Narodna skupština

99 САСТАНАК — 19 МАРТА

СГРАНА 1219

Створила себи прилике, да трг. свет купује злато од ње г. тиме јој плаћа велшсу ажују. Ја бих био за то да иовчаиице Народне Бинке морају битн већииом у злагу, и да сребрпе новчанице не треба да буду од 10 дпиара с тога шго већ нмамо злагаи иовац од !олике вредностн. До 10 динара иека новчанице буду у сребру, али од 10 треба да бубу у злату. Верујем да се неће многи сложпти с мојпм нримедбама, верујем да ће многп друкчије гледати на тај закон, али у колико сам ја могао да пратнм радњу Народне Банке, у колико сам могао да ирпбавнм података, ја потпуно делнм ово мпшљење које сам овде пзнео н мнслнм да се треба на ово нрн пзменама обазрети. Имајућн ово у впду ваља Нар. Баицп пзвесие повластнце огранпчитн, да би једном створнли могуност да со установи земаљска Народна Банка, а не да се овако Даје прпвилегија једном акциоиарском друштву, чијн су акцпонари већнном на страни, а у земљп пх мање нма. Нар. Банка носи само пме Народиа Баика, међутпм она у самој старп ие може да буде Народна Банка него је впше страна банка. Министар нар. привреде К. Таушановић — Сматрам за дужност да учиннм неке исправке у говору г. Виће Радоиановића. Г. Випа је казао, да је у овогодншњем билансу банчцном показаио да она има у обргу 2 9 миЈиова новчаница међутим то не стоји, јер је у обрту 2 4 миаиона. Друга знатнија грешка, коју је учинио г. Вића, та је, шго држи, да Народна Банка нема права, да издаје више новчаница °д 2 1 2 пуга од капптала, који је уложен. По закону, који данас постоји, она има прапа, да издаје 2 х / г пута, не колики је њен капитад, него, 2'/ 2 пута колико има деаонованог метала. Како је дошда до тога метала то је друга ствар. Свакојако, за правилне односе у једној Народној Банци, којој је задатак: помагање индустрије и саобраћаја, било би веома добро, кад би се могло да ограничи издавање новчаница на метал, којн је Фактичии депонован у касама љеним, и то тако, да метал у злату буде залога за златне новчанице, а метал у сребру, залога за новчанице у сребру. Незгода је за сада у томе, што се при прављењу првог закона прсвидело, те се није ставило, да се златне ноочанице искују у мањој вредносгиЈ јер новчанице од 50 и 100 дннара нису у промету код наших трговаца нашле ново .1 >ног одзива, те се с тога и појавила нотреба, те су нсковане мање новчаннце у сребру. Дакле тај н^достатак мањих новчанииа златиих учинио је, да је Народна Банка пустила већи број новчапица у сребу, но шго је требала. Исто т;;ко не стоји ни оно што г. Вића каже, да Народна Банка није учнннла никакве помоћи нашој трговини. Народна Банка је свакојако нешто учинила и ако није сне има још начина и времена, да се може поправити. Ми да онда знамо, кад се основала Народна Банка, није било оволико новчаних завода, а и стопа интереса би.т је далеко већа, но што је данас. Према томе ово, што данас имамо много јевтшшји интерес, и што се наши трговци могу да послуже већом количином капитала и са мањнм иптересом, то је заслуга наше Народне Банке. Да. ли је та услуга равна заради, коју Народна Банка има за себе и за своје акционаре, то јо друга ствар, о којој ја опде нећу да говорим. Дакле, сматрао сам за дужносг да учиним ове исправке. Јоца Ж. Јовановић — Господо, ја нисам мислио о овом питању да говорим, пошто сам држо да ова начелна дебата неће бити, јер овде се траже поједпне измене код појединих чланова, а највећа је измепа код прелазног наређења, о коме сам ја мислио да говорим. Али г. Впћа Радовановнћ изазвао ме је да говорим сад. Господо, вп се свн сећате, кад је установљена Народна Банка, да је опа установљена са 20.000 акција н то са по 12 5 динара од акције, свега са 2'/ г милиона динара — то је њен основни капита .1. Акцијс су њене у злату и по закону могла је да издаје новчанице у злату од 50 и 100 дин. Шта је радила Народна Банка ? Опа је почела да есконтује меннце, али новчапицс у злату ннсу нашле одзнва у зем.ии а још мање на страни, и ко је год примио новчанице у злату он је дошао п тражио од Банке злато, п Банка је морала да даје метал злато које стоји у залогу као поддога. То је значило, да цео обрт, цео капитал, не може да се креће, за то, што новчанице не могу да иду у саобраћај. Доцније истакло се то пи-

