Narodna skupština

СТРАНА 518

веетп, оно је осигурано и обезбеђено. Државна власт меша се садионе судије. Мени изгледа да су ту други разлозн, што је само онда у спор, кад једно мнгаљење хоће своју идеју да Државни Савег те судове изузео. Није могао тако брзо да оствари фактичком силом. Пре неки дан даваг је иарастос нападне на своје рођено дело. Свп ми ко]и смо иравници и Бланкпју у карлашеском гробљу. И ми видимо да се ту ску- који пмамо иосла са судовима знамо, да је то мишљење ,Дрпила грдна светина којаје викала: „жпвела комуна !" Поли- ,кавиог Савета" ногрешно. Ја, госиодо, познајем ову ствар ција је то мпрно посмаграла и била је спремна да укотреби изблпже, и надам се да ће и г. министар правде ирпзнати то, своје ираво, ако би се појавила груба снла, иа кад ове нпје јер је н он био у судовима као државни тужилац и као субпло, онда је се цела демонстрацнја мирно свршила. Говорећи дпја, ге но томе има и ирактичног искуства. вам ово ја сам изнео прпмер каква је политпчка власт код И ако, господо, стоји, да су код Аиелацнје и Касације њн, иа да то сравнимо н упореднмо како је код нас, па тек кључевн правде, алн не стоји то, да су ннжн судовн мала онда да се размислимо да ли тој властн треба да дамо право ствар, и да ће се лако псправптн ако онп иогреше. Господо кажњавања судија, те да на тај начпн доведемо у ингање наше ви знаге, да је код првостепенпх судова цело нслеђење, Код слободе. Алн то није довољно. Да би се знало погиунпје ка- првостепеног суда судп се п за "-рађанске сиорове и за крпкова је наша полнтпчка власт ја сматрам да нужно за сад вице, тако рећи : све је пред првостепеннм судом; ту вам је само неколико примера пзнесем. и оитужеиик и прнватни тужилац и сведок. Првостеиенн суд Г. Рибарац врло је умесно приметпо да смо ми видели уирав рећп сирема организам ; он руководи и ислеђење, од 1862 год, да је један суд нападнут на најсуровнјн вачнн. н.ега зависн шта ће бити заннсано у актнма. И сад, госнодо, који је радпо по свом мишљењу. Он је морао за то да илати ако те судије првостеиенпх судова не ослободнте од иритпме што, «у све судије разрешене ио једвом варредном закоиу. тиска, онда гу је онасносг, да нод прптиском могу радити И госиодо, оно велнко вачело: „закон је најоиша вољ а" мн често нута тако неправилно да и већн судови не могу нзнаћи видимо да после нрокламовања његовог ннје требало да ирође право стање ношто онн раде само по ономе што им ирвосгевише од 2 годнне, па да то начело падне. Даље, госиода, иенч судови поднесу. Дакле, господо, кључ је правде н код шта ради доцннја иолитичка влатг? Да би осујетнла свакп ирвостелених судова. наиредак опознцнје т. ј. да бн сузбпла једну пли другу по- Завршући свој говор имам да кажем још и ово. Има литичку веру, ми видпмо да она ствара нолициски надзор за болесног стања; има судија, којп су изневерилн своју судску нолитичке нрестуинике. То је из времена од 186» годнне. дужност и нризнајем да то треба лечитн. Али, госнодо, ја сам Шта видпмо даље? Виднмо да једна влада у 83 годнне, кад за то, да Народно Предтавнишгво не узима овакав нут, један је иретриила пораз на бпралишту, она даје оставку и каже: иут, којим неће нпшта донринетн самој сгварц. Мени изгледа да народ неће иромену Уставу. У месго као што је у Ен- колико нма до еудија кривице, шго су се огрешилн о своју глеској илн Француској да просго снђе са уираве, она на не дужност, у толнко да има и до Народног Представништва, да дозвољен начин оптужује свој народ. Па и то није доста. Мн нма у оиштеи до нас свију, који се бавпмо полнтиком. Да бп видимо да та политичка власт својим раеписом расељава чи- еудску незавпсност осигуралн ја мнслим да нам је нужно, да таве срезове без икакове пресуде! Па шта виднмо још даље? размислпмо о овоме шго ћу казати, јерто су условн за живог Видимо под владом новога Устава да је једна странка, а вц тако једног важног начела. Прва би мера, господо била да свн знате која је то странка, хтела да уиотребн једно нраво се обрати већа пажња, већа брига на ностављање еуднја, да које јој Устав гарантује н са вером у слободе новог Усгава се нзбере фагална реч „наш" но само да се нма у виду држала је свој збор. Па шга