Narodna skupština

СТРДНА 248

НАРОДНА СКУШПТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Но и ако је нови Устав извојеван, и ако је он у свима својим бољпм одредбама дело наше, — радикалне странке ма да оиа много што шга није могла да у њему оствари, али га јс ипак дотерала, те је бољи него стари Устав, пиак је и у томе новоме Уставу остало места за власничке ћефове. Ма да смо сви желелп бољи Устав, нисмо га моглп добиги с тога, што се шггде у свету не може изједног скоро апсолутистпчког стања да од један пут ускочи у стање, које желе најслободо умнвји синови земље. Но ииак, кад је тај нови Устав био свршен требала је у нашој земљи да настане боља и слободоумнија ера. С почетка је нзгледало, да ће она доаста и настати, јер је одмах ио утврђењу новог Устава позвана на управу земље влада из најмоћније странке — из странке радпкалне — која је све своје радње х ела да базпра на Уставу и на законима. И та странка потрудпла се, да по новом Уставу уведе п нове законе у живот п оиа је то учииила. Она је нзнела и утврдила много корпсних закона за ову земљу, као: закон о слободн и самоунравн општина као основнп закон за народни у опште нанредак; закон о уређењу срезова и округа; закои о штамии, о слободи збора и договора, којима је свима ујемчено слободно развијање п слободно кретлње народа као и многе друге посебне законе. Наша је странка та, која је донела и закон о мпнистарској одговорности, по коме пмамо мн данас да судимо нашнма, на жалост до јуче бивгапм, министрима. Разуме се да доношење тих закона, за утврђење мира н реда у земљи, није могло годчти онпм дпвљим намерама, нпје могло годитп онпм људима, који су нз раније иаучилп да склапају „Кола Јахача", али не „Кола Јахача" за одгајивање бољих сточних грла у нас, или постидање вптештва, него „Кола Јахача" која ће да лакше скачу на грбачу народну и да га појахују по својој вољи. А ако неће да допусти да гајагау, онда да га мамузују, на опет да носнш. Такоме колу, такој клнки није, разуме се, годило стање, које је било у земљи утврђено. Они су своје зле намере протпву новога стања могли лакше да остваре, јер на ирестолу није бнло владара, него су вришли дужност његову пуномоћниди, који су такође били из те клике, а међу којима ,је био један, којн је ранијих година био оптуживан као министар за оштету државе из користољубља. Код нас сељака би се рекло: за крађу, а код њих се то назвало: за дефпцит; и тако тим ривењем испод парламентарне владе терали су да је Пашићев кабинет морао датп оставку. На владу су дошли људи, који нису имали у народу поверења. Кад га нпсу имали као што га треба уставним путем да добију, старали су се да га добију посланичким пугем, и употребљавалп су до на крај нечувена дела, ја их иећу ређатп сва, она су довол>но у тужбп обележена, а ја ћу се само неких дотаћн. Крај њиховоме злу није нико други учинио но народ. На првом месту учипио је крај народ тиме, што је мушки и очајно после 9 августа прошле године стао мушки и очајнички на браник својих уставних и других законских слобода, а на другом нанг младп Краљ. У пздању другом он је био толико бистар, имаоје толико добрих прнјатеља око себе, који су пмали прилике да га упознаду са свпма неделнма што су пх Намеснпдн преко лпбералне вл ^де чпнили. Они су нмали прилике да га унознаду и са последицама, које би на послетку пале на врат Круни Треба, господо, имати на уму, да овај народ српски не да се јахати. Оп је и у најмучнијим ириликама увек бранио и себе и и престо. Историја нам пружа доста примера да нас и Татари и Турци и други народи нису могли сатрти, а камо ли да га може сатрти једна шака нропале либералне странке, која се из својих недела и не види. У овој нрнлици десила се први нут та т зв. револуција озго. Али она се могла изврпштп за то, што је Круна била сигурна да има моћи, да се ослонп на народ. (тако је). Јер радикална странка заложила јг себе за Устав н законе п да није млади Краљ био уверен да је радикална странка јака н моћна, да је кадра да брани његове Одговорни уредиик Ранко Петрови!

