ићу, да ме је он рђаво разумео. Ја нисам казао, да ће се Доћи до немогућности, да имамо судија, јер кад сам казао, да ће се доћи до немогућности да имамо у свима судовима школоване и сиремне судије, ја сам рачунао на то што је познато Мостићу, да су данас на судискпм столицама они људи, који су свршили Факултет правни 18 87 г., а као писари су они, који С У свршили прошле и ове године, да је дакле тако велики скок

код ових још младих н потпуно неизвежбаних људи само с гога гакав, што месга има мпого а мало правника. Па и на те младе људе, који су сад писари и секретари, чека се, да се са судским радом упознаду, па ће н њих министар правде одмах посгавпти за истражне судије. Као шго вндиге дакле и на последњу партију, коју миннстар правде може имати на расположењу, чека се, те да се поставе з?). истражне судије, па онда иа кога имаге чекати да полаже испиге? Дакле, то је био разлог, што сам учинио онакав предлог, а ви сте ме рђаво разумедп. Ја сам дакле казао. да доисга немамо голико људи, који би требали да заузму толика судска места и да ее тражи да полажу испиге, кад знамо, да данас на днсвном реду стоји постављање исгражних судија, и кад знамо да су за судије првосгепених судова дошли људи, који су пре 3 г. свршилн правни Факултет, а иа писаре садашње чека се, док сгеку искусгва и практике, па да се и они ношљу за истражне судије Живан Живановић — Ја се, господо, радујем, шго не чујем ии једног говорника, да је прогиван исниту у опшге, само је нашао израза један опортунизам, да морамо да се претрпимо мало. Доз !Олите ми да вам докажем, да упоређено са проФесорском службом ни тај разлог не може да се одржи до краја. У Србији има у сваком окр. месту по једаи суд, а има и по ]една нижа или виша гимназија, а осим тога у Веограду им.1 и виших гимназија и реалка, гако, да сумиран број професора виши је него судија; дакле већа потреба у професорима, него у судијама, па се ипак нашло још ире 10 година, да се заведу ирофесорски иецити; а тек после 10 год. тражи се, да се заведу државни испити за судије. Сем тога, тако аСграшна 11 потреба у судијама не може се успорити са овим испитима, с тога, што се не узима један младић с клупа Вел. Школе да дође одмах за судију, него онај, који је шкоду свршио и проводи иззесно време прво као писар, секретар, па тек најпосле буде судија у суду. У томе времену, док служи као указан чиновник, до судијскога положаја, треба да је свеже његово знање правничко, и у томе времену он треба да пспуни и ову последњу дужност — да иоложи дрлсавни исаит , и онда нека му је срећан његов одлнчни и с правом заузети положај! Бојазан, да нећемо имати довољан број лица са квалификацијама за судије, отпада, пошто знамо, да више слушалаца има на прапном Факултету него на другима, да дакле и младеж сама осећа већу потребу и вољу да се ода томе позиву. Што се тиче посгупнога увођења испита, они се могу поступно уво дити н. пр. за струке у које улазе људи са мешовитом спремом, као у полјцију и Финансијску струку — ма да бих ја. волео, да се и за ове одмах пропишу испити. — Али ја мислим, да човек, којн је свршио фркултег, ако је иоде хгео да се труди и да ради после шкоде, неће имати никаквих тешкоћа, да потврди то своје знање исиитом, који се заведе. С тога молим Скупшгину, да лзволи усвојити мој предлог. Известилац Сима Костић — Ја имам на говор поштованог посданика Живана, — где он упоређује проФесоре и број оних, који су судије и каже да при свем том, што је већи број професора потребан а мање их свршава школу, да су ииак заведени испити, — да кажем : биће мале разлике, г. Живановићу, између једних и других, јер кад је завођен проФесорски испит, дозвољено је да могу бити и предавачи употребљени да врше све оно, што ће посл* вршити кад- положе испите и постану проФесори. И, тако радећи, деснло се, да је био у некој школи један проФесор, а друго све предавачи. Питам вас, би ли вам се то допало, да у једном суду буде један председник, а све друго писари, који ће да врше дужност судија? Истина, дазвољено је и сада да може и писар да суди. II ако признајемо, да су сва места судиска потпуњена, ипак се може дееити, да се судија разболи и буде спречен да дође у суд, и у том случају може га и писар заступиги. Али, то је изузетак и ја верујем да би сваки волео, да му суди судија, јер у томе види већу гарантију: кад му три спремна и извежбана судије суде о животу и имању, него кад је међу њима и лице мањег исдуотва.