Narodna skupština

9 САСТАНАК — 11 ЈУНА

СТРАНА 55

трапспорт п забране увоз ие дајућп о томе никаквог даљег обавешгења. Даиас пак нрема оннм члаповнма који личе па тај члаи то ие ложе бнтн. Даиас ако наступе они случаји. којн су бнлн иређе, она, Аусгро-Угарска, мора наннсмено датн обавештења о своме постунку. Ви знате да се иређе дешавало, да кад је иреиуиа ппјаца њиховом стоком, оип враћа.ју наше транспорте под изговором због сгочне болесги. Тога дапас впше не може бнти. Ако бн само због преиуие инјаце Аустро-У/арска хтела да вратн наше транспорте, мн имамо права да те враћене траиснорте прегледају ветерниарн и да констатују да стока ннје болесна, иего је просто враћена што се њнма хтело. Ја сам увереи, кад бн се такав један случај констаговао канацнтетнма лекарскнм у том погледу, да АустроУгарска као држава првог реда не бн ннкад вшпе у будуће такав случај поиовила. То је једна велнка Добит. Друга бојазан као врло важиа нзноси се, нгго је попета даринска стона на жнто за 25 крајцара. Та је бојазан иесправдана нз овога разлога. По старој аустро угарској царниској тарифн бнла је 50 крајцара царниа на жиго за све државе, данас нак све друге државе плаћају царнну на жнто 1 фор. н 50 крајцара, а ми плаћамо иоловнну од тога само 7 5 крајцара. Дакле н ту смо добнлн. И по самом трговачком уговору царннска тарифа много је боља него у старом уговору. Само на 16 нредмета царниска стопа сиуштена је п то махом на предмете, којн за пас треба.ју, а повишена је царина на 270 артикла. То је такође једна велнка добнт — н го је довољна гаранцнја да је ова.ј уговор добар н да га треба прнмити Истпна је госнодо, ди са овнм новпм уговором неће бити сви иашн сталежн потпуно задовол>нн, на ир. неће бигп задовољни крупни трговци. А за што ? Најбол.е дућане и све ове налате, које видпте на главном тргу у Београду, нису поднгли они странн фабрикатн, него тај стари уговор, оно царињење по вредности. Вн знате да је бнло случајева да је роба у вредности од 50000 динара декларпсана са 20000, н због тога бнла је у буџету одређеиа сума за откуп лажно декларисапе робе. Тога више неће бити. Тога, господо, у толпкој мерн неће блти у иовом царпнском уговору, јер је он по тежини и тако онн сувншнн приходп, којн су ушлп у џенове појединаца ићн ће од сад у џенове државне. — у касе финанспске. У онште овој дебати, која се продужава већ другн дан, може се рећн, да ннје пмало места, са тога разлога. што се уговор мора примити илп одбацити у целинн. Алн када се зна, да ова дебата треба да иослужи као матернјал за доцније преговоре, који се буду водпли после 10 годнна, онда ја мислим, да је дебата ова добро дошла. У осталом, да од овога уговора нма веће корнстн, завнси од нас самнх, и од наших државннка. Онн треба да се постарају, да створе столарске пијаце и код нас. Госиодо, све што ми нзвозимо, то ннје луксуз, то је нрека потреба н што увозпмо п то је нреко нотребно. И нико неће рећи кад нема, нећу вам говеда свиња и т. д., јер нх мора иматн н по томе нема бојазни да ми то нећемо продатп, ^ер ако не из возимо, на страну, доћи ће странци код нас, да то куне. Најважнпје је нак, чега радн сам и устао, а то је то, да се за благодарим многој господи посланицнма, на старању н брнзн, коју сам прпметио, да је иоказују на заштнту наше индустрије и заната. И ако сам нов носланик, ја сам нпак, као занатлија, пратио рад наших скушнтина и вндео сам, да никад до сад није се толико заузимало за занате п радиност као сада. Свакп посланик нозват је да води и бригу о занатима и нндустрији ашој, па ако то учине, онда ће и нашој радиности и занатнма' нсванути лепши дани! Предеедник — Исцрпљен је пријављени број говорника, само сад ако има ко од госноде министрл да говори неканзволи. (Внчу није пужно). Владин повереник г. Др. Лаза Пачу — Дозволите мп господо скушптннарн, да иа завршетку дебате кажем само цеколико речи још о предмету, који је данас на решавање.

