Narodna skupština

СТРАНА 1103

И .1И да 200 глава Срба падну тамо у Турској ? То треба г. Машић да им-а у ииду, па да не чини примедбе. Дакле ја сам говорно у корист оних Срба, који су гамо, а ви зпате, господо, у каквом се стању находи тамошњи наш житс.б ; иеки су од њих изгииули, неки су побегли, и кад би дали повода, да посеку и оне, који се још гамо налазе, онда би било још горе. Министар унутр. дела Ј. Ђаја — Пре свега, господо, ја сам вам изнео ствар како стоји по актима и по извешгајима. које сам добнјао. И што год има у гим навештајима и актима ви сте чули. За тим морам признати да сам пре свега благодаран г. Величковићу и г. Панти Среиковићу што су ствар са чисго личног пренели на друго земљишге. Занста, господо, овде говорити по законима, по параграфима ирло је тешко, па баш Да је све по параграфима и учињено, у овом сиучају мучно је то примити, мучно је оправдати дозволу, да се из српоке државе ма и малољвтник какав врати преко турске границе. Ја потпуно осећам с свама колико је мучно о то.м пигању говорити, како је врло незгодно говорити по параграФима и по законима. Мени је мило и то. што је ово једно од оних питан.а у коме нема нико да говори другоме као радикал либералу нли као либерал радпкалу, него као Србин Србииу. (жпво кретаљо и одобравање целе Скупштине). И говорећи дакле пе као политички противници. већ као Срби Србима, ја држим да морамо ипак имати у виду да ни начелник окружии а ни начелник срески нису нешто друго оно што и ми. Ја њих не11у никако бранити, алн ни један од вас држим, неће рећн да Лука Вукомановић и Јанићијевић нису добри Србп. И ја ћу ое позвати на сву господу посланике, који њих двојицу познају, да потврде да су они збиља добри Срби као и ми. (Тако је). Дакле тврдити да су они учинили нокакву издају, — као што један од госиоде, сигурио у партијској срџби рече, да су учипилн некакво издајство српства, то би била пеома тешка казна за њих, и мислим да они нису толики прекор заслужилн. Ово је случај, где се је могла погрешка учиннти, али то никако није била погрешка_ која се не може опростити. Дакле кад цело ово питање сведемо на питање о поносу српском, кога осећа сваки Србин, а нарочито Срби у крајепима, који нису сретни да буду слободни, и који очекују ослобођење од нас своје браће, онда ја сам увек вољан па и онда , кад погреше и срески и окружни начелник, да ипак кажем, да не треба да се огласе за издајнике, него треба казати: у једној изненадној прилици нису се умели наћи, па с тога треба ту да тражнмо подесна лека и да не распирујемо тако много једну ствар као што је ова, те да од једног признатог зла направпмо горе. Ево ја сам вољан, ако и Скупштина буде вољна, да одредиао нарочиту комисију, која ће ову ствар изиидети. На сваки начин у души њиховој мора бнти врло мучно, да се у Скупштини о њима овако говори. Ја признајем да су онл погрешили, али за сваку погрешку брат може наћи блажег израза, а не да одмах оглашапа људе за издајннке н искључује их из кола српства! С тога бих молио г.г. посданике, да овај догађај сматрају као једну нехотмчну и непријатну ногрешку, и да се према томе спрам тих чнновника поступп, а ми да се сложимо и да кажемо да пе би требало тако да се учини. Милан Ђурић — Госиодо, није ово прва прилмка да су Туркиње бегале за Србе. Мн знамо да ,је у средњем веку бнло вчше таквих случајева. Такав елучај бно је п са сестром чувених из народних ^есама Муја п Алмје из Кладуше из Турске Удбине, која је одбегла за иашег сердара Сммљанмћа народњег јуиака, а шта вмдммо у овом случају? Видммо где једна млада Туркиња заљубљена у Србина оставила оца м иобегла у Србију само да бп његова љуба бнла. Нре овога отац Фатиммн видећи љубав своје кћерн нудно је тога младог Србина да иреврне вером, да оставн веру иравославну свога сца и дсда, да иримн мухамеданство — турску веру, на да му да не само Фатиму „лијену ђевојку" већ н имање, само да иостане његов зет. И ако је велнка младнћска љубав у Србнна за Фатнмом ипак нехте нреврнугн ни за љубав младе ђевојке нн нмања вером свога оца н деда, нретноставио је до не само девојку за љубовцу не добије и имања, већ издржао је н муке 9 месецц у турској тамници, али остао је чврст у својој верн.

