Narodna skupština

СТРАНА 517

гледа, и могу да верујем да има рђавих судија, који,зоборавили на своју дужност и који су се огрешили о начело судске независности, алн сматрам да пх има само за то, што нпје било министра, који је хтео да тужи те судије. Није бпло миннстра да врши своју дужност, која му је Уставом и ваконом наложена и што вије хгео као мннистар да буде чувар иравде, него је своју дужност оренебрегао. И кад је то, онда ћемо се занитати: ко је крив? Одговоран је г. министар што није вршио своју дужноет, што није уиотребио сва закона срества те да тај кривац — судија, буде кажњен. То сам сматрао да кажем г, г. носланици с тога, што ми изгледа, да је овде једна пометња, једна забуна Било је говора: да морамо да се бринеио да се и судије казне и замишљало се да о томе до сад није било закона, а на иротив, ми виднмо да постоји један одвећ строг закон, који само није вршен. Г. министар даље је казао: да његов пројекат није иротиван Уставу. И сам ћу да нризнам, господо, то, да се у овом нитању могу да двојим од мојпх поштованих другова, јер и сам налазим да није флагрантна повреда Устава. Ја налазнм да и ако овде нема флагрантне новреде Устава, онет је повреда у томе, што се не сљедује духу Устава. С тога нека ми је дозвољено да објасним Народном Представвиштву то своје гледиште. Г. министар вели : ирелистајте цео Устав и неКете наИи нигде дисциилинарне казне. То нема вели ни у једном Уставу. Он је прочптао само половпну II тачке чл. 158 Устава а ја ћу прочитати све. Она гласи : „ Судија не може бити лишен својега звања, нити ни аод којим изговором уклоњен са дужности иротив својс воље, без иресуде редовних судова или дисццилинарне иресуде Касационога Оуда и . Господо, дакле у самом овом чл. 158 постављено је једно начело, да је касационп суд дпсциплинарна власт над судијама, јер томе је суду дато највеће право, да може судију путем дисцпплинарве казне лишитп звања. Није нужно, дакле, да прелиставамо европске Уставе, но да прелистамо само наш Устав, па ћемо видети да је касациони суд највиша дпсциплинарна власт за судију и у томе ја видим једно начело, коме начелу треба сљедовати. У овом последњем ставу, господо, ви видите да је Устав поставио једно начело, јер је Касацијоном Суду оставио да буде днсциплинарна власт над суднјама, и онда је потребно да томе постављеном начелу ељедујемо. Када касациони суд суди за веће кривпце, онда он треба да суди судији п за мање кривице, јер је то дух Устава. У томе и сматрам да и ако није флагрантна повреда Устава, сматрам да је повреда Устава у томе, што се не слаже с духом његовим и начелима његовим. Сем тога, господо, мени изгледа да би се створио дуализам, ако би се овај иројект био усвојио, јер би тада биле две дисцнплинарне власти за судије, једна касацнонн суд а друга министар правде, а међутим за заостале чиновнике била би само једна дисциплинарна власт. М°ни нзгледа, да се то не може одобрити у једном уређеном законодавству. Дошло би се и до рђавих последица ако би се ово усвојило. Лолитична власт може имати своје оцењивање с једне страие, а касациоки суд с друге стране. Како су то незгодни случајеви, кад ми впдимо, да касациони суд једног судију кандидуЈе за члана аиелације, председника суда и т. д., а кад овамо у животу видимо, да министар правде тога нстог судију казни. То би било непојмљпво видети те две власти у борби, јер та борба рушила би не само иравилно оцењавања једне стварп, него слабила би ауторитет и једне и друге власти. Кад је реч о Уставу и кад је иостављено једно начело, да касациони суд буде дпсциплинарна власт, потреба је да томе и сљедујемо. Кад стоји то, да касациони суд може осудптн дисциилинарно судију и лишењем звањч, п губнтком плате на Б месеца, онда да се запитамо да ли је то политично да се ауторитет миннстров сводп на тако малу инштанцију, која се предлаже? Може ли то да буде, да иолитичка министрова власт буде сведена на тако мали степен? Ја не би то ризиковао. Ја волим да минпстра видим да врши тачно своју у-

