Narodna skupština

(ЛТАНА 1420

]вер Петар Недељковић, он је по новинама писао и протество' вао, протнв рђавог рада око тнх касарнн, алн је био кажњен ц апшен за то што је поштено и пскрено достављао све неправилности и неуредности при овом грађењу. Он је предвиђао да Ке бити оваких последица од тих касарни, али је за го вазда био кажњен. Народ, окр. пожаревачког посде 1883. год.. није смео ни речи да номене ни нротив једнога практиканта, а не нротив Једнога Магдаленића дививијара или бригадира; он је морао да буде мањи од маковог зрна; и сад ми замерамо томе народу, шго је он бно нриморан да гради те касарне. Ако се, господо, оставн да народ окр. књажевачког плати све, што коштају ге касарне, онда је боље да му се каже: сели се у Влашку, јер он те трошкове не може да издржи, Ове касарне, како су начињене, оне су за у будуће неупотребљиве, и будите уверони, нека изађе 100 комисија, наћи пе да су оне још најдаље ва годину дана употребљиве. Раша је добро напоменуо, какве су те касарие са здравственог гледишта, и ја бнх молио надлежног министра, да тражн извештаЈ надлежне команде да види, каквих болести има и какве су последице од тих касарни, јер то, као што речо Раша, нису касарне него кошаре, не за људе него за стоку. С тога ако хоћемо да водимо рачуна о здрављу наших синова и нашег народа и о нашем новцу, онда треба озбиљно да прнступпмо нзбору комисије из наше средине, која ће да потргне целу ствар око грађења свих касарни, и које ће да нзнађо кривца, па онда нека га пошаље суду ; а ја не само да Оих био за то да се он нреда суду, него и ако би то изгледало назадно, ја бих кривце обесио на оџак тнх каса^ни, те нека зна народ, да је нравда задовољена. Ако се, господо, у овом случајУ не нађе кривац, онда немојте никад ништа ни радити, јер у будуће моћи ће сваки практикант да ради што хоће. Потпредеедник — Пошто нема више иријављеннх говориика, то је нретрес свршен. Приступићемо решењу. По овој интернелацији има два мотивисана преддога ; Први је нредлог Милоша Богдановића, Стављам на гласање мотииисан предлог г. Мнлоша Богдановића: ко је за то,^да се но овој интерпедациЈи доносе овако мотивисана одлука, нека седи ; ко је нротив нек устане? (Већина седн). Објављујем да је Скупштина усвојила резолуцију Мнлоша Богдановића. На реду је одговор министра војног на дал.е ннтерпелације. Министар војни Раша Милетић — Др. Станоје Нешић цоднео је иитерпелацију, која се односи на капетана Јована Петровића. Он је навео у овој интерпелацији више злоунотреба које јо починио тај капетан и ја сам, добивши ту интерпелацију одма наредио аудитору гимочке команде да на лццу места изађе, прикугш све податке, извиђај учини, саслуша оптуженог и поднесе своје ИЈвешће. Пз извешћа које је ноднео аудитор ни једна од ових онтужаСа није доказана. Према томе немам шта даље да кажем; акта су оиде и ако је Скупштина вољна може их читати. Др. Станоје Ношић — Ја се не опомињем да је ова интерпелација дошла у Скупшшну и да је овде прочитаиа. Председник — Пошто нико више не тркжи реч оглашујем да је претрес снршен. Предлажем да се преко ове ин1ерпелације пређе на прост дпевни ред. УсваЈа лн Скуиштииа то? (Усваја). Министар војни Раша Милетић — Имам сад да одговорим на питање посланика пом Богосава Ноповића. Интерпелација вели: посгоји неколико војни зграда где станују неки батаљони у Куршумлији. Те су зграде неке више неке мање склоне паду, јер о њима слабо ко води рачуна да се оправљају и у бсље стање доиоде. Што се овога питања тиче, кад би метули на дискусију сне зграде у којима војска станује доиста 0и се нмало много Ш1а да каже. О смешУају војника решава се '>од А1>угих народа стодећима, а не за једну и две дсценије, 1ако смо нре 10—12 1 одина имали две каскрне, једну у Крагујевцу једну у Београду, међутим наша органиаација војна раввила се нагло и шга је могло да буде Ч ~ Да је кошуха одвећ тесна

