Narodna skupština

ОТРАНА 219

На диевном је реду одговор оптуженпх министара и претрес оитужбе. Изволнте г. секретаре позваги оптужене бивше министре. (После мале наузе оитужени мивистри долазе у скунштинску дкорапу и седоше за сто, за н.их одређени). На реду је одговор онтуженога г. Рибариа. Молим вас нзволте чутн. Стојан Рибарац — Господо, свршујући јуче тачку VII онтужеша о познагој пшфрн за издавање наредбе свима начелнпцима, што се телеграфа тиче, ја сам смео с ума једну ситницу, која може ннав да утпче на расправу целе стварн п на вашу пресуду у овоме оптужењу. То је она сптнпца, која се мени товарн на леђа н воја је, вако се у тужбп каже садржана у депсшн да је г. Пашић са главним одбором ухапшен. Допустнте мн, господо, да за такву једну ствар министар ие може да одговара, кад се у опште зна, да он није нп био кадар да изда такву наредбу. На • г о би се могло одговорити као и на ону белешку у једном дисту као да сам ја нобегао. Једном нриливом чпни ми се 1884—5 године, нмао сам прилпку да се видим са г. Андром Николићем, садашњим миннстром спољ. послова, и говорећп о правнма, која се јављају у изборним агитацијама, говорећи о свима средствпма, којима се агитаторп у пзборној борби служе, говорпли смо п о тим лажима, и г. Андра је прпзнао ,<а у очи нзбора у изборној агитацији може да буде лажп, за које нико не може да буде крив. Као год што је било лаж, за ко.ју ншсо није крип, да сам ја побегао, тако исто је хаж да је г. Нашић ухапшен, и за ту лаж нико не може битн крив иред Скупштнном. То су средства, којима се елуже необразоваин људи у пзборној борби и ви не можете тражпти од мнппстра да учинп да сви људи једне политичке странке имају једнога осећања образованих људи и да сви раде онако, како би мннистар хтео. Прелазећп на тачку IX оптужења, која се изводи из неке орнгиналне белешке у облику наредбе, која гласи: „Јавити шнфром свнма начелипцима да кажу дотичним председнпцима општинских судова да не следују позивима.« Ово имам да нзјавпм најсвечаније, најодсудније како је дужан да да изјаву човек, који пред Скупштином стоји, да ова забелешка иостојн доиста, али да не ностоји наредба и да та наредба никоме није екснедоваиа. Један од мојих органа чнни ми се управннк града Ниша, обратпо ми је пажњу на то, н у колико се сећам међу оним хартијама, које су нађене у мојој фпјоци, нађен је н његов концепт те наредбе. Управник града обратио ми је пажњу нато, да се изда таква наредба, и ја сам то занисао на једној хартијици, да би ме то сетило, да о тој ствдрн рлзлислим, да кметови не следују нозивима судова. Али од тога није учињено нп корака, та наредба није екснедована. То тврди концепт, који се налази у хартијама, који је ппсаи руком Симе Павловића. У осталом, и сама тужба не каже да је нздата наредба него белешка у облику наредбе. И кад илредба није нн издата, онда и не може бити ннклкве одговориости (Чује се: бајаги мали покушај!). Међу тим пгго је менп дало нрава, н дужност да се задржим још мало на овој тачки, то је тврђење оптужбе да је се овим поступком „уништило" „уставно начело", да је судска власт „нотнуно независна" од адмннистративне и законодавне власти. Ја признајем опасност, која иеминовно у уставној земљи настаје од факга да извршна власт утиче на одлуку судске власти, при знајем опасност која настуна од мешавине надлежности у влас.тима: кад нзвршна власт утиче на рад еудске власти или законодавие властп, или обратно. Али, госнодо, баш и кад би постојала ова наредба, а ја поново тврдим да оиа не ностоји^ ја изјављујем да она ни у колико не утнче на рад судски, и ни у колико не уништава начело судске незавпсностп. Тај би се утпцај могао схватити из факта, да је минисгар ма који бпо, иаредио, да суд ради овако или онако, а кад би миаистар вазао, да јавите кметовима да не следују позивима судова, тиме се нншта не утиче на судсву власт, јер се тиме ие задире у савест судија, да они раде оваво или онаво. Ви се сећате, а и у штампи је, и у Свупштини било говора о једном предмету и пао је и један

