Narodna skupština

СТРАНА 838

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

злоупотребе да ће бити ту у томе члану, а тако исто биће злоупотребе и у закону о јавним зборовима, ако овај члан оетавимо. Ја дакле мислим да нема смисла да остане ово (Чнта). Ако у закону о штампи и има смиела да се овакве иеети, које изазивају сензацпју и ремете мир у држави, казпе, нема смисла да се казне, ако се деси на зборовима, јер ви знате да никад вести на збору не могу да имају онакав значај, какову ј има весг штампапа у каквом листу. Ја вас молим, ако хоћете да сачувамо слободу збора, онда ме потпомогните да се овај члан избрише. (Помажу га). Министар унутр. дела Јован Ђаја — Ви сте чулн, , господо, да сам ја мало пре изјавио да код овога члана збиља може бити опасности, и за то о овоме члану треба озбиљно да промислимо, те да ту опаеност отклонимо. Као год што нисам за слободу паликућа и велеиздајника, такп сам исто за слободу поштених људи. И увиђајући потпуно да пма разлике између онога, што се протури у штампи и онога шго се протури на збору, ја пристајем да се овај члан изостави са свим. (Чује се: врло добро). Потпредседник — Ја мислим да треба претрес прекивути, пошто је г. министар пристао да се овај члан са свим избрише. (Тако је). Известил.ац чита чл. 2 4. (Чл. 22 прил. 2 ст. 5). Димитрије Илиџановић — У чл. 22 овога закона предвиђена је увреда члановима краљевског дома и овде се опет понавља. С тога преллажем да се избришу ове речи: «чланови краљевског дома®. Љуба Ћирић. — Слажући се са овим предлогом имао бих да додам, да се цео овај члан избрише. По овоме члану казнио би се онај, који на јавном збору исмева уставна права владаоца или ружи облик владавине у нас. Како је наш свет махом неписмен, како на зборовима немамо секретара, који би тачно записао што ко на збору каже, то би се овим чланом чипиле велике злоупотребе кад би он остао. Јер би се сведоцима доказивала тужба полицијска. С тога вас молим, да ово отпадне, а ако је што учинио против одредаба кривичног закона, онда он нека се предаје судовима и нека му се суди по кривичном закону. Молим вас ако хоћете да ме потпомогнете да се овај члан избрчше. (Помажу га). Вића Радовановић — Потпуно је умесан предлог г. Ћирића да се овај члан изостави. Ја не могу да разумем да се у овај закон уноси и ствара једна забуда у држању зборова, кад се каже : «да погрдним изразима исмејава облик владавине" II т, д. Ја не знам шта су то погрдни изрази и како ће слушаоци сматрати извесне речи. Може бити, као што реЕох, да каже неко неке речи на збору и они ће можда перазумевајући казати: ружи и исмејава власт, и наћи ће се за то увек довољно сведока да се оптужи говорник. Ја се дакле потпуно слажем са Љубом Ћирићем да се овај члан са свим избрише. Министар унутр. дела Јован Ђаја — Овај је члан извађен из кривичног закона, и ако га овде избришете, онда ће остати тамо у кривичноме законику. Ако нагласите да је боље тамо да остане, нека остане. Али ми смо хтели да ове казне умањимо и ублажимо, јер оне су много строжије кажњиве по кривичноме законику. Известилац Вит. Младеновић — Ми смо овде унели многе чланове о којима ее говори у кривичном закону. Уносећн пх овде хтели смо да ублажнмо оне строге казне у кривичном закону. То је врло лепо објаенио г. министар унутра1ПН.ИХ дела и ако хоћете да овај члан изостане, онда ће остати казне по крив. закону, а тиме нисмо ништа допринелн слободи збора, него на против скучавању његовом Потпредседник — Претрес је свршен, нма да се гласа о чл. 24. Пошто је иотпомогнут предлог г. Љ. Ћирића, који гласи : да се 24 чл. избрпше, стављам на гласање иредлог г. Ђирића: Ко је за то да се чл. 24 пзбрише, нека нзволи седети, ко је противан нека устане? (Сви седе). — Објављујем да је Скупштина једногласно усвојила иредлог г. Ћирнћа, да овај члан отнадне.