впднмо? Видимо да је тај збор сирема и каракгер људи. Народна Скуиштнна не поставља растеран на један најсуровнји начнн. Онај унравннк, којп је те судије, али она нма права да се нада од онпх усганова, требао оног тренутка да плати својим звањем што је дозволио које бпрају п постављају судије, да за та места бнрају људе да се изигра један члан Устава, што није био кадар да спречн сиремн, који ће одговориги својој великој задаћп. један такав вандализам, тај управник седи још дуго н дуго Друго. господо, криви смо и ми као политички људи, а у своме положају п трудн се да напнше опшпрну тужбу про- ево за шго. Ја признајем да ми то не можемо сиречити Уставом тив оних, који су били наиаднути, а не иротив наиадача. Прн нн каквим законом, али можемо снречптн нашом моралном решењу овога питања суд је био узвншен, суд је заштитио начело агитацијом, да не увалнмо суднје у нолнтичку борбу н да од слободе зборе и договора. Ето какове су код нас нолитпчке вла- њнх затражимо да као иагриоте задрже себн суд, јер тамо је сти, како је код нае стање. С тога н ми, господо, морамо да за њнх највећа слава. Менп нзгледа, '■осподо, да ће од велпбудемо обазрнвн о решавању једног оваког важног питања, као кнх узрока бити што рама судсиа независност и то: што све што је ово кад решавамо: хоАемо ли да судију иотчинимо иаргије труде се да.судије увуку у полптичку борбу и у своје иолитичкој власти. Господо, сви ови примери које еам навео, иолитичке логоре. Дакле, госнодо, ако смо патриотз, ако ходоказују, да наша полптичка власт ннје равна оној, која је у ћемо збпља судску незавп. пост, можемо огворено рећи судиЕнглеској и Француској. Разлика је у томе грдна н овп јама: оставнте полнтику и делпте овоме народу иравду. Свкопримери то доказују. Вн, госиодо, морате прнзнати да се аук- јако, госиодо, ма колико да је човек узвншен, опет чнм судпја торптет власти код нас јављао до сад у два облнка: или ' стане на полптичко поље, политпчка је борба толико заносна да је јак да нам леђа иуцају, или је толико слао да се ио он у најтежем тренутку кад треба свн мн од њега да очекуирашини ваља. Све партнје и све вође партпја треба што јемо иравду, може да се заборави н помутн, на партијски инпре да уложе свој ауторитет, те да владу закона узднгну над ! тереси да надвладају нравду. свима нама. Ауторитет власти треба штс ире да се нстргие , Има још једна и трећа ствар, алн ја знам, да ћу ту нада он служи закону, а не овој или оној партнји. С тога, гос 1 ићи на отиор. Трећа је ствар господо, што нпсмо хтели да подо, ја сам н сматрао занужно, да на ове прпмере обратим илатнмо судпје. Хгели смо независносг судску, хтели смо сувашу нажњу, да вас замолим да не одемо назад и да без дије независне од полптичке власги, али нисмо се труднли да пкакове нужде судску незавпсност не стављамо под мач полн- го изведемо. Ја већ видим, да се праве прпмедбе, али на то тичке власти, под власг минпстра, него да остане та власт и ћу брзо сад одговоритп. Господо, п пре нас је било једно даље касационом суду, те да он та интања расправља, а да ми 'законодавно тело. У том законодавном телу заседавалн су тражимо од мннистра правде да свагда тачно вршп закои о саветници, којн су се борнлп на бојном пољу. Тај је државнн судијама. Народ је наш вазда волео и љубпо слободу. Он је савет, скромно подмнривао своје потребе, било у манастиру се за њу борпо и трошпо, али полптичка власг пзигравала је ; Вољавчи, бпло у Благовештењу, али кад је дошло време, да његова права и његове слободе, те зато и треба да чуваио се уреде државне установе, онда је тај Савет од пре 50 госудсву независност, јер она ће чувати и слободе наше н слу- дина занста умео да наградн своје судцје. Али од тога доба жиће за јаку основицу нашем новом нарламенгарном развитку, за 50 година на овамо, иогребе су поскуниле, намирнице су Ја сам казао што сам имао, а ваше је да све ово цените. Још носкуинле толнко, да данашње судије не могу да их подмиимам једну замерку нл иримедбе Државног Савета. Он велн: рују с плагом, коју су ире 50 годнна ималп. Господо, ако за правду је доста, кад сеизузму од казне аиелацноне и ка- Народно Представништво не можз за сад ту реформу нреду-