логу државног тужитеља, јер бар у томе гледам једно иачело, него ли да његов ауторнтет сводим на стеиен аајмање власги. Са изјављених разлога ја, господо, и сматрам да, ако би усвојили овај члан, да би ми пошли путем реакцпје, т. ј. удалили би се од духа Устава. Народно Представништво, — а ја нарочпто апелујем на данашњу већину, — дужно је да размисли да ли хоће да нослужи као прпмер да се пође назад у духу реакције? Већииа скупштинска дужна је да се чува, да не ствара никакав преседанс, никакав нример реакционорним струјама. Већина скупштинска дужна је обазриво да пази, да њен рад не послужн за основу, те да се каже, тако су раднли радикалп, тако је радила Народна Скунштнна од те н те годнне. Да пођемо даље. Г. министар је казао и ово: иравна иитања нису иитања математичке ирироде. Ја сам у иочетку говора рекао, да ово не сматрам као пигање пскључнво правне прнроде. Без устезања ја усвајам оно што је мипнстар казао: да свака д.ржава ирави законе ирема својој иотреби и друштвеним ириликама. То је доисга тако. Улазећи у претрес хсћу да говорим о ономе, што је г. миннстар, да би доказао нјжност овога члана, навео, како је у Енглеској и Француској. Говорећн, господо, о тим земљама ми не смемо позивати се само на текстове овога плн онога закона. Мн смо дужни да се обазремо на целокупно развнће једног народа и то баш по оном начелу, које је г. министар изнео, да се закони праве нрема друштвеннм нрнликама. И отуда вндимо да оно л/го је у Енглеској можда излншно да се законом уради, прнлике наше на нротпв захтевати могу да баш то законом ујамчимо. Јест, госиодо, г. мннистар ннје нам објаснио како је у тнм земљама. У тим земљама политичко васинтање, дугн парлементарни живот и у оиште све остале друшгвене прилике далеко су одмакле од наших прплнка. Оно, што се мн труднмо да Уставом и законима обезбедимо, то је код тнх иарода у животу бнло још онда, када смо ми робовали под Турцима. Вама је позната енглеска магна карта. Енглези су питања: личне слободе, неирикосновености дома, уређење њиховог иарламента и остала питања уређнвали ире толико векова. Друштвено васинтање, ауторптет властн, владавинл закона код Енглеза толнко је нознато, да је то већ прешло у иословицу! Тамо, када се учинн повреда ма каковом закону нли ти основном иринцппу, на коме почива чувена уставност Енглеске, онда све партнје иолитичке устају као целнна да то очувају. У Енглеској се каже — то је већ светиња ку&а сваког грађанина то је његов град. На питање зашто ? Одговара вам се зато. Она може бпги кровињара, може кроз њу киша аадати и ветар дувати, она је за Енглеза град за то, што у њу не може краљ да уђе. Ето господо та начела, те слободе, за које мн данас радимо, да их фактички у живот унесемо, органски на основу нашег Устава остварнмо и у животу обезбедпмо од сваких могућих трзавица, та иачела владала су у Енглеској пре 200, 300 година. Један краљ Енглески Карло I, којп се усудио да поруши та основна начела платио је главом заједно са својим министрпма још у 17 веку. Дакле, господо, видпмо да оно што би се требало штититп нарочитим законом, у Енглеској а о таме чува јавно мнење велпко васпптање него и то чувају најзад све партије иолптичке. Довољно ће бити један прпмер из 1853 године да то још више објасни. Изнешен је био иред енглески парламенат пројект да се због грдних злоупотреба дозволи чиновницима да могу улазпти у манастир н онда је Лорд Џон Русел узвикнуо ове значајне речп: Ако усвојите овај иредлог шта ће онда бити од наше знамените сигууности неаовредности домова ? На место ње дошла би оитта самовоља. Оставља^ућн Енглеску да виднмо како је у Француској? У Француској свима је вама познато господо какво је стање. Да узмемо само овај пример о француском иарламенту за време царства, и данас за време републпке. За време царства седели су у парламенту републнканцп, а данас за време републике седе орлеанци и бонопартовци. Ово ће вам бити најбољп доказ колико се јако цеип слобода машљења. Све донде докле једно мишлење остаје само у оквпру критнчке испо-