Narodna skupština

СТРАНЛ 1104

ИАРОДНЛ СКУНТПТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

нехотнчно окро1 |Смо ле1;а псторнји. Фатнма је господо Ариаутка, иКер Србнна Лрбанаса. Племо арбанашко ннје нлеме турско, није османско, него је илеме срнско, које Је стицајем несрсгннх дога1)аја остало у роиству впше иего што су осталн другн крајевн српства и мп би учпннлп волику неправду и н.има п Србијн, кад би казалн, да је Фатпма као така, као к1>ор Арбанашка била туркпња осмапског нлсмена. Мп знамо, да је г Јдор1|е Кастриотић бно носплац српске мнсли, борио се за срн. слободу н суабпјао пајезду, која је дошла из Анадолнје — то нам гврди нсторија, то нам тврди Српска иојезија. Фатима јс имала пјно нраво на гостопримство и заштпту нашу као к!»ер Српског илемена, као Српкиња Мухамеданске верс, н жалити је, што српскс власти нису бпле сиособнс да схвате свој носао онако правнлно, како бн требале да су га схватилн у овој ирилицн, с тога нс могу наћн код иас никаква онрандан.а за такав свој неоправ^ан ностуиак, нарочнто властн, којо су на таквим местима, којима поред редовинх нрилика унутра лежн задатак да будним оком прате ралвој свпју међупародннх појава ме1)у пломеном Српскнм иреко међа Српске територије; — н да их вазда схватају, како то велнкн интсрсс српства тражн и пма по јасним проннснма ме1,ународног нрава. Ја, дакле, мпслнм, да бн једнна сатисфакцнја оштећеним ннтереснма српства у овом случају, п повре1)еннм осеНајима нашнм за недовољно застуиан.е иационалпих нрава овде била га: да се та власт због тога уклонн с тога места и да се тамо поставн така власт, која ће бити кадра да вазда застуни мнсао н интересе сриства онако, како то нма нрава по ме1)ународном нраву, н како нмамо дужпостн ирсма завстној српској мнсли. 'Го би бнло једнно задовољсгво иаше за повроду оног светог осоћања, која нас сне у овим часовнма обузимају иред овим овако незгодннм фактом у овом питању. За то нредлажем Народпој Скуи. оваку резолуцпју за решење овог иитања: ^ „Да се власти иолициске, којима је у дужностн стајало, да иравнлније схвато дужпост власги сриске у овом нитању, основане на одредбама међународног права; и као несиремно за нравнлпо схваћан.е п довољно ироцењпвање оваквог нојава ме1,ународне нрнроде; удале с те гачке вршсња дужности п употребе нрава српске властп нзамено са људнмасиремнијнм за та тако важна мсста, — а иреко ове интерпелације са овом изјавом да се иређо на дновнн ред." Ст. Рибарац — Устао сам, да гласно иред пародом и нрсд цслим светом констатујем јодподушност Народне Скуншгине у овом овако важном нптању, — јер свакако пн вн нн ја ио1>смо нпкакву иажњу обратити мншљењу иопа Богосава као ни оном сведочансгву нротс Мнлаиа. које он н нопоЗван нздајо Турцима: да су Арнаутн — Турци — да је Фатима Туркнња. Констатују1>и ову јоднодушност, ја сматрам за дужност, да обратнм иажњу Скуннгпше на иеке стварн, н да покажем какО јс г. мннисгар ири свој доброј вољн да иослужн овој мпсли ноказао неке неисиравно иоглодо на ово иитање. 11а имо, он нам јо казао: да се власгн дужност из овога осннвала на томе, нгго Фатима нпје имала 10 година н нијо могла слободно са собом да раснолажо. Госиодо тај разлог но вроди. Ако у иашнм унутрашн.им односима наш крич. закон проннсује то за пашо грађанке, тај разлог по вред I за ону сриску грађаику, која сгојн иод туђом влаш1>у, алн која је прешла у Србију да тражи заштиту српских власги да тражи уточиигго најнежиијих осећања. Г. мпнистар уиутраши.нх дела казао је дал.о, како јо сам бсрлннскн уговор иорсмотио одиос који јо иосгајао дотло нзмо !)у Србијо п Турско н из тога би готов да изводи основу за правдањо нашс нласти у оном случају. Ја сам готон да прнзнам то, алн у нсто нроме нзјављујем да берлииски уговор но сиречава срнскнм влаотпма ни дужност нн нраво да нрнмају ово туђнико; н у колико сам уиорсн, у 110.111110 јо СрПСКО 11л0мс уВерОИО Д<1 НПМ ј (1 С )СЈ}лииски уговор учинио једну од највеЛш нпцшвда у овом веку, да јс то акг силс ареми араву нашсг илсмша , да јс

