Narodna skupština

СТРАНА 214 НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

лежних власти давали су је сами надлежни команданти. Тим самим разрегиен сам ја од сваке обвезе, да ма шта о тој ствари говорим. Али, ја мислим, да сам дужан иравди и да сам дужан витешком карактеру г. ђенерала Богићевића, да кажем оно, што и ја о тој ствари знам. Кад је потврђено да је војска одбрана земл.е и законитости, кад је нотврђено и војним иравилима да и ниже власти могу од дотичнпх команданата тражити потпору за угушење нереда, ако се појаве, онда настаје једно питање, које истиче са свим природно из ове ствари, а то је нитање: ко треба да чува ред у земљи? Нема сумње да ће се на то иитање добити одговор, да треба да га чува сваки грађанин. Нема сумње да има земаља, у којима сами грађани сматрају за дулсност да угушују нереде. Од тих земаља ја вам помињем Америку. Али ако грађани неће да врше ту дужносг, а њих нико не може на то да натера, онда настаје пптање: коједужани које надлежан, ако се нереди појаве да пх угуши и да ред поврати? Ја, госиодо, изјављујем, да је за то надлежна и дужна државна власт. Она има да чува ред у земљи, и на њој лежи тешка обвеза према јединству државном да повратп ред, ако је он иоремећен. Није првина у нас, да је војска употребљена за то да спречи и уиишти уличне нереде, а није ирвина ни у другим земљама, које стоје на много већем културном ступњу него Србија, није ирвина не само у овом веку него п у ранијпм вековима. 15 Јула 1789 године потдисивана је једна петиција на Марсовом нољу у Франдуској. Ништа није било, само што се свупио један велики огр»ман број францеских грађана, да потпише једну иетицију, којом се тражи да се убрза ироцес иротив краља Луја XVI. Но Лафајет који је командовао народном гардом, човек, који се, како каже историк Ламартин, „ вратио из Америке у Француску као одјек славе и слободе"; тај исти Лафајет, тако исто и часни иариски председник ошдтине Бељи, сматрали су за потребно да развију црвену засгаву и да позову људе, који још нису ии правили неред да се разиђу. Они су њих напали блатом, јер другог оружја нису имали, а кад су их за тим понова савеговали да се разиђу, оии су им на те савете одговорили исовком и грдњом. Шта је после тога било, познато је људима, који су нознаги с тим догађајима из француске револуције. Тада су Лафајет са Бељијем, којп је бпо „хладан и неосетљив као закон, с неиоколебљивим достојанством свог званичног карактера и с озбиљном тугом, која му је душу обузела ", наредили да се ауца. И онда је народна гарда пуцала, и, до трђењу Ламартиновоме, тада је пало 600 грађана. И при свем том Лафајету, оном Лафајету, кош је био толико слободоуман, да се бори не само, за слободу свога народа него и других, оном Лафајету, коме су свуд иљескали, коме је „краљица дала чин ђенерала а Франклин чин грађанина и кога јс одушевљење народа учинило иолубогом, није ниигга сметало да буде за „ аунс три године име француског народа Навео сам вам овај пример за доказ како се у једној земљи, у том центру државног живота целог човечанства, могла да деси таква непријатна иојава и то у тренутку кад је револуција на прагу, и да се у тој иојави сама оиасност од нереда на овај начнн сиречава од људи, који су и сами били наклоњени револуцији. Ево нам за иример п Мађарске у нашем суседству. Ја нећу да кажем да је уставност код њих толико развијена, да треба на њих да се угледамо, алп свакојако да ви нећете тврдити да су они на нижем културиом студњу од иас, и да су Мађари мање патриотични од нас. На ти нсти Мађарн удотребљују војску дри сваком избору и то ништа не смета њиховом културном наиредовању и њиховом великом иатриотизму. На тај начин н скорашн.и догађај у Француској дотврђује то исто. Потврђује да је појам о војсцн у свпма земљама, у свпма приликама, у свима студњнма развитака људског један псти, да она колико нма задатак да брани интерес земље од сиољних иеиријатеља, толико исто има задатак да брани интересе земље у унутрашњости од нзгредника вад се дојаве.

