Narodna skupština

има 11 милијона у металу имала би свега 2'| 2 милијуна колико је њен капитал, јер новчанице златне не може да шири у саобраћај, док онако за 11 мидиуна метала може да има 27 и по милиона новчаница. Главно је овде да има сиакад подлогу, па бнла она ма и у злату за оне сребрне новчанице које је издала у саобраћај. Шта би било, кад би се ово мишљење усвојило ? Значило би, да Народна банка колико има сребра, толико може да има новчаннца сребрних ; дакле, на 4 милијуна у сребру могла би да изда 10 милијуна сребрних новчаница. Злата има 6. милијуна, али златних новчаница нема више од 60,000 динара за то што их нико неће. А кад би на тај капитал, који је у злату, издала златне новчанице, онда би то изнело 1 5 мил. динара. Кад би ми капитал од 2 3 милијунм, којп је сад у обрту у новчаницама, које су сад код појединих л>уди и новчаних завода, повукли, значи да би имали мање у обрту 13 милијуна, а то је за наше данашње стање апсолутно немогуће. Мени је жао, што господа, која су била у одбору нису мало боље о томе размислила. То је ужасна ствар за иас повући нз обрта 13 милијуна динара. Шта би услед чога наступило? Камата би морала да скочи од 4Ч 2 п 5 1 | 2 на 7 и 8 код Народне Ванке, а код појединих завода на 12. То би бпло, то је природна ствар, о томе другог говора не може ни бити. Кад од 2 3 мил., који су у обрту повучемо — поништимо — 13, онда остају 10 милијуна, значи 13 је мнлијуна мање у обрту, него што смо имали у земљи до сада. Народна банка есконтује све менице у најдужем року од 92 дана, на веће рокове не дају. Шта би она у том случају морала да ради ? Морала би, да све што је више ое 10 милијуна да иште натраг, морала би рећи : „дајте ми банкноте, да их понишгимо," или би морала оних (1 милијуна, што их има у државним папирима, што има у државним обвезницама; морала би те обиезнице да изнесе на пијац те да их прода. Дакле, видите да би то било штегно. Трина јест милијона из! ући из саобраћаја то је ужасна ствар м за наше Фининсијске прилике немогуће. Ја сам трговац правио сам те Финансијске ствари и увидео сам, да би од тога била штета. Међутим, из чега излааи она бојазан, коју нека господа овде износе? Та бојазан излази од тога, што Народна банка на свој капитал има права да изда 2 и по пута више новчаиица. Она треба да се креће у кредиту колики је њен капитал. Ако би она само на томе остала, она не би учинила оне услуге које је учинила; не бн стопа интереса спала од 12 на 4 1 | 2 и 5'| 2 . Глтвно је ово да Народна банка не прелази круг подлоге своје, него да се креће у границама закона. Та подлога то је главно и најтеже питање. И влада треба. да обраги нажњу на то, да се у овоме не пређу границе, које аакон одређује, а што стоји да је та подлога у злату. свакојако сматрам сигурнија је него у сребру. Господин Вића каже: Народна Банка није помогла, да се подигне радиносг у земљи. То није њен задатак. Она не може да помаже агрикултуру п ипдустрију. Њен је задатак, да обори стопу интереса тако, да они људи, који хоће то да рада нађу по јевтини 4 и интерес нонац на зајам да могу то да раде. Сад, господо, треба да одговорим на оно питање, што је ажија на злато поскупила. То је једно пигање доста важно и о томе би се требало доста размислити. .1а смаграм, да Народна банкн не купује ге наполеоне да их не меће у касу да би ти наполеони били у земл.и и омда пе би може бити била толика ажија. Али сегите се да пре но што је била Народна Ванка ажија је варирала између 3 и 3'| 2 , док данас она варира око Г)°| 0 , Сад треба ценитн ово да ли је већа корист од тога, Што је оборена сгопа интересу од 12 на 4'| 2 и 5'| 2 , или је већа штега од тога што је се ажија попела? Ја сматрам, да је гамо већа корист но шго је овде штета, Међутим госнодо сваки зна, кад немамо прихода, кад нам новац у земљу не дола.!И ажија је на алаго скупља, а чим дође јесен гим настапе куповина жита и шл.ина, ажија је ЈеФТИнија, вишс јо Јлата у земл.и па је нрема томе и ажија маи.а. Дакле ја мислим, господо у овом нитању, и кад дођемо на онај члан код прелааног наређења, ја ћу нзнеги јсдну моју мисао, али бих молио г. министра народне привреде, а тимс не бих учинио никакве штете ии кредиту, ако је вол.ан да ово пигањо одложимо за сад и г. иинистар да одроди стручну ко-

