Narodna skupština

9 ОАСТАНАК — 11 ЈУНА

СТРАНЛ. 53

нотребама, којих је да оада било, а којимаје главни цил. био да се што мање новца унесе у касе државне. То је једна велика добнг за наше финансије. С друге стране иоред добити, коју ичају наше финан сије, овом новом тарифом добио је и јавни морал, јер ја налазпм да су овом новом тарифом узети у заштиту свп поштенн трговци, — трговцп, који нису мислили да се служе недопуштеним срествима, трговци, који плаћају ираву и иотдуну царину, јер су по старој тарифи сви поштепи трговци долазили у аемогућност да конкурншу са онпм трговцпма, који су служећи се тим неморалним сретствима вазда били у могућности, да сво.ј еспац јевтиније дају од оних, који су поштено платили иотпуну царпну. По овом новом уговору попггени су трговци сачувани и од њих је отклоњен страх, да их туђа песавесност п неморалност упропасти. А то је такође једна велика добит морална. Друга је корист но "наше финансије у самом повећању тарнфе на многе аустро-угарске артикле, којп се уносе, а трећа је добит у монополима. Ми, као што зпамо, но старом уговору тшсмо имали права на мононоле. Истина тамо је бцло нешто, гато је могло да ласка нама, јер у оном уговору било је одредаба, воје су везнвале руке колико нама толик) и Аустрији јер се старим уговором п Ауст ријн бранило, да подиже монополе. Ну та одредба сем празна ласкања ннје пмала апсолутно никаке стварне вредности. Њоме Аустрпја ништа не губи, као што не би оиет добила баш и кад се не би на то обвезала, јер Аустрија као нндустриска земља и не може уводитн монополе. Не може с тога, што би у том случају плаћала велике оштете појединим пнду стријалцима. Ми нак већ нисмо у њеном положају. Код нас, где ипдустрија није развијена, земљиште је за монополе много повољније. С тога је та одредба у старом уговору за АустроУгарску била врло повољна, а за нас врло штетна. Овим новпм уговором та је, по нас штетна одредба замењена новом, ио којој Србија истина не може произвољно уводиги монополе, алп је бар задобила право на још четири нова, на ко.ја ио старом уговору није имала ирава. Финаисијске дакле користи од овог новог уговора има још у толнко, што Србија сад има права да установи нове монополе, на којс нисмо имали нрава но старом уговору. Четврга је корнст, иарочито у укинућу диференцијалне тарифе. Јутрос је један од господе предговорпика казао: да је то мала добит и да она неће изнети више од 40.000 дин , с тога што целокунна царина неће изнети више него 800.000 динара. Ја сам нарочито разгледао оне еспапе, који су нмали ирава на то иовлашћење, да плаћају половину нронисане тарифе и нашао сам пх врло велики бро.ј, — број толикн, да веома знатно штети наше интересе. Далеко вигпе но што је господин казао —но укинућем диференцијаане тарифе, ко.шко су добпле наше финансије, јога много више добила је нагаа привреда а нарочито нагаи занати. У привредним је интересима нашим, — ма да ја не припадам оним људма, који у заштитиој ђумручини траже једино срество, којим се може подићн привреда у земљи, да се ударањем веће царипе на стране произкоде, помогну у такмичењу са страним производима, нарочито они наши ироизводи, који су у нашој земл>и нзрађују и који имају погодаба за новол>но развијање. У производњп два су главна фактора капитал и рад. У колико је капитал већи и у колико је у рад унесено више техннчкога знања; у толико је произвођач у надметању јачи. ГГа кад се зна, да су нашп суседи п у једном и у другом погледу јачн, онда је са свим иојмљиво, да су наши ироизвођачи у надметању слабији и да их треба што већом царином на туђе еспапе појачатл. У старом уговору не само да то није учињено, него је баш напротив смањена царина у иоловину на оне аустроугарске еспапе, који се, или у нашој земљи израђују, или зд које има новољних ногодба за израђивање. Треба само нрочитаги све еспапе повлашћене, па ће се одмах добити ово уверење. •