Потражите ли узров томе, шта је било ових дана у Паризу, ви ћете наћи да је он незнатан, али ће наћи и то да је велнка Француска сматрала за иотребу, за дужвост, да позове нз провинција 18 батаљона војске и да их употреби нротпв ђака и кочијаша. И кад је у француској Скупштини :10водом гога догађаја ноднесен предлог да се влада оптужи, нлада је добила поверење са већином од 250 гласова. (Чује се: добпћеш и ти. А шта би за Горачић). У осталом ако нисте задовољни нримерима, које сам употребно из других земаља, ја ћу да вам пружим иример, који пам даје сама Србија. Зашто је употребљена војска 14 и 15 чаја. Је ли то било мобилно стање војске, за што је наређено консигнирање војске услед дрокламације Драгашине? Је ли и то било мобилно стање војске? За шго је војска билаупогребљена 6 н 7 маја? Јуче кад сам вам споменуо, какоје учии.ена иовреда Устава у акту прогонсгва Краљице Наталије, један од господе из већине г. Д. Ружић казао је : учињена је зато што се Краљица Наталија иротивила'-. Ајде да акцептирам то, и ако је ово, што је у тој прилпци рађено, дротивуставно и пезакоиито, али сад ко је надлежан да оцени то да се ко нротиви и ко је надлежан да одреди мере да се спречн то фотивљење. (Један глас: Народ). Зар Народ? Па ви сте сами дали доказа о томе, да је за то надлежна државна власт. Кад је услед пнтернелације наше о дрогонству Краљице Иаталпје било речн / овоме дому п с том ингернелацијом било везано питање о употреби војске, онда је председник миниегарства, Никола Пашнћ дао овакав одговор Скупштини. Тај се одговор налази у новинама „Народна Скупштина" бр. 224 година У-та, и он гласп: „Пошто је улична гомила иокушала да стаме наиут извршењу једнога иотврђеног законодавног акта и иошто је била оаасност да Ие иридоласком разних немирних слемената, којих у свакој ирестоници има, нереди узетн тако велики размер, да &е бити угрожена безбедност и имаовина мирних грађана, то је извршна власт, која мора одржавати ред, била иринуђена иоџати војску у иомоћ. — И тада је аредседништво владе дозволило да се војска може уаотребити ради одржања реда и законитости, иошто и ио зокону о устројству војскеонаје иозвана да чува ред и законост у земљи. Што се тиче уиотребе оружја, мије била никаква маредба издата, шта више дато је уиутство да се оружије ке уиотребљава. Но војска кад је наиаднута гомилом немирних еЛемената каменицама, усљед чега су многи официри и војници иовређени, и кад су виме иута иозивали гомилу да се разиђе и да не наиада — тада су неколико војника једног оделења, чији је командант каменицом у главу рањен био, уиотребили оружје у самоодбрани, на што су и ио самом војничком закону овлаш&ени Госдодо, вп сте овај акт благословили и ако је извр шен на очима саме владе, а међу тим тужите нас за дела. која су извршена без нашег знања* 30 сати далеко од нас, и противу наше наредбе. 0 тој истој ствари говорио је и одговорио је министар унуграшњих дела г. Ђаја, а он је на протест Панте Срећковића дао овакву једну изјаву. Та се изјава налази у повинама „Народна Скупштина" на стр. 27, и она гласи: Сувигие би дуго било, госиодо, кад бих ја стао да одговарам иојединим иредговорницима. ВеК у овоме што сам> довде казао сви могу наКи довољно одговора. Али Ку г. Панти СреЛковиКу на његов узвик, да је министар унутрашњих дела одговоран за све казати ово: ја врло радо иримам на себе сву одговорност, ако хоћете и за скуиштинску резолуцију, и за њено иотврђење од стране Круме и њено извршење; иримам радо с тога, што знам да је све то одговарало и народним интересима и народној вољи, а кад ја имам у рукама санкционисану скуиштинску одлупу, ја Иу јс извршити, г. Панто, без икаквог обзира на то кога прегазити. (Одобравење: тако је!)'. Тој изјави вн сте клнцали, и у самим новинама стоји „одобравање", а то одобравање нисмо исказалп ми него ви,