мисију, која ће ово питање да проучи а Скупштина ево после неколико месеци опет ће се састати, па кад чујемо и мишљење стручњака по овој ствари, опда ћемо моћи и то да примимо. Председник — Имам да учиним само једну малу напомсну, на први део говора г. Јоце Ж. Јовановића. Он рече да претрес у начелу по овоме предлогу није могао бити, а то значи да је председништво допустило да се пеправилно ради. Председннштв о се држи пословника и допустило је да се води претрес у начелу, а да је председништво правилно поступило доказује јога и то , што и сам г. Јоца тражи у начелу да се овај предлог одложи (Чује се: погрешио је). Јоца Ж. Јовановић — Ја сам мисллио да се нико неће пустати у дебату, пошто су ово ситннце које се мењају, него да ће бити дебате код прелазнога наређеља, које сам сматрао да је најважнија код овога питања, молим да се мој говор тако и разуме. Милан Мостић. — Право које је дато Народној Ванци, да издаје новчанице, угирђено је законом и мени се чини да је одбор, који је проучавао ову ствар, испустио из вида и није доЗро схватио на чему се оснива то право Пародне Ванке го издавање новчаница. Тамо се чисто и јасно у закону вели: да Ванка може то своје право да врши на основу онога метала, на основу онога лежећег новца који се палази у каси Народне Ванке депонован. Ја мо.шм одбор да ову разлику не емеће с ума. Друга је ствар уписани или уплаћени капитал лежећа готовина Народпе Банке у металу. И по томе кад год она има у металу толико капитала да одговара два и по пута издатим новчаницама, она није прешла границе закона него је на основу закона. Г. Вића и још неки од говорника погрешно су схватили разлику између монометализма и биметализма, која су усвојени код нагае Народне Банке. Ми можемо имати две сорте новаца алн депоновани метал не може да буде јемство за обе сорте новаца, јер онај који би био у сребру не би могао да буде јемство за златне новчанице. .V томе је та разлика, сребра може бити према депозиту колико хоћете до законских граница, али злата не може бити, јер оно има веће вредности. Свакн би нристао да му Народна Ванка изда место сребрне новчанице злато, али обратно неће нико присгати. Ја бих молио да се овде не мешају те разлико, јер никад не може Народна Банка на основу депозита у сребру нздавати златне новчанице, а међутим на основу депозита у злату, сребрне новчанице могу се издавати и примати. Треће, неко од говорника рече да Народна Банка није одговорила своме позииу у погледу подизања трговине. Разуме се, ако се та реч, у најужем смислу узме и тако разуме, онда ће се и овде то тако разумети, али ја мислим да је Народна Ванка учинила много на регулисавању кредита, и на стварању тога кредита- И кад се т<.ј најбитнији услов аа подизање трговине, кад се тај кредит регулише, онда мислим да Народна Банка није омашила своју цељ нити иак томе може бити приговора Сем тога неко рече још шго, а то је чини ми се г. Вића, да код Народне Банке нма кредит само Београд и да само он има асне од ње. Мони со чинн да је говорник, који је то казао, иагубио иа вида, да спи 4 0 завода новчаних у Србији, своје палире да ресеконтују код Народне Банке не само на своју главницу, него и на оне мопице, које су они примили на есконту. II тако сви они који су узели вајам из каквог завода из унутрашњости, они заузимају посредно од Народне Банке. 'Го је познато и у гоме је иогледу Народна Вапка учинила своју дужност. Министар Финансија Д-р М. В. Вујић — Госиодо, ове нзмеио доиста су, као што иомену г. Јоца Ж. ЈоваиовиК, од тоиико вазкиости да их не смемо иребити таио рећи преко иолена, јер онда не б)| било ннкакве вајде, за етвар која се овни жсли иостнћи. Ја могу у ианред да кажем да би доиста бнло умесно да се одредн од страие скуиштиискнх чланова један одбор, који Ке у сисразуму са мнннстром и Иародном Баиком да нроучи цело ово ннтање о сребрннм новчаннцама како у главномс гледам на то нитање и мнслнм да 1>е моје мњење ко-