Narodna skupština

73 САСТАНАК — 23 ФЕБРУАРА

СТРАНА 835

о иозивању па злочин, кад иосле злочина дође и дело или иокушај злочина. Извеетилац — Пре иего што се приступи гласању, да вал објаснпм, да је одбор поделмо овај члан односно казне на два дела. У првој половппи казне су строжнје. Мећутпм ио иројекту мпнистровом то је једно исто, Пажта Срећковгћ — Ја нитам г. пзвестноца да ми објасн« у чему је ствар, ја и до сад не видпм око чега је говор. Има председника на збору, он има ;рава да удали оног ко внче. Шта ви сад хоћеге још н казпу да пропишете. Ако на збору иема иредседника, онда то ннје збор, него гомила људн. Министар унутр. дела Јован Ђаја — Овде није говор о види, овде је реч о изречном позивању на злочпн и кад иосле тога позивања непосредно до!>е дело или покушај. То ваља казнитп. Нећемо ваљда допустпти, да се ко не казни, кад иозива, да се ко убије, а иосле тога дође убпсто ? (Г. Банта: мора, мора да се казнн). Известилац В. Младеновић — И ја сам хтео г. Пантп Срећковићу да кажем ово, исто што је казао г. министар ун. дела. Овде неће да одговара иредседннк збора, него онај, којн буде крнв. Потпредеедник — Објављујем да је иретрес свршен. Гласаће се о члану 19 са пзменом, на коју је нристао п г. мннпстар. Ео је за то, да се ирими чл. 19 са пзменом, тај нека седи, а ко је ирогнв нека усгане? (Сви седе). — Објављујем да је Скупштпна усвојила чл. 19. Известилац чнта чл. 20 (чл. 18 ст. 4. ир. 2). Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — Ја бнх предложио да се н овде по предлогу г. Михапла Ноповпћа ставн реч: „изрично". Известилац — Метули смо и ту реч. Дим. Илиџановић — Ја ћу да говорпм само о другој тачци овога параграфа. Изгледа ми да је сувшпе збркано кад стојп оваква редакцпја: „кад се народ иозива на буну на месту где се збор држп". Бпла бн боља редакцпја : „ко говором на збору изрнчио иозива народ на буну казнпће се од ЗОи — 1000 дг.нара н затвором на 6 месецн". Известилац — Нрима се та редакцпја. Потпредседник — Ношто је пзвестплац примно пзмену, онда молпм вас изволите чутн како ће гласнги чл. 20. Известилац чита номеиути члаи. Панта Срећковић — Ја вас молим да ми кажете: јесте ли чули до сада у нашој земљи да неко на јавном збору каже: ајдмо, браћо, да убнјемо и уиалнмо тога и тога? Ја до сада нпсам то чуо. Мени се чинн да о томе овде не би требаао ни говорнти и да нису нотребни овн параграфи, јер на збору има паметних људн, који бн ућуткали онога, који бп тако што говорио. У оиште менн пзгледа да иосле овога закона неће бити зборова, јер ако овога остане, онда ће властп свакп час моћн да нодмећу којешта. Менн се чинп да све ово не вреди ништа и ја би све ово избрпсао, Јер оиај, којн хоће кога да убпје и да упалн, таЈ неће никад то да. каже на јавном збору, већ ће да се крнје и учиниће то тајно. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Ако је пстнна н ако може бити истниа ово, шго г. Срећковпћ каже, онда ће битп тнм боље, те се неће овај члан нн нримењнватн. Алн чини ми се да овај члан не само није излпшан, него је баш збиља нотребан. Ннје с горега нредиосгавнти, да се може деситп н то, да један човек каже на збору: хајде да упалимо ц да опљачкамо тога и тога! И кад се то с осиовом може предпоставнтп, онда, што не би било н у закону одговарајуће казне за такво дело? Држпм да се но може замислптп, да ће бпти злоупотребе код суда, јер није остављепо властнма да раде како хоће; на нротпв, није нм осгављено, тако рећи, ништа, нпјс им остављено чак нн чо, да власт на пр. може распустнти збор, него је утврђеао, да може само учннити_иримедбу председнику, па да оставн његовој увиђавностп, да збор

