Narodna skupština

СТРАНА 490 НАРОДНА СКУПШТИНА,

даие дућане од 1000 дуката, н, поред осталих дација п терета, плаћају калдрмину, осветљење, чуварину н т. д. а сељацн ноднгну чатрљу од 20 — 30 дуката, ие илаћају ни иалдрмнну ни осветљење. Даље, многи се боје да ће се вароши обогатнтн тнм шго ће се укинути сеоскн дућаин. Но ја мислич , да они црвени иечаш, који се внде на трговачкнм вратима свакога дана, говоре нрогивно овоме. Најпосле нмам да кажем аоштованом нос.1аннку Савн Величковићу, што он вели, да сељаци не траже укииуће сеоских дућаиа. Има 86 молби сељачки да се сеогкн дућанн укнну. И)међу тлх молбн најнитереснија је молба нз моравскџг сре:!а округа ирушевачког од 54 сељака. Ако желнте да је прочигам. (једнн : доота је говорено. не грсба да се чнта, другн ; нека се чита — жагор"). Потпредседник — Ја ћу ставити на гласање: је лн вољна Скупштнна да се ирочнта та молба. Дакле, ко јс ^>а то,. да се та молба нрочита — нека седи, а ко је нротив — нека устане? (Већпна седи). Известилад мањине Ст. Вукчевић чнта молбу, која гласи : Народној Скупштини Од подужег времена увнђалн су паметни и пагриоте људн ногребу, да се укину сеоскн дућаин, као но све неиотребии н штетни но сељачкн сталеж, иа су то нитање и износили иред Скупштину. да она о гоме донесе своју одлуку. И ако је овај нредлог са врло јакнм разлозима као умесан н корисан по цео варод изнешеп пред Скупштину, ипак је увек наилазно на отпор код људн лнчно заинтересованпх, каквих је у ирошлим Скуиштннама увек у всћннн бпло, са чега је н до данас остало но старом. Сада впдећн, да је Скупштина конституисана на са свим други начин, где долазе људи од већег образовања и фактичкн ио вољи народа, за које смо нотнуно уверени, да ће своје личне ннтересе презрети зарад користи и благостања целог народа, — узимамо себи слободу, да поднесемо Народној Скупштини ову молбу, уздајући се, да ће ју као умесну н корпсну узетн у обзнр. Као што и горе наноменусмо, сеоскн дућан, у оволиком броју, са оваким правнма као шго данас постоје, и, само могу бити од штете а никако од какве користп н но нас сељане, зарад којих онн н постоје, јјто се данас н по последицама, које они нроизводе, јасно види. Увођење ових сеоских дућана нмалоје за цељ да се олакша нама сељацнма, да на бржн н лакшп начин иодмирујемо наше нотребе, не морајућп да трчимо свакп час у варош п за најмању ситницу. Ово нстнна, на нрви мах, изгледа као добро и нанетно, али ако се беснристрасно и мало дубље уђе у саму ствар видећи се, да од ове установе имам више штете но хасне, а ево зашто : 1. Ни један од бољпх н иоштенпх трговаца неће да дође у село да радп и жнви, веЈ; искључпво долазе такви људн, који својим капшарлуком не могу па нродру код људи, који стоје на мало већем стунњу образовања, као што је случај у варошнма, већ траже да се угњезде међ сељаке као нростиш свет н да га разнпм марифетлуцима експлоатишу у своју корист. Ово се јасно види на самим тим трговчпћнма, који готово рећи од ннчега стварају за најкраће време велике капитале. Дакле увођењем ових дућаиа ншло се на руку деморалнзацији п глобљењу сеоског становништва, коме је у стању да подвали н један дсран из варошн, а камо лн један ирепредени сеоски дућанџнја. 2 Што по селима нема конкуренције, која је неонходна да се трговац не би неправедно обогаћавао на шгету народа, коме продаје своје артнкле. Такав трговчнћ, вндећи да је нотребна каква ствар сељаку, он је заценп скуно,знајући да је од њега мора купшн, пошто другог трговца у селу нема, што исто чнне и кад купују од сељака какву сгвар,