Ја сам, читајући стари уговор и тражећи еспапе —продукте, којп су повлагаћени нз Аустро-Угарске, нагаао на првом месту да је заштпћена проста хартија, — дакле она сура проливача и артија од сламе. То је један такав артикал, за који не треба много капитала п који би се лако могао поднћи у нашој земљп. Тај, дакле, артикал, који би се могао код нас да пзрађује, тај артикал добио је за Аустро-Угарску толике повластице, да је плаћао иоловину проиисне царине. Не значи ли то, да се овим очигледно ишло нротнву наших нривредних интереса, а на корист Аустро-Угарске. Али иајважније је, да је грнчарија бпла сва заступљена п плаћала ноловину царнне. Ми већ имамо овакве занатлпје, којп се баве тнме, и ко је носмаграо израђевнне тих људи, а нарочпто оних у Алекспнцу, мора нм се дивити. И стари уговор, наилаћујући половину уговорене царипе на ове артикле, нпје ништа друго учинио, него иотпомогао борбу аустроугарских нроизвођача против наших занатлија, те да и они прођу оним трагом, којим су прошлн п толики миогн напш занати, чији се жалосни траг лепо може видети у Јагоднни. За тим долазп стакларија разноврсна. Доста је да напоменем ово. Ми имамо једну фабрпку стакла. Ово је већ други покугаај да се код нас израђује стакло, а на свакн пачин, ако је игде иотребна загатпта, то је нотребно тој фабрици. Нема сумње, да у конкурепцијп на првом месту нгра улогу капитал и рад. Мало пре сам казао, да у колико је капитал јачи, у колпко Је јача снага н техника, у толико је лакгае водити борбу. Дати им јонт право да илаћају половипу оне царине, то не значи нигата впгае ни мање, него да лакше унипгге нагау ироизводњу. Тиме је учињена велнка тптета нагаој привреди. Па не само то, него н гвожђа и гвожђарнје и све прераде од гвожђарије. Вп знате, да имамо досга занатлпја, који се баве занатпма са гвожђем. Исги разлог, којп вреди за грнчарију, вреди и за ово. Па чак и алати од дрвенарије, којп се код нас могу да израђују, и који ће се на првом мес.ту радпти, док закон о занатлијској школп нађе један пут примене. Зампслите колпко се ту далеко ишло! Сираве и алати од гвожђа и челика, па виле за сено и ђубре, будаци, лопате и т. д. све су то ствари, које се код нас могу успешно да израђују. И те баш ствари, за које и по свпма теоријама треба највигае загатите, бага ове стварп, које се израђују у нашој земљи, оне су остале без загатите у натием старом трговачком уговору. Није ли то најочигледнији доказ, да је диферепцијалиа тарпфа по старом уговору бпла не само тежа по њене фтшансиске интересе, него да је бнла још далеко пггетнпја ио развиће радиности у натној отаџбини, јер је смањеном царином у пола помагала стране нропзвођаче да убију и униште један чнтав рад привредника, а то су наше занатлије. Овај нови уговор укпнуо је дпференц. тарифу, а тиме је учињена велика помоћ нашим занатлнјама, јер им је створено новољније земљинтте у падметању са страним произвођачима. Морам признатп, да у прилог нагае привреде долази и успех напт у томе, гато је за нагае производе задржата већином она тарифа, која је била, а која се међу тим разлику.је од свију другпх држава, које уносе своје сировине у Аустро-Угарску тиме, што је царина на наше производе много мања од оне, коју нлаћају друге државе прп увозу у Аустро-Угарску. Најзад као резултат нагаих бољих финансија, као резултат свих ових мера, које су учипиле, да се нанте финансије иојачају, јавља се опет јача наша нривредна снага. Јер кад се финансије опораве, кад ноставимо буџет на здраву ногу, или ако јога успемо, да дођемо до каквог вигака, онда ћемо имати могућности, да држава као богатија, боље потпомогне нага привредни развптак, него ли као држава која се дави фннансиским ненриликама. То су, госиодо, добре страие уговора. Али поред тих добрих страпа нага трговачки уговор није нп без рђавих страна. Ја истииа налазим, да је такса у оиште на наше нропзводе релативно добра у толико, у колико је за друге државе већа; али према користима, које Аустро-Угарска