го дсло, којим су негиранс наше жртве и светим ратовима за ослобођење и независност у толпко мислим да је дужпосг наша у оваквнм нрилнкама да баш обиђемо и берлинскн уговор ради иаше народне мисли, ради наше браће нз Ст. Србије и Македоније. То иам наша натриотска дужност иалаже. Ја сам напред одао заслужеио нризнање патриотском осећан.у министра унутр. дела у овом нитању, али не могу а да у нсто време но дам нзраза сво-а жаљења за што он покушава да чува чнновннке од ирекора, којн су са свим оправдани. Он је казао да је ово изнеиадпи појав н да је го издавање учињено услед „недосећања" тих чниовника; да су онп бнли присебни, не би го учинилн. Баш то је та тачка на коју ми нападамо. Баш то је та тачка која нам даје нрава да аиелујемо на Народну Скупшгпиу и гражнмо да она извршп оноју дужност у овој стварн, бага то је доказ да ти чнновницп нпсу разумевали своју дужноет у томе. У осталом го нс стојн да је ово „изненадна иојава" п да чиновници могу да се онравдају од ирекора српеке Скунштине, јер Фатима се сгавнла под заштнгу срнскнх власти 17 ок'обра нредатаје неком Реџепу 22 у вече. Нег дапа имале су српске власти да нромпсле да заштите једпу невнност, да зашгиге једно најчисгије осећање душе, и кад за 5 дана ниеу могли да ироцене сву важпоет овога, опда ги чнповницп не могу да се правдају што су издали гу девојку, нарочпто за то шго су нмали доста нремена да се обрате г. мннистру, на да од њега добију ннформације, а онн то ннсу учииили. То је главно што сам ја имао да кажем н да бн Скупшгпиа у овом пнтању потврдила једно^ласност, евоју једнодушност, п да би одала правду г. мпнистру унутрашњнх дела за његово нравилно делање у овој ствари до сад, ја сам слободан да предложпм еледећу резолицнју, која ће да задовољи паша патрпотска осећања, н која ће, мнслпм одјекнутн по евнма сриским кројевима. Та бп резолуција гласила овако : „Народна Скупштнна нрима к знању објашњење г. мннистра упутр. иослова по делу нздавања девојке Фатиме турским власгнма, задовољна еа досадањнм његовим личиим радом ио овој стварн, очекује од г. миннстра да нредузме сгроге мере прогнву оннх чиновника, који су издалн Фатиму те да се тиме иодигне заштитна сиага српскнх закона н одржн у важностп углед сриске државе па балканском иолуострву". Молнм 10 посланнка да мс нотпомогну. (Нотномажу га), К,ао што вндпте, мн одајемо овим заслужену правду г. мннистру, нотврђујемо н слогу између Скупштине н владе и у овом елучају одрпчсмо се онога што је он нредложно да учествујсмо у комиснјн н мнслнмо да ће он ово нрнмнти. Панта Срећковић — Ја нрнстајем на ову резолуцију, а моју повлачим, јорје у неколико блалснја, Милан Ђурић — Понгговаин нредговориик г. Рнбарац хгео је да нзврие значај моме говору. Чула јо цела Скуншгпна шга сам ја казао. Он рочо да нрота Мнлан 'Бурић не зиа да су 'Гурцп н Арбанасн два племоиа. Но ја сам рекао да то ннје Јодннн случај да једна Туркиња одбегно за Србнна ово сам узео из народних песама. Можда ме је г. Рибарац рђаво чуо за то што је облачнна; а ја зиам, као што и г. Рнбарац зна, да у Турској жнво Арбанаси, Турцн, Србн н др. Потпродоодник — Оглашујем да јо нретрсс свршеи. 11о овој ниториолмшји нмамо два предлога. Један јо чредлог ноиа Марка Ногроннћа, којн је ногиомогнут, овај ће нредлог нрво доћи на решењо. Но нма н нродлог Рџбарца који јо такођо потиомогнут. Ја ћу ирво етавптн иа рсшење нредлог Марка Нетровнћа. Риота Поповић — 11о иоеловнпку ово розолуције могу да со уиуто одбору, јер мп нс можемо о њнма да рсшавамо док не размнслнмо. Мотпнацијо еу нолнтнчко природо, и ми нс чожемо о п.пма да решавамо док не нромислимо. (Наставиће ск)

Рлгопорни угидццк Рннко ИетропнК

Штлмпл КГЛЛ.. 0П10КК ДГЖА1111К штлшигиЈК