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

3. Што се ствара могућност да дечурлнја, жена илн девојка, н без знања кућног старешнне, крадом, доносе таквим сеоскнм дућанџијама по коју торбу брашна, жига, пнлнћа или јаја, за шта добнје сгвар од незнатне вредпости, н за коју сгвар нема никакве иогребе. Ово чини дечурлија гато «х маме на то бонбоне, клн каква нграчка, жене п дево ке кад им треба белила, нли каквпх ђннђува. Давле свет се учн крађи н расинању, што на свађи начпн, држпмо, да ннје бнло цељ установе овпх дућана. 4. Шго се даје могућност, сељацнма да, троше внше но што бн иначе трошнли кад не би бпло тих дућана. кад дође сељацима какав гост, немају образа да не купе што из дућана, да бп што боље угосгплн свога госта, иначе кад не бн бпло тнх дућана онп бн се нзвиннлн госту због немогућности и тако бн ирошли са оним што већ нмају у кућн. Дакле овим се ствара могућност, да народ трошн више но што бн требало. Са ових разлога мн долепотнисати сељани среза моравског округа крушевачког молнмо Народну Скупштпну, да укине сеоске дућане и тиме нас нстргне од очевидне иропасги, у коју срљамо сваким даном све више н више. Народној Скупштинп понизни Златан Швабић ii још педесет ii тр11 потпиоа Сељанн, који су иоднелп молбу, нз овпх су села: Ночрина, Лужаиа, Црћиловице, Мрсоља, Јаковља, Тешице, Шурнћа, Адровца, Житковца, Глоговца, Бујимнр. Свега сељана има на броју 54. Нрема свему овоме ја бнх молно Скупштину, да нзволи нрнмити нредлог како га је мањпна одборска предложила. Стојан Станковић — Молнм Скупштпну да ми да реч да одговорпм једном посланнку, којн је бацпо врло рђаву карактеристпку на посланике, који су јуче говорилп. Ја бих хтео да се одужим томе носланпку, н за то молим Скупштнну да мп да реч да одговорпм томе нослапнку. Потпредседник — У нословнику, а у чл. 57 стоји: Иретрес се може закључити: 1. Еад се исцрпе лнста ирнјављеннх говорника, нли и без тога, кад Скуиштнна нзјави жељу, да се претрес закључн, а томе се нико не иротиви; 2. Ако бн се једни посланпцн иротпвилп закључењу нретреса, онда, пошто пзмеђу њпх говоре онп,који су се већ јавилн за реч, а ннсу ни једанпут говорпли о том предмету. У овом случају говорник се не може користнти иравом, ио другом сгаву чл. 49 овога законо. Дебата је нрекраћена. Апста прпјављенпх говорнпка је исцрпљена, а према овоме члану нема права нп Скупштина да вам да реч. Има реч г. мннистар народне привреде. Министар народне привреде, К. Таушановић Господо, после онако сјајних говора, којн су палн јуче и данас пред Скупштнну, менн је уштеђен труд да иотанко доказујем важносг овога нредлога по целокуннн нанредак наше прнвреде. Ја се дакле нећу упуштати у нојединостп, нремда бнх имао разлога, да говорим нротив навода појединпх посланнка, а нарочито нрогнв навода г. Мнлије Миловановића н г. Јоксима Павловнћа, јер њпх издвајам од осгалих иосланика, који су више мање говорпли према свом личном схватању. Код ове двојице посланпка, које сноменух и претностављао сам, а и данас претпостављам да умеју да одвоје личне ннтересе од општих ствари, н баш за њих двојицу могло бн се рећи, да су у овој нрилици бацили сенку на себе, као да нису умели то двоје да одвоје. Господо, са променом Устава полнтичка нитања скннута су у главноме с дневнога реда на коме су стајала чптаве две деценије н више. За време те политичне борбе колико смо се год трошилп физичкн, још миого више трошили смо се економно, н то не само с тпме, шго смо за време политнчког трвења морали сву своју снагу да посветимо гој борби,