Narodna skupština

29 САСТАНАК — 6 ЈУДА

СТРАНА 235

новим Уставом утврђено је иарламентарно стање у земљп н то шш даје право да тим иутем пдемо п тражимо све оно, ште хоће она уставпа начела, да ма која влада, кад дође, да со тада пзбегну све трзавпде, јер овии уставпии начелима одређује се ваао треба да се ради. Уставом је утврђено да сваки треба прво да добије поверењс народа, па да седне на мппистарску сголицу. А шта је овде било? Дошла је једна влада, непарламетарним иутем, па најзад нека јој се и то опростп, вад је већ дошла, онда је мислим била дужна да води бригу о Уставу, да не влада по ћефовима и вољи својој, него ио Уставу. То ме је побудило, да потипшем ону оитужбу, а сад ћу прећи на оно, како је рађено, не по Уставу и законима него по ћефовима, па да се подметне нога нашем парламентарпзму, да се покаже нева сила и да се згодно каже или управо пред странпм светом покаже, како српски народ није свесан, није сиособан за парламентарни жпвот. Одакле је потекла та ирва сила? Из програма либералне владе, а то је одмах дошло, чим је њихов програм, изашао и чим су га почелп саопштавати народу иреко својих среских органа. И ако се ко нашао да их уиита за тај програм је ли остварљив или није, одмах с / га осуђивали, кога на 20 дана, а кога на 30 дана. Тако се тим ишло на то да се сузи воља народна, те да мораш примити опо, што су либерали написали. Један окружни начелник велн овако: „Ми имамо 200.000 бајонета" и у званпчној исправди прпзнаје да је претио људима бајонетима и могло се мислити да је то нека неозбшвна иретња и шала, али је то била доиста збиља, према ономе што су радили. Г. Авакомовпћ рече у својој одбрани да ,је служио земљу часио, поштено и карактерно. Је ли то часпо и иоштено служпти са иолидиским властпма и војском да се лпбералној партији створи већина? Ја не могу иризнати да је то служба часиа и поштена. Г. г. оптужени миннстри треба да се стиде, коме су војску у службу давали. Иод либералном владом војска је давата у службу среским ирактикантима, среским писарима. Ти срески практиканти н писари заповедали су официрима. Кад би ко од грађаиа запитао официра, зашто се војска употрсбљава, он би одговорпо: „Ја не знам, питајте среског ппсара, мени је наређено да њега слушам"! Да војсканије била на дан избора и ире два дана на све стране по Србији, а нарочпто у црноречком округу — не би се онако што год ни десило у црноречком округу. Оптужени министар Рибарац вели: да је војска заштптница законитостп. Ја ћу да ваи испричам, шта је војска на дан избора радила, а п ви сви знате, да према ономе што Је војска у целој Србији радила. Војска није била заштитница законитости, него наперена против воље народне за ћеф либералног програма. И у очп избора и на дан избора војска нпје терала лопове и хајдуке, већ је терала кандидате ва народне посланпке, преседнике и чланове бпрачког одбора; сви ти људи терани су у аисану среза зајечарског; на дан избора беше у тој аисани 76 људи; ту је бнло доктора, ирофесора, инжињера, свештенпка, учитеља, преставника листа радикалне и наиредне странке, ЕГа је ли такво једно дело часна и пошгена служба отаџбпни, кад је српска војска на дан избора у такво прљаву службу употребљена. У очи избора и на дан избора, кад грађани треба да иду на гласање, био је толики број људи у апсанн, све те људе суд је пусгио као невине после избора, али која вајда, од тога, ногажено је народно право, толикп број људи није могао употребнги своје бирачко ираво. У Зајечару створена је кривица преставницима радикалне и наиредне странке, као да су иравили неку заверу. Међу тнм, го су сви били часни и иоштени људи а мећу њима био је н сам докгор ЛазаИлић. Ја мислим и не могу одобрити, да се такав рад може сматрати као часна и иоштена служба овој земљи, да се сви л.уди, ко.ји не припадају либералној странци, сматрају за нечасне и некарактерне, да им се стварају кривице. У Зајечарској аисани, као што сам рекао било је 76, а у Бољевцу преко 100 људи. Дотеривали су људе из Бољевца и предаванн начелнику Радуловићу, а тај начелник, кад људи дођу код њега, он онда каже: „идите ја вас нисам ни звао".

