Narodna skupština

СТРАНА 1342

V. Одбор фииансијскп размогрио је предлог министра прпвреде, па је мпшлења: „Да се може мипистру народне аривреде одобрити, да. на терет државне готовине за 1890 год. аокаже у рачунима свога расхода још и суму од 1181^26 дин• аоред одобрене му суме буџетом у 8.000 дин, на аутне аодвозне и селидбене трошкове чиновника, званичника и служитеља целе струке С тога фпнан. одбор предлаже Народној Скупштини, да н она изволи усвојпти ово мишљење, а тиме и предлог миинстра одобрн. VI. Одбор фииаиснјскн разгледао је предлог министра ирнвреде, па према разлозима изиесеиим у предлогу мншљењаје: «Да се министру народне привреде може одобрити, да на терет државне касе иокаже у рачунима свога расхода за 1889 год. и ПАЗк'13 дин., колико је више утрошено на огрев и иотребе канцелариске министарства и аодчињених му надлештава, аоред суме буџетом му одобрене и законом за изравнање рачунске са календарском годином у 58,333-33 дин и да може изузети из државне готовине за 1890 год. суму од 9.553'1к дин. за исалату неисалабени.х рачуна, аа издатак аокаже у рачунима за 1890 год. Одбор финан. иредлаже Народиој Скуиштнии, да нзволн усвојити мишљеље одборско, којнм се нредлог мннистра ирнвреде одобрава. VII. Одбор фииаисијски размотрио је предлог мнннстра унутрашњих дела, иа из разлога изиесеинх у иредлогу мишљењаје: Ђ Да се одобри министру унутрашних дела тражени накнадни кредит за аодмирење расхода за 1890 год. стим, да аадне на терет државне готовине и то: 1. На нлату нисара срескнх 17.868 2. „ в полнцнјских практикаиата • 21.0003. „ „ иандура и нослужитеља • • 84.105 4. „ хватање хајдука и зликоваца • • 5.081-70 5. „ нодвозие, нутне, селндбеис н комисијске трошкове 13.000 6. На огрев и канцелар. нотребе .... 5.000 Свега дни 14б.054'70 Част је одбору нредложнги Народној Скуишгннн, да нзволн ово мншљење, којнм се нредлог одобрава, усвојнтп. VIII. Одбор фннанснјскн размотрио је предлог мпннстра прнвреде, на из разлога нзнетих у предлогу мншљења је: „Да се министру иривреде може одобрити, да суму од 8.512,' 43 дин. колико је ао 4 рачуна издато на набавку и аренос вмеричке лозе у 1888 рач. години може изузети из готовине државне благајне и нсту иоказати у рачунима свога расхода за 1890 год". Молн се Народиа Скунштниа, да ово мншљење усвоји. IX. Одбор фннаснјскн размотрио јо нредлог мнннстра финансија, иа И9 разлога нзнесеиих у иоднотом ирсдлогу, мншљења је: „Дп со. одобрн министру финансија, да можс у год. 1У.10 расходооати ио оиштим нредитима, иорсд буџетоких суми још: 1, Дин 100.000 ио иартији рсдооних неарвдвиђених аогреби.; Ч, Дин. 'М1.000 ни ис.нзионоопње и стивљање ни рисаол<'Жбн,е, сиоитнинл, лшнисгири и иослиника; 3, Дин. 80.000 ни аенаионовиње циоилних чинооники; и 4, Дин. к .0011 ни чгриодоне иовишицо алити арофосирими и телегрпфисгими кио и ивинаоииње других чинооники".

Одбор финансијскн предлаже Народној Скупштннн, да овај нредлог мипнстра фннанснја нзволи усвојитн. 20 Марта 1891 год. Београд ИРЕДСЕДНИК фиН. ОДВОРА Ран. Б. Тајсић (нма одвој. мишљење) ИЗВЕСТНЛАЦ Јов, С. Јовановић члаиови : Мил. Марковић, Мил. Ђ. Ђурић, Др. Ст. Нешић, Р. С. Поповић, Ј. Ж. Јовановић, П. Срећковић (одвој). Председник — Претрес по овоме пзвештају сгавља се сугра на дневнн ред. Сад прелазнмо па дневни ред. На дневиоме је реду други претрес закона о шгамип. Изволте чути известиоца. Известилац Љ. Ђирић чита члан 29, (како је у одбору иоирављен) : Члан 29. Ко јединм од средстава нобројанпх у чл. 6. наиада иогрдним изразнма усгавна нрава владаоца, чланова владалачког дома. законнтн ред нресгонога наследства, облнк владавине у Србији ц Устав казниће се са 200 — 500 дин. илн 20—50 дана затвора. Председник — Ношто ннко пе тражн реч стављам на гласање. Ко Је за то, да ее овај члан ирнмп нека седи, ко је иротнван иека устаие? (Сви седе). Известилад прочита: / Члаи 30. Ко иутем шгамие изречио нознва на иеиокорносг ирема законнна, уредбама или законим иаредбама властн, казинће се са 50 —500 дниара, нлн затвором од 5 дана до 2 месеца. Председник — Стављам на решење. Којн је за то, да се овај члан нрнмн нека ссдн, којн је протнваи нека устане? (Свп седе^. Известилац прочнта: Члан 32. Ко нротнв чиновннка, свештеиика, јавиог службеиика као: поротпика, сведока или грађанпна, којп нрпвремено нлн стално врши какву јавиу службу, и н т. д. Панта Срећковић — Ја сам захтевао да се овај члан избрнше, а ои не само да иије избрнсаи исго је и нооштреи. Ја мислим да је досга она нсчравка и ие греба инкакве друге казне. Ја сам нам н ономлд говорно да нико нсћо, ни сељак нитн ико износнти што иротнву свештеника, "а,;о свештеинк ннје дао томе новода. Достајеоиа нсиравка и ие троба иишга внше. То је мојо мншљење а вн решите како хоћете. Извеотилац Љуб. П. Иирић — Овим чланом 32 заштнћсии су од кловеге не само свошгеиици н у оншге јавнц радеиици, него н ириватнн људн. Мн мислимо да јо закон аа го да се њим ваштити свакн од клевего. Г. Ииита рочо да ннко иеће иротиву своштоиика, ако своштеннк нијо крив, Но међугнм имамо баш случаја да јо у либоралиом лнсту нзиешена волика клсвога иротиву свошгоника јодиога сола, како тај свештеннк ннје хгео да иде на иогреб иоких лнца. Међутнм шта јо било у стварн. Тај јо свошгеник нзнео у новинама да није то иотина н да су сви ти људи јкиви , за којс се у в Незавнсноотн и нзнело да су умрли. Уасвоштаника јо то јчдна веома волика кловога н кад со таква Јодна клевега износо, оида он троба да иа1)0 заштнто у закону. Мн сио за то ставилн у закону ако ко нзноси клонето да се кизни. Ми смо ту казиу ноиећалн н казалн смо: ко то учини да со казни од 200 600 днн, нлн загвором од 5 дана до дна мссецн.