Фагнма кад виђе да не може одол.ети љубавн рсши се те остави оца, мајку, — фамнлнју, н нобсже са момком у Србију са мамером да прнмн веру хришћанску н веича се са својнм драганом. Дошавши у Врању, која је на границн нзмоћу Турске н ирољевнне Србнје, која је — може се рећи — нред очима раздражена оца, његових мрмјатеља м свију сљедбеннка мухахеданцима, прмјавила се одмах властн да хоћ« да пређе у срнску веру, и да се вепча са момком, са којим је н добјегла. Начелнмк пкружнн н капстан нису се у овој прилнци умелн наћи што су дужпн бнлн, те да Фатиму са њеним заручпнком уклоие уснред очнју турске властн дубље у Србију. Ја држпм да мс1)у нама нсма ни једног који не сажаљева н пе осу 1>ује ногрешку окружпог стареишие; ме1»у нама нема нм јсдиога, који за ноиое своје земље н њеи интерес самосталностн н радн доброг угледа н гласа иред осталом браћом Србмма којм под Турцпма још робују, ннје вољаи осудитн постунак начелника и каиегаиа, као и то да сс ни заммслиги ие може ди су опп као Србп с на.мером учнннли издају Фатиме на штету угледа Србнје. Г. мппнстар сам је пред Скуиштином констатовао да је вољаи да се за н.ихово неумјесно ионашање у овој изнеиадној прнлпци учнии са началнмком н каиегаиом све оно што ће задовољпгп праведна наша народња осећања. Ту верујсм да ће в 1ада са Скунштпиом н Скунштина са нладом битп сагласна. Нре него што бпх завршио мој говор признајем да је наи1 поиос н осећа.ј народии увређен, алн не могу прпзнати да такав један случај може учннити да Србн не гледају на Србпју из Турскс као на свој иијемонт. Много ,је Срба кроз вскове иомрло по тамницама турским н ма кољу, много је срмкиња одведено у роиство н иотурчено па снлу, н миого јс на бојнпм нољнма јуаака српскпх иало па онет Србпја ннје клонула да не тежн једниству и ослобо1 ( ењу иародном, ннти јс нзгубила углед код своје браће, на пеће нн сада овај један иепрнјатаи случај битн у стању да је омете у њеном псториском задатку, за то сам мишљења да г. мииистар пачелннка н каиетана уклоин са ових ноложаја — са врата Србнје, којн су сами осведочнлн својни радом да нису за та места п ако су добри Србн, н посгави на та места друге људе којп ће бнтп вични чувати углед н самосталност Србије својнм радом пред Србима, Турцнма н Арбанаснма, којн су ту на вратима Србнје. даватн доказа сваком нрнликом да умеју штититн интересе Србнје и датн заштнту сваком ко тражн зашгпту у Краљевинн Србнји иод тробојннцом Србије. Ја мислим да ће г. министар сад нред Народном Скупштнном сам бнти вољаи да нзјавн да ће горе номенуте сриске чнновинке са граннце врањске уклоннтн, н ако нађе да су кривп п внше још н казнптн, па за то онда може Скунштина са свеглпм образом иред народом нрећн на дисвии ред, а једподушиост нри оваком раду Скуиштине и владе днкгпраће свнма чиновницнма срнскнм, како требају у државним нланоиима бити онрезнн н свагда и у свакнм ирнликама чуваги достојапство п образ Краљевнне Србнје. Живојин Величковић — Кад сам мало пре у своме говору наиоменуо да је власг иесмншљеиим својнм ностунком учиннла повреду велнке замнсли сриске, ја сам го казао за то, што сам гледао па иозитнвиу страну овог дела. И гледајући на ту страпу ја нпсам бно у стању да продрем у оне радње, којима јс се власт у овом случпју удешавала. Ја внднм да је овде учињено једно дело, које јо нротнв закона н Устава, иротпв иашег исторнског задатка н кад ја виднм да ,је то мротнвно Уставу и закоипма земље, ја ие могу да мислнм да лн то ипје учпњепо пз других иобуда, које ие смем да помепем у Скупшгпнн , а на жалост ако буде и из оних побуда, којс је наиоменуо Т. Јовановнћ и опда од наше будућностн пе бн било нпшта. Марко Петровић — На ово нитање ие може се гледатп са оног правца са кога су узела госиода, која кажу де је Фатнма била туркиња н да је власт бнла дужиа да је као маљолетну туркињу нреда својнм родитсљнма. Господо, кад оваквс појмове нзпоснмо као нредставницн иарода сриског, онда ми п иелогичио грешпмо се о нстииу, ц