Пре свега молнм вас, да ми дозволите, умолнти вас, да се не враћам поново на прпмедбе иоједннпх скунштинара, ко.је :у учпњсне на ветерпнарну конвенцпју. Из тих примедаба ја нидим да постоје многе зебње за ветеринарне конвенције. Ја вас молнм, госнодо, да себн не задајете брнге } том погледу. Ја констатујем овде понова, да се наша ветерннарна конвенција оспива на модерипм нрииципнма за грађење тих конвенцнја Најновнја вегерннарна конвенција јесте конвепцнја која је уговорена нзмеђу Немачке и Аустро-Угарске приликом последп.ег склапања трговннских уговора нзмеђу средње Евронскнх држава. Та конвенција јесте осиова и иолазна тачка за све конвенцнје, које ће се још градитн. Наша конвеицпја грађена је стону уз стоиу но нстим нрницпппма. Сва нравнла, која се у гој конвеицији иостављају као одбрана, да се на земљп.пте друге стране уговорннце са стоком не унесе каква заразна болест предвиђена су и у самом пашем санитетском закону, као мера чувања здравља наше домаће стоке, н као одбрана да се не бн болест са места на ко.је бн се нојавпла нренела н на здраву још незаражену стоку. У колнко би бнло иразпина у том погледу у иашем санитетском закону најбџтннји је нам сонствени интерес, да те празнине законодавннм путем колпко је могућо пре отклонпмо. Главиа н битпа особнна наше нове ветеринарие конвеицнје кад је упореднмо са старом, којој сад рок истнче јесте ова: по новој копвенцији може битн опште здбране за извоз стоке само у случају конвенцијом напред одређеном н иредвнђеиом. Све мере остале нмају за цпљ да спрече извоз болесне стоке. Ту ваља нам имати на уму, да је задатак и наше ветеринарне полиције, да се о томе стара, да се нн у нашој земљи болесна сгока не може крегати с места нн гонитп но земљи. Кад год би било враћан.а транспорта, то опет може да настуни само кад је болест код стоке консгатована н у том случају но копвенцијп мора такав случај битн констатован иротоколарно п утврђен стручиим мнењем. Сматрам за иотребно, госнодо скунштинари, овде парочнто пзјавптн да су нам са најмеродавнпјег месга по свршеиим преговорима дата уверења, да ће се конвенци.ја нрнмењивати најлегалније. Нема сумње госнодо, кад год се уговор један градн, нотребпо је, нматн вере у нскреиост друге стране уговорнпце. Ја мпслим да се не варам, кад налазнм да нема разлога сумњати у дата нам уверевања. Одиста не зна се, шта будућност крије. За тај случај ја могу, господо скунштннарч, само ионово констатоватн, да смо ми трговиискн уговор далп за ветерннарну конвеицпју. Ако бп у вршеп.у нашнх права били ометенп, не крпвицом својом, већ неком злом вољом, онда нам не бн остало пишта друго, пего да се старамо очувати своје право оиако како је то једппо могуће, то јесг враћајућп се иа саму основу и полазну тачку на преговоре п њихове уговоре. Дозволите ми, да бацим једаи кратак поглед н иа трговпнскн угов .р. Мпогп од скупштинара, којн су о уговору говорнлн у току ове дебате изпосили су мане и недостатке и наглашавалн да Србија ни нрнликом склаиања овога уговора није добнла онолико, колнко је очекнвала н желела. Однста није добпла онолико, колико је очекивала и желела, то можемо нај боље посведочити ми, који смо по налогу владе п њеиом овлашћењу, преговоре ове водилн. Мн најбоље знамо, колико нам је влада у задатак ставила била, и колики смо део тога задатака усненшо свршнти могли. Ја вас госнодо могу увернти да је н влада, која нас је овластила, а п ми, који смо иреговаралн, да смо велнм, обоје уложнли најискреније све своје знање и оданост да стечемо својој земљи користи колико се више може. Овде ако хоћемо, да смо ираведни у оцени, не смемо сметнути с ума, да је код сваког уговора у суштинн реч о погодби и измпрењу обостраннх ннтереса. Код ниједног уговора не бп се могло доћи до резултата, кад ниједна ни друга страиа уговориица не бп хтела помаћи се, од постављене мете. До уговора може се доћи, само кад обе стране уговорнпце пођу једна другој на сусрет. Ко је, госнодо, пратио ток дебате у аустрпјском парламенту о новом трговинском уговору са нама, могао је сгећи уверење да смо ми овом 111111ликом остали ближи својој метн, по друга страна уговорннца