Narodna skupština

29 САСТАНАК — 6 ЈУЛА

СТРАИА 247

скнх, и што бн нх разрешили за све злочние н пролнвену ирв грађана у земљи. Мепн се чнии, да ннвом ннје толико сгало до мира, колнко радирхлној страндн, која је мучном н тешком борбом, борбом за иародпа ирава, за ред и законптост у земљн. подиела и сувише жртава, те да се учврети мнр п закопитост у земљи, и да се свакн оиај казпи, којп се огрешн о Усгав, за коне и народиа права, јер она тврдо верује, да само у томе лежи јемство за мир и ред у земљи. У добрим закоиима, у иоштовању и строгој ирнмеии проннса законских, и у гоговости пашој да се казип свакн онај, којп не поштује закоп, ту лежи услов за мир и спокојство, и јемство за ред у земљн. За то ми сви, којп збиља хоћемо да имамо у земљи мир и ред, хоћемо да се закоин поштују, н хоћемо да нико не може избећн заслужену клзну, ако закопе земл,е не вршн правилно, ако му је то у власти и дужиости, и не поштује свачије закоиом ујемчено му цраво, јер наше је уверење, да у томе лежи .јемство за мир, а не у нрикривању крквица од заслужене казне, н онда се неће казати да „врана врани очн не вади". Ми смо са великим жртвама и напорима потиомоглн полигнчком наиретку наше земље, ми смо иовратили сигурност за мнр Ср бијн, дајући јој нов Усгаву и законима снагу њнхову, па на нама је сада и дужност, да томе Уставу и очувамо нрипадајућу му важност од саачнје повреде, а нрнбавнћемо је само тако, ако сваки онај, ко буде газио Устав и непоштовао законе буде за то одговарао, а најнре онн, који су за то плаћени и иозвани, иримили се тога и заклели се на то, а то је једино јемсгво за мир и ред. И кад такав мнр дамо народу, онда бисмо видели мир н сталан наиредак у земљи. Ја бих унутно г. Гарашанина у најближе село да распита и одени, нод каквим условима може битп мира у овој земљн, носле осмомесечне завојевачке н јаничарске владавнне бив. владе, и ја не сумњам, да би од првог н од иоследњег грађанииа добио једини одговор : да мира у овој земљи може бпти само тако, ако сви они, који су се за прошле владавнне онако несрпски понашали са народом срнским, са грађанима својим, са браћом својом, буду иредати законима и суду на суђење. Ето то је, госиодо, једино што ће дихтовати нашој дужности и савести посланичкој, да гласамо за иоднесену онтужбу прогив бив. владе. Ооремећени мир у земљи, повређени Устав, ногажени закони, петлачена, нрегажепа слобода «и спокојство и нроливона крв српских грађана дпктују нашој послапичкој дужности, и ми јој се морамо одужити гласањем за оитужбу. Потпредседник Дајем '/^ часа одмора. После одмора Потпредседник — Продужава се дневни ред. На реду је да говорп г. Живко Малопарац. Живко Малопарац — На тужби, ко.ја је поднесена иротив кабинета Авакумовићевог, и ја сам се са осталим друговнма потнисао. Рибарац је у свом говору пребацио како је тужбу нотписао г. Милепко Веснпћ а и ми осталн као да не знамо ни зашто смо се потписали, ни како смо потписалн, и да ћемо се носле његовог говора разочарати, и одустати од тужбе. То ие стоји. Ми знамо зангго смо потиисали тужбу и кога тужнмо и зашто тужимо. Тужнмо једне зликовце и разбојнике српског иарода. Рибарац вели у свом говору, да је свака влада за то да одржава ред и мир и снокојство у земљи, и чува слободу грађана. И ја велнм да је тако, и то јс дужност сваке владе; али Влада Јована Авакумовића напротив је радила и правила иеред, а народ је чувао ред од њих. Рибарац у свом одговору изјавио је, да он није знао, кад је војска уиотребљеиа, јер је то без његова знања чињено, на прпмер није знао кад је војска била у Добрињу, него је то нз „Одјека" сазнао, па је начелнпка окружног и среског интао: зашто је војска изашла у Добриње, али га срески начелнпк није о томе хтео пзвестити. Дакле, зато само што је срески начелник ћутао на иитање, које му министар унутрашњих послова ставља, да је био на свом месту, неко другн а не Стојан Рибарац, он би таквог чнповнпка казнио, док на против он је учинио другчије, он је чиновника