за такав организам. Буџет је добио многе друге обвезе и терете, који су тако исто важни као и други. Војска се смештала ио касарнама гдо их је имало, а где их није имало ту су се узимале приватне зграде; људи су тако рећи поклањали зграде да војска у њима станује и тако аошио се до тога да се под кров смештају, на и тога мало има и сад смо поручили велике добре шаторе, да се помогне тој незгоди. Као што знате ове године у буџету није стављеио ни паре, да се нове грађевине поднжу, него само сума да се С1аре онрављају. Може бити да су те зграде у таком стању, као што рече интерпелант м догични командант чинио ми је предлог о томе, да се зграда поправи и ја ћу учинити све што треба да се оне доведу у добро и хигијенскнм захтевима одгоиарајућег стања, пз да трупе могу становати. Треће пичање ностављено је у овом смисду : мисли ли министар да премести батаљон ма Прокупља у Куршумлију. Шго се овога тичо, то ћу проучити, а овде напомињем, да диктирају поред осталнх обзира н војни. Ако се ово питање може да реши у смислу нредлога ја нећу бити противаи да задовољим иајпре војие па и осгале обзире. Поп Богсоав Поповић — Кад је наша војска у другом рату са Турцима одузела новоослобођене крајеве и придружила их матери Србнји, онда је у Куршумднји становао цео баталијон и један иук брдске батерије. То је тако трајало до 1882 године. За го неколико година ту су подигнуте неколике зграде од гврдог и сдабог матернЈала. После неколико годииа једна од Т11Х војннх зграда пала је и порушена је. Из дана у дан поједине зграде падају и не оправљају се ни мало. То пада у очи свима оним људима ; који обилазе и виде те зграде, па и мени је пало то у очи н с гога сам и ноднео то нитање на миннсгра војног. Та важна тачка, Куршумлија, која је најближа до Косова, то је место где Турци прелазе и гледају како српске касарно иадају и упропашћују се. То је рђаво по углед Србије и може се сажаљевати. Ми сви знамо да чести упади арнаутски досађују нашим становаицима у тим крајевима, а често и читави батаљон дође тамо у Куршумлију и нема где да се склони, јер су зграде већином све нале и склоне паду, па војници не смеју да уђу у њих н да преноће у њима. Све се друге зграде онрављају а те никако. И то ми је било чудновато да се ове зграде не оправљају, кад је ова тачка с војног гледншта врло важна. Но, пошто је министар дао реч, да ће се старати дз се се зграде доведу у боље стање, ја могу бити задовољан, а бићу задовољан и с те стране што је министар кааао да ће гледати, да се багањон из Прокупља у Куршумлију, као важнију тачку. Председник — Са овим је нитањем свршено. На реду је да се избере одбор од седам чланова, који ће по 1 >л. 13 8. скупштинског пословиика прегледати скуиштинске рачуне. С тога дајем четврт часа одмора да се секције састану и изберу тај одбор. (Настаје одмор). После одмори Председник — Продужава се седница. Изволте чути рез^лтат иабора одбора који ће нрегледати скупштинске рачуне. У одбор су наабранп ови : Милош Марковић, Милош Обркнежевић, л р. Станојло Вукчевић, Др. Станоје Нешић, Живаи Живановић, Јован }К. Јованоиић и Коста Влајић. Ова ће гоопода имати дужност да прегледају скунштинске рачуне. Данашњу седницу закључујем, другу ааказујем иосде иодне у 5 ласова. По дневиом реду биће продужење овог диевног реда у колико није исцрпљен, Састанак је трајао до 11 сати и 10 минута пре подне.