гање да ли да се установе мање новчанице и да ли да буду у сребру и 1И у злату. О гоме питању било је разиих мишљења, и ми смо видели да су дошле новчанице од 10 динара у сребру. Као што сам казао, Народна Банка по самом закопу има права да на осноиу своје подлоге коју има у каси, изда два н по нута више папира. Код пас у земљи има сребрног метала свега 8 милиона и неколико стотииа хнљада дчнара и кад би Народиа Банка могла да прнкуци св :• сребро : онда би она могла да пзда 20 милиона дпнара; кованице, алн то је једна тешкоћз што не може даги сав сребрни мегал у касу, зато шго је погребно да нма ситног новца за поткусурпвање у зем.м Народна је Банка уиела у своју касу 4 милиона динара сребра и на оспову тог сребра она је имала права да изда и издала је 10 милиоиа динара. Али треба да знате да свакп дан расте потреба у земл>и за новац, Јер се разинја трговина н радипост и услед тога је већа тражња новаца код Народне Бапке. Осим тога Народна Баика учестиовала је у зајму државним за 6 мнлпона динара, а то значи кад би од тих 10 милпона, шго има права да пзда путем'новчаница. дала држави 6 милиона, остало би свега још 4 милиона. Ви сви зпате да Народна Банка не само шго каже Вића Радовановић да даје на крпе што се увозе у земљу, него даје кредит свнма заводима некима а некима 8 0°, о 50 н 60<>| о од уплаћеног капитала и тпме је учинила да је стопа ннгереса која је бпла 12о| 0 дошла до просечно ^°/ 0 - Код Народне Банке приватна лица могу да есконтују менице са 5'/. 2 °/ в , а новчаиим заводима дајс се 4 1 . 2 ° 0 и гиме чини олакшнцу новчаиим заводпма да могу новац давати са јевтинијим интересом. Дакле није Народна Банка једино за оно ште мп увозпмо, него тај капитал иде у земљу код онпх новчанпх завода који служе као потоцп из којих истиче Народна Банка, и њима сс корнстн цеда земља, т. ј. свн редови иаших грађаиа који зајнма требају, н који могу на менице зајам да узимају. Дакле, сталисмо на опо да Народна банка има 4 милијона динара јср је 6,000000 дала држави : Четири милпјуна врло је мала сума кад имамо 42 новчана завода, кад имамо доста развијену трговину унутарњу и спољну и онда, да је Народна банка стала на 10 ми .1., не би могла камата да си1)е 4'/ 2 и 5' 0 , ного би била 7 и 8 на да може да даје акционарима 6° |0 камате, да нм да неку дивиденду и да подпесе толика трошкове. Нчродна банка узела је други пут. Оиа је куповала злато ; гај је златан метал остављала у касу н њега сад нма око 7 мнлијуна. На основу тога злата издала је сребреие новчаннце тако да је капитал Народне банке данас 23 мнлијуна. Међутнм, она би имала права на основу подлоге, коју данас има у злату и сребру око 12 милијона, да изда два.и по пута више новчаница, а то је 27 мнл., а она данас нема више новчаница од 2 3 мил. Новчанице су махом у сребру за то, што новчанице у злату не могу да иду ни на страну ни у земљн. Ето ја сам чинио пробу са пашим златним новчаницама и слао их на страну па сам видио да су исте одмах мењаге код оиих завода који су овлашћени да их прнмају и мењају за злато. Ми нмамо француске новчаннце, које толнко исто вреде, али их нино иеће. Ми имамо аустријске новчанице, које држп сваки само у толико — за један дан — док неко плаћање не испуни и ннко неће да их узме. Дакле, подлога за оне новчанице, које су више издаге, но што нма сребра, дакле, та је подлога злато; а ја смаграм да је свакад боље кад је подлога злаго него сребро, јер златаи метал има већу в1едност него сребрен. Дакле, ту је гаранција већа него кад је иодлога сребро. Сад овде се овом пзменом предлаже да се то стање расправи за две године и да колнко Народна Банка има злата, толпко златних новчаница изда; а колнко сребра, толнко сребрвих новчаница да изда. Кад узмемо ово, да Народна банка, иема впше златнпх новчаница него 60,000 дии. а, међутим, сребриих новчаница има 20,000000 треба да се упитамо зашто је то ? За то, што ннко не тражи златне новчапице. Онај ко есконтује меницу и узме златне новчанице окрене се одмах на другу страну и оде на другу касу и тражи за те новчанице злато. Народна банка не може да рашпрн свој рад златним новчаницама, него сребрним. Кад би се ово мишљеље одбора усвојило, мислим, да би оила ногрешка у томе, шго Народна Бапка место капитала кога