Narodna skupština
СТРАНА 716
прека што свирају искуппли су се, отншла у Берлнн, иа се ■ иачвалп дружина певача срискпх. У Берлнну је бнло 2 ђака срнска, којп су отпшлп да чују њнхово певање а н много Немада отпшло је да чују српску песму, кад овп отночеше да иевају пз лпре, а оин наиш а п швабурнја почне, да се смеје н ннсу више хтелн да дођу даслушају, јер су чулн чнсто немачке мелодпје. Узмпмо Славјанског за пример. Он пева само руске мелоднје н цео свст иде да га слуша. Видео сам овде у Београду да је било толико одушевљење, да би га н 10 пути слушалн, а међутим је невао руске песме. Како су се увалнле у народ туђе иесме видићете нз овога што ћу вам сад рећи. Близу Раче нма село Раконад и ја једног јутра кад сам путовао чуо сам где неко пева: „Јулку туку, Јулка пружа руку".. (Смеј). Ја сам се нзненадпо, одкуда ова напаст доће у село и уиитам човека од куд зна ту несму, н он рече : Један од нашнх бпо у жандарнма у Београду, па је донео ту иесму, па је сад иевају и девојке. Узмимо на нр. наш народ нреко. Он је почео ;.а прпма поједине речи немачке, једну другу, т рећу, иа кад га сад погледаш он Србпн православан, гело му српско, а душа шваиска. Ова два прпмера мнслпм да су вам доста, да впдите, да је већина имала разлога кад је ревла: хоћемо да нлатимо тога учнтеља, јер га плаћамо зато, да одржп српске иесме. Главно је чувати наш народ од туђега. Дођите на бал на коме има много странаца и где се , играју немачке игре. Сгранци увек боље играју немачке игре, I јер их боље знају, али кад иочне и наш да нгра „Мачванку", е не може је странац заиграти на незнам шта! (Смех). Мп зато и бранимо ово, заго што је надпонално, треба да негујемо све што је наше, а не да сами на то омрзнемо н да кажемо да је глуио и дпвљачко, а међутим ннко се не стара да му да људски облик, да га развпје до ступња науке. Да је српска капела у Берлину певала српски, куд и камо би боље прошла, алн она хоће пред мајсторнма да пева само њнхове песме. Намера је дакле овоме била дати учнтеља певања, како би се гајила српска песма н мелодија. Ранко се на то није обазирао, он велн певамо ми и без учитеља. Ја сам слушао да певају „Јулку туку", алп нећу да се 10 пева. И после ја мислпм да не допуштајућп ово. 11и се грешимо још о једну ствар, мн све кажемо, како смо сироти, како смо несрећници, како ништа не радчмо. Збогтога се чисто нроизводи на тај народ неки очајни угнсак, кукамо шта ћемо, како ћемо ?! Мени се чинн да не треба тако да радимо. Погледајте велпке народе : Енглезе, Русе, Фрапцузе и т. д. пма их и сироти ко ирст го, па опет весо пева, задовољан, а мп имамо имања можемо да радимо, па опет за то непрестаио кукамо, на ћемо кукањем и свршитп. Менп се чпнп, да и због тога треба гајити нацпоналну иесму. За нример да наведем несму, како се сењски ускоди (има је у 111 књизп Буковој) спремају да нду у Италију, да отимају, селн у један чамац па кажу Јерку латињанину , да пм пева, он иочео да пева па велп: каквп смо и куд сми иошлн у кога је стара мајка нека узме црну мараму, јер јој се син неће вратпги п т. д. Осталпма се не допада то певање, па Јерка бапе у воду. Устане други да иева иа вели : У кога је етара мајка весели се: јер тн је снн отпшао у хаЈдуке и донеће ти 10 низа дуката. Тако хоћемо да нам неваш рокоше му другови.—Несма дакле гајп у народу нацијални дух и за то смо и оставили ову суму. Мислим да је Скуиштина неће бриеати. А ако је бришете, ви је бришпте, нека вам певају „Јулку туку" ! Ваеа Манојловић — Ми треба да имамо у виду, даје овде говор о кредиту на Вел. Школп. Све те познције поређене су, оне су бпле пред одбором фивансиским, одбор их Је ирегледао и донео закључак. Но пословнпку може о томе битн говора илп о одвојеном мншљењ/ илп владином нредлогу а овако држим да се дебата одстранила, што је протнвно члану 68 иословннка. Потпредседнкк — Вп сте се господпне удалили од иредмета Изволте говоритп о кредиту. Васа Манојловић — Ја о гоме п говорнм, држпм да овде треба говоригп о кредиту, којп је одбор нзнео пред нас, за Велику Школу а ис да нам се причају којекакве стварп.
