Narodna skupština

СТРАНА 1083

ским грзд. пољем, али иод тим условима да, кад би год нотреба војничка изискивала, да се сви иоменутн иредметн уклоннти нора^у, што би се деснло и са иарком калимегдаиским. Под градско чоље могу доћи и прпватна имања, п тад власт војна нема права забрањпвати ириватпим људима да оии споје њиве и ливаде обделавају. Што се тпче иопаше, ја мислпм да то не треба никаио забранитп, иошто је то ираво нишка опшгпна нмала н ире него што је Ниш заузег од српске војске. Шго су тамо иодигнуте умке н нашах малпх кулнца које су иодигнуте од места до месга, н чпме је ограпичпо рејон, то је само колико да се зна докле се иросгире то градско по^е, те да се ту не бн зидале какве велике зграде, н кућо од тврдог материјала Ја нећу овде да говорим о атару нзмеђу оиштнне нншке и атару гор. и доњ. Магпјеваца, то је ствар која је иошла својнм иуте н решнће се као шго иравда изпсвује; само хоћу н овом нрилнком да иапомеием што сам и лапе казао: да командат града Ннша не бн требао да забрањује да на градско поље не сме ннко долазнти ннтн сто^у пастн. Обележавање градскога ноља, бнло је чннн мн се 1882 нли 1883 године, али кад је сс то ноље одређивало, оида се ипје пмало нризрења иа то, да ли је то утрнна иеког ирпватног или не, иегоје се одређивало од ирнлпке, и узет је у то најмањн нросгор. Оно што сам ја впдео да је градско иоље, оно је врло мало, јер кад ба се хтело узети га колико даиашње оружпје нзискује, узео би се иросгор до самог Вииика. Кад би се и овде одређивало градско иоље колнко је нотребио, онда бн требало цео Београд иорушити н чак до Врачара нћн. Дакле, то је оио што сам хтео да кажем и да нзјавчм како мислнл да оиштина нншка има ираво на уживање градског иоља. Панта Срећковић — Молнм вас, г. председннче дајте мн реч да исиравим иогрешне наводе, јер мн је један иоиа казао, да ие знам шта говорнм. Потпредеенник — По закону о иословном реду, треба лн сте одма иосле њега да тражиге реч. Панта Срећковић — Ја сам одмах н тражно реч (Чујс се: дајте му реч). , Потпредеедник — Ја пзјављујем да је то протнв закона о иословном реду, а Скушптнна ако хоће може му дозволптн реч. (Чује се: дајте му реч). Потпредеедник — Има реч г. Панта Срећковић. Панта Срећковић — У новнјим нределнма нема речп варош, него град. Г. иопа казао је да је варош Ниш и да ои нема ираво на градско иоље, но ја велим, да у новијим нределима нема речи варош, него реч град, а ту се разуме цела оиштпиа нишка. Свуда је град пмао свог атара и пма и данас. Дакле, ја хоћу да кажем, да ја ие говорим о ономе што не знам, него да ион говори о оиоме што не зна. Друго г. Јоваича иоменуо је да је црква св. Иантелије у агару матејевачком, но то не стоји. Цркву св. Наителије наиравио је Немања, у средини града Ниша, али Ниш је тада бно иа десној обали Нишаве, а Турцн су га сад овамо нремебтили. Но томе црква св. Паителије, ннје у агару маги јевачком. Треће, какво ираво нма народ сриски да отима од ни шлија иоље, онда то ираво нмају да отнмају и од Врање п од свнју други варошп. Немојте, господо, тако да говорите. У атару нишком имају људн своја имања, н они треба да илаћају све трошкове, који на њих долазе, тако исто, као што неко рецпмо и од нас којн би нмао имања и у Крагујевцу треба да илаћа све општинске тереге н ио томе ја сматрам да је неправедно одузимање наплате те чупарине, а што се тнче рејона нишког то ће питање суд расправнгн н онда ћу питати Јованчу шта ће да каже. Марко Петровић — Г. Панта рече да сам му ја казао да не зна шта говорн. Не, ја сам казао, да он као нстории није требао тако ногрешно да говој>н . Мени се чннн да нсторија не сме признати резоне које је г. Панта изнео, јер у Нишу данас 2 / 3 елемента варошког састављено је из самих