Известилац чита члан 25. (4 .1. 23 прилог 2 ст. 5). Панта Срећковић — Господо, ја бих био за то, да се овај члан придружи члаиу 20, јер на што то непрестано, ко позпва, ко позпва. Све- шго је у овом члану казато, имаге све казано у чл. 20; па је доста. Ја бпх молно, ако има 10 иосланака да ме потномогну. (Иотпомажу га). Министар унутрашњих дела Јован Ђаја — И овде је пстп случај, као и код ирсђашњег члана. Казне за ге крнвнце иредвпђене су у крпв. закону. Оне су унесене у овај члан, што је се хтело да се блажије казнс. Ако налазпте, да је боље, да се овај члан изостави, ја ирпстајем, алн, госиодо, ја ииак држим да је боде да изостане но да још ставимо реч „нзрично, на јавном месгу", јер боље је да остаие овај члан са блажнјим казнама, него да остане да се крнвпце казне по крив. закону. Вића Радовановић — Кад не би био овде смисао § 92. крпв. закона, ја бих могао ирпстати да овај члан останеМи сви знамо колико је тај § терао људе у аис н како је се то могло тумачитп, да неко буни народ на непокорност иротив властп. Овај § 92 ако је назадан у крив. зак. не морамо га ми метнути овде. Крпв. се закон мора мењати према Уставу и свакојако можемо се надати, да ће многе закотке казне у њему да се измене и ублаже. Ирема то.ме не налазим разлога да тај § пз крнв. закона треба обновити и сгавитп као данашњи израз Скупштине Тај § крпв. зак. могао је бити некада онравдап и умесан, алп дапас нпје. С тога ја сам мишљења да се овај § н:(брише, а док се крпв какон не измени, нека свакп нма на уму строге казне крнв. закона. Одобрити н ставитн ове казне значи одобрнти драконске казне, које су установљене пре 30 година. Ја не мог/ да се сложим с тиме, да опо што је ире толнко годнна узакоњено, треба да н за данашње време вредн. П ако постоје казне у крнв. закону нема довољно разлога да се н овде ставе. Према овоме што рекох ја сам за то да се овај члан нзбрише. Алекса Ратарац — Мени се чинп, господо, да смо ми погрешили, што смо и она два претходна члана избрнсалн, јер, господо, овде се ваља обзиратн на чл. 34, у коме се ве.ш, да се све крпвиде, које нису предвпђепи овим законом, суде по постојећим законима земаљскнм. Ми хоћемо да се кривице учнњене на зборовнма блажнје казне, но што то ироппсује крив. закон, То је учињено овде, н сад ако ми пзбрпшемо и овај члан, мн нећемо нншта олакшати себн, јер онда остављамо оне тешке казне но крпв. закону. Нека госнода узму на ум, да су овде казне блажије п ако пзбришемо овај члан, онда остављамо крнв. зак., који је много опаснијн, п да ћемо онда оиет дозволити да ће власт но одредбама крив. зак. да испреда што хоће. Ја се надам да ће се на другом читању иматп на уму чл. 34. п да ће усвојнти н она два члана, које смо сад нзбрпсали. Јоксим Павловић — Мени се чинн да господа, која мислс да чпне услугу слободи збора, бришућн овај члан, учиниће тнме већу стегу јавннм зборовнма. Ја нмам да кажем оно исто што је казао и г. Ратарац. Овнм чланом хоће да се латентпра строгост крнв. закона, п они који су предложили да се овај члан избрпше, значп да место казне од 6 месеци остављају казне од 6 год. Ја сам нротиван томе н молим г. г. посланнке да буду обазрпвпјп при решавању овога пптања. Министар унутр. дела Јован Ђаја — Менп је мило да су нека г.г. иосланпцп ночели увпђати, да ннје оправдано брпсати ове чланове, који стоје у везп с кривнчннм законом п оставптн казне по кривпчном закону. Г. Панта Срећковић плаши се што пма много параграфа у овоме закону. У земљама где је крпвичнн закон у детаљнма нзрађев, нааисанп су чптави одељцп законеки, н овакве кривпце на зборовнма н не казве се по крнвичном закону. По крнвичном закону ми смо морали казне за те крпвнце предвидетн. У крнвнчном закону пронпсане су драконске казне. Сад ми не можемо те казне из крпвичног закона збрпсатн, јер не можемо за месец дана крнвпчни закон нрекројпти. Али с тога, што су казне тамо сувнше строге мн нх можемо убла-