Потпредседник -- Претрес је свршен. Стављам на гласање кредпт овај по иројекту буџета, којн је и већина одборска усвојила. Ко је за то, до се креднт иа учптеља иевања примп, тај нека пзволи седети, а ко је против, тај нека устане? (Већниа уотаје). Већнна је устала н према томе објављујем да је Скунштина одбацпла кредит на учптеља певања. Известилац чнта нозпцпју на једиог секретара. Потиредседник — Прима лн Скупштпна предложени креднт? (Нрпма). Известилац чпта познцнју на плату помоћника професора и чувара свију кабинета; за тим одборско мишљење о овоме (ст. 23) на које је пристао н г. миннстар просвете. Министар просвете Андра Николић — Молпо бнх г. пзвестиоца да код ове пЈЗнције да тачиу редаицчју, јер ако Скупштпна овако прпма, онда нзгледа да не могу да остану ових 5 професорскпх прииравпнка п пе би имали одкуда да пх плаћамо. Ивестилац М. Марковић — Дакле овде ће остаги: ,на плату ирофесорскпх помоћаика п чувара свију кабинета 10.000 дцц ;" а оно: „на плату б професорских ирнправника" укида се. Потпредседник — Нрпмз ли Скуншиина? (Прпма). Известилац чпта познцију на додатак ректору Велике Школе. Одбор је мпшљења да се овај додатак * ректору Велике Школе укине. Панта Срећковић — И ја ћу да кажем неколико речн поводом овог додагка ректора Велике Школе н на вами стоји хоћете ли му дати или не, а можете решити да он још даје државп 1500 дпн. годпшње. (Смеј1. Госиодо, одбор финансиски одбно је све додатке не само ректору Велике Школе, него и свпма управптељима школа, и мислим да ово стоји у вези једно с другнм, иа а^о се овде одбије онда треба наравно н тамо одбпти. Ја мислим да од сад, кад мннистар једнога од нрофе.сора одредн да буде директор тајћеказатп: нећу!(Чује се: нпје овде реч о гимназцјама). Све једно овде треба да кажемо хоћемо ли у опште давати додатке пли не. Ја ћу у опште да говорим како стојимо са тим додацима и навешћу за ова два случаја: негдашњп мннистар просвете Стојан Новаковпћ иоставио беше професора овдашње гпмназије Зечевића за директора ужичке гнмназије са платом и са додатком, алн је он отпшао код њега н казао: нећу да будем директор а за професора хоћу да идем. Он није хтео ! да прими ову дужност с тога, што би имао врло много иосла. Министар му опда каже : ако нећеш да идеш а ти дај оставку п он је доиста дао оставку, само да не иде за директора. Исто тако лањске године, мнслим да ће то доказати и г. мннистар просвете, дошло је 6 дпректора, молили су миниС1ра и одридали се директорства само да их преведе у Београд или Крагујевац. Према томе дакле ако ви сад избришете овај додатак ректору Велике Школе, а доследни самн себи морамо избрисати додатке н директорпма, и онда вас иитам: кога ћеде да поставиге за дпректора?! — Сем ако који учини какао зло и вн хоћете да га казнпте, онда ће га министар метути за директора. Јер нп један човек, који води рачуна о себи, неће нрпстати на то а ие мора ни да пристане. Хтео сам дакле то да кажем а ви рачунајте и размислше добро као мудри људп, па што урадите нека тако буде. Ова сума, госиодо, која се даје ректору Велпке Школебплаје пређе још толика, па смо је лањске године скпнулн на половину а ове годнне хоћемо и ову другу половину да збрпшемо. Ја сам дакле мншљења да се не укпда овај додатак, ни директорпма гимназнја а нп ректорпма Велпке Школе , али од вашег решења зависн све то, на решпте како знате, мени Је ираво. Известилац — Госиодо, пре свега овде није реч о дирек!(р1,ма (редњнх школо, јер ћемо на њпх доцнпје доћи