отраиаца досељеинка, н ви свакако не смеге тим људнма сад да дајете никакве нретснзнје но оннма. којн су своју крв нролили за го нмање, иа које им се но овоме тражи сгара нољачииа, ко.;а су илаћали иод турцима. Потпредседник — Иретрес но овој пнтернелацијп свршен п Скунштнна сад треба да доиес; одлуку. Ја предлажсм да се по овој ннтерпелацнјн пређе на прост дневни ред. Ио је за то нека седи ; а ко је протнв, нека устане? (Већнна седи). Објављујем да је Скуишгина усвојила да се пређе на прост дневнп ред. Има реч г. мпннстар уиуграшњнх дела. Миниетар унутр. дела Ј. Ђаја — Г. Тома Јоваповпћ уиутно је на мене ннгерпелацнју о комнснјама, које нрегледају пореске рачуие кметова н нигао је: за што се за њпх панлаћу.је дпјурна у напред? У пстоме смпслу била јс унућенаједна нитерчелацнја н иа мннистра фннаисија и он је сматрајућп себе иадлежинм да да одговора објаспно, и Скуиштпна је ио томе донела своју одлуку. Ова нак нптерпелација неупутно је на мене упућена, јер је требала да се унути миннстру финанснја, те но томе ја неиам шта но њој да одговорим. Тома Јовановић — Ја мислим да кметови нрниадају иолпцнји н оида је мни. унутрашњих дела за њих одговораи, да ли је то засебном иаредбом мннистар финанснја нрепоручпо министру унутрашњих дела п ако је он то нзвршио, онда јо он надлежан да одговара на ову ннтерпелацију. Миииетар унут. дела Ј. Ђаја — Г. ннтериеланту свакако је нознаго, да је целу ову сгвар покренуо г мпннетар фннанснја једним својнм раснисом и ја у то нећу н ие греба да улазнм. Тома Јовановић - Ак) сам ногрешио ја молим г. мииистра унуграшњнх дела да моју иитернелацију уиутп минпсгру фиианснја. Потпредседник — Прегрес је по овој ннтериелацнјн свршен: Стављам на гласање: Ко је за го, да се преко ове митериелације иређе па диевнп ред, нека седн, а ко је иротив нек устане ? (Већпна седп). — Објављујем да је Скунштнна решнла: да се преко ове ннтерпелације пређе на иросг дневпи ред. Министар унутрашних дела Ј. Ђаја — Господо, г. Годор Радовановнћ иароднп посланнк, нод 5 гек. мес. ингериелисао је г. мнпиетра унучр. дела, зашто оиштина врањска наилаћује иеке таксе у име калдркнне од сељака, који сво.је ироизводе доносе на нродају у варош. Интериеланг с.матра, да ова радња оншгнне врањске није на закону основаиа, и са тога гражн, да му г. министар одговорн: 1., Да ли је њему иознато, за ову незакоииту радњу номенуте онштине, иа ако му је иознаго, како је могао исту одобрпти; и 2., Мнслн ли г. мииистар, да овоме сгане на пут. Усљед овога, иретпнсом мин. ун. дела од 9 т. м. ПВр. 20.729 тражеи је ио овој ствари нзвештај од иачелегва окр. крањског. И, као што се из извешћа суда оишгине врањске од 11 о. м. Бр. 353 види, у стварн стоји ово: Одбор општине врањске, још нод 29 сен. 1887 Бр. 17 донео је одлуку, која гласи овако: „да се без разлнке од свакога, којн на пијацу у пазарним данима и ио варошп, ма каквпм ироизводима завати место, — наилаћује но 10 и. дин.; сгарн ииљарн да илаћају недељно ио 20 н. днн.; а ко са колнма донесе што за јело ио 20 и. дин. Од овсга нлаћања нзузимају се оии, који иа колнма шго иродају, као што су: дрва. сено, н остало, и оии, који ии себе што носе и иродају, као н свн којн доносе брашно н остало за јело нсиод 20 кила. По овој одлуци, као што се из тога извешћа даље види, — оншгнна је наилаћпвала до сада па и сада иаилаћује, а иовац који отуда добнје унотребљава на чишћење своје инјаце, у којој је цељи ово нанлаћнвање н установљено ио ирпмеру осталих вароши, означујућп попменце: Крагујевац, Лесковац, Чачак н Крушевац.