Narodna skupština

69 САСТАНАК - 18 ФЕБРУАРА

СТРАНА 791

шење : „Пројект закона о аграрном дугу у присаједињеним крајевима." Наш мииистар финанције нека изврши овај указ.

16 Фебруара 1891 год. у Београду.

Министар фмансије Др. М. В. Вујић

Јов. Ристић. с. г. К С. Протић с. р. Ј. Бели-Марковић с. г.

Исти гдаси:

ПРОЈЕГ^Т ЗА^ОНА

аграрноме дугу у присаједињеним крајевима. Чл. 1. Сопственнци оних непокретних имања, која је држава ис* плагиЈа по закону о аграрноме зајму од 22 јуна 1 882 године, аграрни су дужпици државе за суме, које је она нсплатила на име накпаде пређашњим господарима и чифликсајбијама тих имања, као и за досада пеплаћеие интересе на те суме, Чл. 2. Досадања укупна дуговања појединих општина или села за откуп пређашњих господарских чифличких земаља, имају се сразмерно поделити на поједпне сопственике, према величини и каквоћи откупљеног а сада њиховог непокретног имања. А пеплаћени интерес и интерес на интерес од дана првобитног задужења до 1 јула 1891 годинч, на суме које је држана нсплатила, своди се на ннтерес од шест на стотину (6°/) годишње; иа се такође има сразмерио поделити на поједине сопственике ■рема вс^ичини главнога дуга, и са овим спојити, тако, да и «авни дуг и неплаћени интерес 6°/ 0 до 1 јула 1891 године, 1редстављају од тогг. дана главну суму дуга. Чл. 3. При иодели дуга и интереса на поједине сопственике, како прописује чл. 2 овога закона, имају се одбити суме, које су исплатиле општине или села до 1 јула 1891 год. благајни "арног зајма. дранст Чл. 4 сматрањ • који је г* апн У суму дуга исплатнће аграрни дужници држави за скоро св^ двадесет и пет (2 5) година, рачунећи од 1 јула 1891 земљама, с: плаћајући у име годишњине осам и по (б 1 /^) на стони у чему внога дуга, где се садржи седам (7) на стотину гоПор инте Р еса ' на шта С У дужни издати држави обавезницу постоји ' у ' к0 ^ и п Р° пише министар Финанције. Да Чл. 5. што трд интерес и отплату главног дуга плаћају аграрни дужпотре,^ сваке пола године у 4.25% дотичним среским властима п Р е А непосредно управи државних дугова у Београду. Крајњи Д^рокови за исплату полгодишњине утврђују се 30-ти јуни и 3 1-ви декембар сваке године. Чл. 6. Аграрни дужници могу платити своје дугове држави п пре рока, који је прописан у чл. 4 овога закона, било да исплате сву суму главнога дуга са интвресом, или да плаћају полугодишње поред интереса већу суму отплате од оне, која је прописана овим законом. У колико који дужник више отплати главну суму дуга. у толико се ње ослобођава, и плаћа (7°/ 0 ) годишњи иитерес само на још неотплаћени главни дуг; али годишњшт утврђена чл. 4 овога закона остаје непромењена све до коначне исплате главног дуга. Чд. 7. Ко не плати на време годишњину, одговоран је за тодику с.^ву и својим покретним имањем; и надлежна среска власт

дужна је узети покретност у попис и изложити је јавној продаји најдаље за Тридесет дана по исТеку рока^ каДа је аграрни дужиик гребао да плати дугујућу годишњину. Ко од државних органа пропусти ово учинити одговоран је држави и матери;ашо за неплаћену годишњину дотичног аграр> ног дужника. Чл. 8. Држава има право да наплати аграрнц дуг по овоме закону и пре рока, који је прописан у чл. 4, ако дужник у четири полгођа једно за другим не плати на време годишњину. Ову наплату држава врши вансудским путем преко извршне полицијске власти, а из заложеног јој непокретног имања аграрног дужнпка. Чл. 9. За осигурање главне суме дуга по овоме закону, са интересом, служи држави као залога све непокретно нмање аграриога дужника. Накнадно постојећим интабулацијаМа, по закону о аграрноме зајму од 22 јуна 1882 године, имају се ставити интабулације на први степен на непокретна имања аграрних дужника нрсма подели дуга и интереса по чл. 2 овога закона. За стављање ових иитабулација неће се наплаћивати од дужника никаква такса. Чл. 10. Сва плаћања по овоме закону чине се у новцу, који се прима на државним благајнама. Министар Финансија у споразуму са Министром војним може по потреби дозволити, да се на име годишњине прима од аграрпих дужника и храна за војну потребу, а по цену коју одреди Министар војни. У томе случају иредаваће дужници храну где се нареди, а среским властима подносиће признанкце војне власти о количини и вредностн предаТе хране, према чему ће се оне даље управљати и што ће одмах доставити Управи држав. дугова. Чл. 11. Наплаћене суме годишњине аграрнога дуга, као и пре рока наплаћени целокупни дугови, имају се једино употребити на исплату аграрнога зајма по закону од 22. Јуна 1882 године. По томе све власти, које прше наплагу по овомс закону, достављаће наплаћени новац најдаље за петнајест дана од дана наплате, непосредно благајни Управе држав. дугова. Чл. 12. Са аграрним дугом рукује управа државних дугова при Мннистарству Финансија. Она чуна обавезнице аграрних дужника и стара се за уредну наплату годишњине по овоме закону, као и за наплату свега дуга и води надзор, над среским властима у погледу на вршен.е одредаба овога закона. Она ће водити засебне књиге о свему аграрноме дугу и књиге о аграрним дужницима. Чл. 13. Управа држав. дугова достављаће најдаље Марта месеца свакс године списак аграрних дужника дотичној среској власти са назначењем : колико који од дужника још дугује и колико има у тој години да плати на име годишњине. По овим списковима управљаће се среске власти при наилати годишњине. Чл. 14. Ираиила за извршење овога закона прописаће Министар Финансија. Чл. 15. Овим законом укидају се чл. 3. 5-ти са допуном од У. Марта 1890 године, и 11 закона о аграрном зајму од 22- Јуна 1882 годнне. Прелазно наређење. Чл. 16. Овлашћује се Министар Финансија да може узети и нарочито особље, потребно за извршење овога закона и за правнл" 0 рачуноводство.