распусти илп не. А ја не држпм да је то слобода, ако остане слобода рада злочинаца. Известилац — Доиста, кад се на нрвн поглед го узме, не само г. Нанти Срећковпћу, него мени се чини а п многпма ће изгледатп, да ће се због ових мн >гих параграфа у закону слобода збора отежати. Дт сада ми нпсмо имали закон о слободн збора и сва дела овакове врсте потиздала су под онгати крнвпчнп закон. Али данас, ако хоћете да имамо закон о слободн збора, онда морамо да предвидимо све елучајеве, којн могу да настану на збору а којн су кажњивн. Пре је могао човек да оде на збор и да учинн какво дело на збору невпнпм речима а да се суди као разбојнпк. Дакле, ако хоћемо да се одреде гранпце кретања на збору, онда морамо донетц нарочнти закон, н у њега унети све оно, што је се ире судпло но кривпчном законнку. И овде морају да буду казне блаже од оннх, које су у кривичном закону н ово је удешено тако да се слобода збора што боље оспгура а никако да се ограничн. Јован Авакумовић — И менн пзгледа цео овај закон, као да му је намера та, да ограннчн слободу збора. Нећу да говорнм о целом закону, него само о члану 20. Овнм чланом 20 моћл ће да се сиречавају зборовп онозппнонн а владпних „нријатеља" иолиција неће спречавати; да ће моћн то да буде јасно је по самом тексту чл. 20. Еао што вели г. Панта Срећковнћ није могуће да ће да се деси позивање на какав нрост злочин на збору. Ме1)утцм, злоупотребе може да буде. Ја као народнн посланик могу да држим збор, а капетан нзађе п са два сведока донесе закључак: иошго јо иредседник говорно иротив облика владавппе н пошто бн био ухваћен па самом делу, хоћете ли да га каиетан одмах води у апс. Можда већина која бранн ово не зампшља све посљедице овога, јер они су за сада сигурни ; ну кад се обрну нрнлике, оида ће нас анспти све, па и вас из већине. Ово је тако једна велика онасност за слободу збора н за нашу личну слободу, да ,ја мислпм да би требали да размислимо добро, пре но што ирпмнмо овај члан. Најиосле ако мислнте да је ово добро и да треба да се служпте и овим средством против иротивннка, мн ћемо се према томе уирављати, алн може доћн време да се то употреби и против вас. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Ја бнх молио предговорника да ми наведе: којн од ових нараграфа налаже да се не сме говорнти протпву владе? Свн овн параграфи говоре о пропуштању туђе војске кроз земљу, о издавању тајне државне, о велеиздаји и т, д., алн не впднм да се шго год напомпње н о томе, да се не може говоритп протпву владе! Чудно мн је да г. Авакумовић, као правиик и бнвшн судија велп : да на збору не може бнтп говора о простом злочнну. Ја знам случај, где се па збору решавало да се убије човек; а то што је бпло раинје даје нам основа мислити да и у будуће може битн. И како се овде спомпње: пљачка, убиство похара и велеиздаја, ја мислим да од тога нема цпкакве опасностп за иолнтичаре ма које нартпје; а наравио, ако се хоће да пзврће значај иојединих чланова, онда може и тога бнтн, иа, што каже г. Авакумовић, може бити случаја да неко н нас аисп. Међутим ја мнслим да ово неће спречаватп слободу добрнх људн, него слободу иаликућа н велепздајннка. Панта Сл. Срећковић — Ја нмам да прнметпм ово. Г. известилац н г мпнпсгар говоре да треба да се нредунредп могућа каква злочинства или велоиздаја. Ја са свим друкчнје рачунам ову ствар. До овога закона нстина није бнло закона о зборовнма, алн нпко није на снлу доводио људе да се на зборове скуне. Међутим је у духу нашега народа, зна се нз псторије да је наш народ имао слободие зборове. Законодавство нпкако не бн требало да му те зборове ограничи, него да му их регулише — као оно кад тече река па негде чини штету, онда она треба да се регулнше онде где чинп штету — тако н зборове треба регулисати да од њпх не буде штете, али да се у њнх не днра, јер они треба да буду слободнн. Шта хоћу овим да кажем. Да вам наведем како један енгдески нисац, уараво њих впше, ценн зборове.