То је просто рађено да се људи омету да не иду на изборе. Једна чета војске 25-ог фебруара ноћу отишла је у Планиницу и разбила суднпцу и растерала стражу. Она је дата у службу да је предводи један пракгикант. Он је са војском разбио суднпцу, растерао стражу бирачког одбора и ноћу у 12 сати извукао из куће деловођу бирачког одбора. Госнодо, је ли ту била војска заштитница законитости? Ја вам, господо, не говорпм као нравник, него вам говорим по срцу, како мислнм. Ја могу да окарактеришем рад прошле владе, као рад наперен против воље народнв, јер под њом сви су апарати државнп унотребл,ени да се подметне нога парламентарности нашој, да се путем освајачким а не поверењем народним дође до већине свупштинске. Замислите, господо, једном поштеном грађанину, Стеви Чађевићу, створена је кривица да је украо 11 банака. А створена му је кривица само за то, што је био цреседник бирачког одбора у нашем округу. Је ли то часна и поштена служба отаџбини? — Ја мислпм да није. Тај човек, за кога веле да је Чађевић узео му банке, никад ни маријаша нема. Стидно је и срамно од једне владавине, која се спустила чак толико ниско, да се за своје властољубље чак и лажнпм путевима служи и лажним сведоцима. Нпшта горе није од тога у земљи, кад једна влада као што је либерална којој није доста сила и оружје, него чав се прљавих недела лаћа да каља част грађана за своје властољубиве намере и планове. По страним лнстовима говори се, да углед земл.е наше захтева да мп не оптужујемо министре. Ја не мислпм тако. Ја држим да углед наше земље захтева, да ми тражимо своја ирава, која нам је Устав дао, а која су нам либерални министри погазили, и кад тако учинимо онда смо доказали да умемо да чувамо Устав и законе у земљи, који су нам створнли парламентаризам у земљи. Тек онда бч било штетно но угледземље, кад би ми оставили да се и даље може овако да радп. Ми ћемо наш углед да иодигиемо и на странн и овде кад одржимо важности Уставу, кога је бпвши краљ Милан дао народу, јер ни он није мислио, да га један Рибарац и Авакумовић може згазити иод ноге. Као што кажем, ми морамо да водимо рачуна о нашим грађанским нраввма и кад то чинимо ми смо учинили оно, што нам је дужност, а никако не може да се каже, да смо ми том тужбом хтели освету да чинимо. Г. Рибарац је онако ио његовски, више преставио сгвар, како је њему мило, па се о једној ствари дрско нзразио. Он је казао да су наше политичке странке дивљачне. Ја то не мислим тако. Мени се чини да је оно дивљаиггво, кад једаи интелигентан човек подивља и почне да ради оно, што се коси са законом и на што нема права. Зар није дивљаштво, господо, кад се за време избора 25 фебр. ствара помоћу војске и силе већина, п кад г. Рибарац нпје могао да протури силом војске своје дивљаштво, оида господо, народ није диввак, него је дпвљак онај, којп је тако радио (Чује се: тако је). Он даље каже, ви сте све уиотребили, ишига нисте оставили неунотребљено против нас. Па то је нриродна ствар. Кад дође влада једна неиарламентарип.м пугем, која не расиолаже вољом народном, она је требала да учини оно, како јој Устав и изборни закон налажу, а кад .је то знао г. Рибарад онда као члаи владе није могао ничему другом надати се но отпору народном, који је он сам изазвао. Г. Рибарац на завршетку своје одбране рече: „Ми смо часно и верно служили за Краља н Огаџбину." Ја, господо, не разумем оваку службу Краљу и Отаџбини. Побити цео свет помоћу војске то није никаква служба Краљу и Отаџбнни. И ја као несиреман умем тако да радим, кад ми се да војска на расположење (смех), ја то сматрам ие као службу Отаџбини и Краљу, већ као службу и против отаџбине и против краља (Чује се : тако је). Г. Рибарац рече да од како је било под Николом Христићем, на Краљевици грађанскога рата, да више грађанскога рата нема; а ја опет велим, да народ, докле год има такве