протест на г. Гершића министра правде за познату депешу упућену ваљевсвом суду у ствари Јовпше Ђурића. Ако хоћете право да судите, оно је било недозвољено утицање власти на судску радњу, јер онде је мпнпстар казао јасно, шта треба суд да радн, а овде нема тога. И као год што сте у оном случају и при свем прекору воји је пао, могли да пређете летимице преко тога, онда немате права да из једне неупотребљене белешке изводптс да нма неке новреде устава и повреде закона. То је све што сам нмао да кажем о овој тачки оптужења. Узпмајући у оцену ону тачву онтужења, која је садржанз у тачви 10, ја се сусрећем са једним фактом недостојним, са фавтом ружнпм за овако свечан акт, којије управљен Народном Цредставништву, за авт који треба да значи триумф демовратије. Ту се каже како је министар унутрашњих дела радио као „прост злочннац". Озбиљност самог нредмета гужбе и објектпвност нужна за суђење, искључује могућност уиотребе онаввнх израза. Ја ћу да кажем да ти изрази у волико не би мо гли у оиште да пристоје једном образованом човеку, у толико још мање може битп добитак да се уиотребе у акту, војп Скупштинарн иотписују. У свези са оипм што сам јајуче у оиште говорио о начину, на који су набављене оне шпфроване депеше, ја немам у овој тачки тужбе ништа друго да кажем, негода изјавим пред свнма часним људима, да је она депеша, коју сам ја, веле, послао Жнв. Живановићу у Књажевац, аисолутно лажна. И колико је она пропзвод једне измишљотине ту, види се из тога, игго је заборавл,ено да се метне моје име, што је код свпх других депеша учињено. Ништа више немам да кажем, него понављам да је то недостојно нодметање кога се мора чувати сваки човек. Ја нећу да бацам одговорност на оне, који су уиотребили ту лаж, но на оне, који су је измпслилп. Већ онај други део ове 10-те тачке оптужења садржи један истинит факт, иризнајем иред Скунштином, а то је моја депеша шифрована унућена начелницима у смогрењу држања према радњи гл. бирачклх одбора. И Устав наш, сви закони наши, обележилп су рад, обележнли су надлежност, обележили су границе кретање свакој пнституцији у нашој земљи и свима онима, који имају да вршо макакове функције у земљн. Као год, што се зна, шта нма да ради кмет, шта има судија, и као год што је власт дужна да хвата за јаку свакога, који се иротиви законима, исто тако одређено је шта има да ради месни одбор а шта има један гл. бирачки одбор. Оно на што сам одмах у почетку дужан да обратим пажшу вама то је, да су у гл. бирачкии одборима заседа вали људи просвећени, па су ипак нокушали да учиие и учинили су противзаконитости, које сам ја био дужан да сузбијам и сузбно сам. Тужба кажз, да сам ја овим својпм расписом иовредио чланове 88 и 110 пзборног закона и чл. 92 Устава, а ја кажем и молим вас да добро узмете у оцену факт, који ћу да наведем, да не само нисам иовредио ни један члан изборног закона и Устава, него сам шта више, сачувао један члан избојрног закона и Устава и саречио иовреду једног од најбитнијих ирава Скуиштине Пародне. Ево шта чл. 84 избор. закона каже: Ако на дан 14 сеитембра због нереда или из буд каквог другог узрока, гласање не буде извршено на једном или више гласачких места, гл. бирачки одбор наредиКе одмах, да се на свим тим местима изврши гласање 30 сеитембра. На овом гласању иоступиће се у свему онако као и при гласању од 14 септембра. Да ће се накнадно гласати, нредседник ошитинског суда објавиће у дотичној општини истога дана кад му то буде јавио главии бирачкп одбор. Ово гласање ће се извршити према XI азбучном бирачком сииску, ако који гласач не могне показати своју бирачку карту Овако ће се исто посгунити и у случају члана 81 овога закона. Алн аво се и овога пута на неким гласачким месгима не изврши гласање, гл. бирачки одбор, ако је то случај *а мање од једне трећине гласачких места, свршиће свој иосао, не водећи рачуна о томе несвршеном гласању. Ако се, на против, то догодило на трећинп или више од једне трећине гласачких места, сматраће се као да се нису моглн извршпти изборп за отични изборни округ или варош.