Бадњевца, којн је заступао капетана, унапредно, утврдио за капетапа. Дакле, то је била казна! Јаснаје ствар, да је власт изазивала иеред, а народ бранио ред и мир. И за ове кривнце не само да би требало казнптн обнчном казном ову либералну владу, него бп нравда Божија и жеља народпа захтевала да се п смртна пресуда над кривцима изрече. Да за ништа друго нису крпвн, да иишта друго нису урадилп, до онај покољ невиних људи у Горачићу, где је 1К њих мртвнх нало, то би требало 9 глава лпбералпих мпннстара да иадне н опет не бн било дато иравди довољно задовољења. Ја бар тако мислим. У осталом мора се признати, да све зло, које су учинилн лпберали за 8 месеци, чинили су уз наиредњачку помоћ, који су нм давалп довољно сресгава. За нас, којн смо у народу, то јс јасна ствар а јасно је и нама овде, господо, по томе, што је Рнбарац, тражећи да му се одобрн рок од 6 дана, те да се спремн за одговор по оитужби, нашао у томе одобравања код г. Гарашанина, који је казао: па одобрпте да човек може да се за оитужбу сиреми и да доказује. Г. Гарашапии расположен је да тако једном злом човеку, какав је Рибарац, донусти, толико размишљање за нзвргање доказа, а ми сељацн, кад се узимамо на одговор, нама не само да се не даје рок него нам се каже: „реци ми у две речн, јеси ли или ниси то учннио и ако јеси зашто си?" Више говора нема. По свему овоме, а парочито са разлога, које су моји другови о овоме изнели, ја се ни најмање не кајем што сам потиисао ову тужбу п надам се да ће је и Скупштина примити да ће и она решити да оптужени г. г. мпннстри одговарају по закону о мпнпстарској одговорности. Ја се иећу даље да упуштам у недела њнхова. Ја мпслим да је излишно, имао бнх да кажем вашто је војска у Добриње долазнла , али и то је непотребно, јер је то и у јавним органима изношено и престављено целом свету, а зато је н тужба иоднгнута иротиву оног срамног Бадњевца, којп је оно зло V починио. Ранко Тајсић — После дугих и нунпх бола напора у борби, коју је водила законодавна Скунштипа у последње а и раније доба са власпицима, воји су ималп злу навику, да, кад пм се год прохте узјашу на грбачу народну и да потисну народпаправа; после, велим, те дуге и крваве борбе, после онакажених грађана и закопаних мргвнх телеса палих у борбн иротив власничке самовоље, — дошао је један пут ред, да и ја као двадесетогодишњи посланик говорим ирви иут са посла ничке клупе, не молећп више да власнпци та недела не чине. него да говорим о кривици оптужених министара, једнога кабинета, — кабпнета лпбералног, кабннета Авакумовићевог, који је због зала, што их је у земљи починио стављен на оптуженпчку клуцу. Било је, господо, и раније прилика, да су се под старим Уставом измајсторисавале и већине у Скупштини и ујдурисавала и друга посла, која су годила пнтереснма само једие странке; признајем, да је и тада било места оптужењу и суђењу власника, који су те ујдурме на недопуштеие и иеуставне иачнне чиниле. Али на жалост време, у коме смо онда живели и уставне одредбе биле су такве, да се тако што није могло успешно пзвршити. Колико је год нута било места за оптужбу, то.шко је и дупло више било баџа и отвора да се мииистри извуку испод оптужбе. У тој тако дуго вођеној борби народ је остао и оиет победилац, ма да га је борба често пута стајала н жпвота и имања, п народ је водио ијуначкп пздржао борбу ис Ераљем Миланом, и иринудио га је, те је и сам Краљ Мнлан у својој бесомучној борби нротиву народа и његових нрава п слобода изнемогао, иошто су му тако рећи у борбп поломљеие н ноге и руке, нопгго се упропастио п у угледу и материјално; и он је ту крваву борбу између народа и власиика, које је он шгитио, морао прекинутн и ноћи нротивним иутем. Јест, господо, он је уморен дугом борбом, морао да допусти да се да бољи и слободоумнијн Устав народу и да тако добар Устав преда своме Сину и иароду, па да се сам уклони.