ирерогагиве ко зна, да ли би се могла извршити револуција озго, него бп је морао неко другп оздо приредпти, што би неминовно донело страшне последпце , јер б^данас сва наша земља била испрскана братском осветннчком крвљу. У оптужби носланика обележени су тужбенн наводи и у опгужби наводе се у 11 тачака кривнце, због којих се оптужују г. г. министри Авакумовићевог кабинета. Ако би се хтео човек у то да умеша и да нрибира и друго, што није хтео у тужбу да унесе, ја сам сигуранда бн могао до у јутру 111 тачака набројати. Али ја то немам потребе да радим, зато што ће истражни одбор коме је дужност, то доиунити, јер не сумњам у то да ће Скупштина донети одлуку, да се за извиђање кривица онтужених министара одреди истражни одбор; тужба је као што велим, јасна, кривице потпуно доказане, тим пре што су означене са највишег места ноћу између првог и другог анрила. Разуме се, да нх Авакумовпћ и друговп нису признали, већ су далп протнв разлоге. Сад ћу у кратко да пређем преко говора, а нарочито хоћу да се дотакнем говора појединих окривљених оптужених министара. Тужба садржана у 11 тачака осннва се на актима и фактима у рукама. Оптужени министри одговорнли су на све тачке оптужбе и ако су сви нризнали да су онако радпли, као што се у оитужби наводи, инак су некако ствар изврпули ; бојећи се, да то не утиче нешто на тужптеље посланике, а бојећи се да њихови неосновани разлози, неумесне одбране не утичу и на јавно мнење. Ја ћу до нођеи за њима, и ја ћу да пропратим њихове говоре као неправнпк, и да нх окачествујем но својој чистој савести, те да видимо, шта је криво, а шта право, — т. ј. да се објаснимо да лп су оптуженп ми нистри и у колико себе оправдалн и тпм тужбене наводе оборили. Дакле, да почнем. На првом месту, ја ћу да нређем на говор г. Авакумовића. Он је најпре у говору испричао своју бпографпју, ко.шко му је годпна, колико је година служио, како је бранпп некад неке окрпвљене радикале, а часно државн послужио п т. д. Ја се нећу упуштати у то, колико му је годнна и како је коме елужио, а остављам онима, које је бранио нека му захвале, ја га доиста сматрам као државника н образована човека, али што у пстини стоји, то је да је он као образован, школован човек, државник у свакој □рилицп иоверење Круне и поверење народно гледао да употреби у своју корпст, а на штету онога, од кога га је добио. Он казке, да влада либерална није крнва, што је одложена Скунштина, јер велн, то је радпо и радикални кабпнет Пашићев. Јест, и ја се сећам да је радикална влада једне године одложила Скунштину од 1 новембра до 28 декембра. И онда г. Авакумовић вели, кад је то могла радикална влада учинити, онда могла је учинпти и либерална влада. Такав један навод не може служити као одбрана, јер ово одлагање Скупштине нод лнбералном владом новлачн кривицу у две сгвари, за то што одлагањем Скушптине нпје бнло нонуњено Намесништво. Ако је то и бпла Намесничка власт, она није имала права да заступа Круну у овом погледу, од 1 новембра па на даље. Од тога времена ненопуњено је Намесништво узурпатор туђе власти, јер се у Уставу, члану 71, 4 ставу пзрпком каже, да два Намесника могу да отправљају послове државне само до арвог сазива Скуаштине, а то је до 1 новембра. То је једна половина њнхове крнвице, која је врло гешка. Без трећег Намесника ми нисмо пмалн потпуну Крунску власт. То је као што велнм једпа половина кривице, и навод, којије употребно г. Авакумовпћ не може да се примени на овај случај.

(Наставиће се)

Штампа српско-краљев. државне штампарнје