Narodna skupština

32 САСТАНАК — 7 ЈУЛА

СТРАНА 293

МИШЉЕЊЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА Гослодиме Министрв Председниче, Предлог закона о изменама и допунама у закону о уређењу Главне Контроле од 1 маја 1892 год., који сте изволели послати Савету па одену и мишл.ење писмом Вашим од 22 т. м. ПрБр. 115, Државни Савет је проучио, па је мшпљења да га треба усвојити. Саопштавајући Вам ово, Господине Министре Председниче, част ми је и овом приликом уверити Вас о мом одличном поштовању. Бр. 1926. 25 Јуна 1893 год. у Београду. Председник Државног Савета, П. Велимировић с. р. Потпредседник — Овај предлог упућује се секцијама. Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду продужење претреса о оптужби бивших министара. Добросав Ружић — Мени је врло непријатно, господо, да говорим о овој оптужби, која је данас на дневном реду, а непријатно ми је због тога, што је пет година, како је Устав донесен, а две и по године, како је закон о минпстарској одговорности потврђен, и ми при свем том имамо да по овом закону оптужујемо једау владу, која је, на жалост, само осам месеци управљала овом земљом. То је пример редак и у другим уставним земљама, а код нас не само да је редак, него и јединствен. Ја, кад сам устао да говорим о овој ствари, устао сам да говорим с тога, што сам мишљења, као и остала господа нредговорници, да је ово врло важна ствар, а бићу врло кратак. Нема сумње, да је у свакој уставној земљи влада одговорна за своја дела, али то само онда, кад су прилике у земљи правилне, што тај случај код нас није, нарочито од смрти ге нерала Протића. Намеспиштво је тада било непотпуно, крље, као што је лепо казао г. Веснић, и оно није смело да изазива трзавице у земљи, требало је да се попуни, а оно то није учи нило и за то је изгубило свој уставни карактер. Оно је дакле било потпуно неуставно. Да је било неуставно, доказалп су г. Гарашанин и г. Прокопијевић, а то је потврдио и сам владалац, кад је примио власт у своје руке, казавши у својој прокламацијн ово: « „Устав је у последње време тако јако угрожен, грађанска права Мојих драгих Срба доведена су у таку опасност, уставни положај Народнога Представништва тако је јако понижен, да Ја не могу оклевати да пустим, да ово несрећно стањеидаље траје. и Од кога је био Устав угрожен? — Од краљевских намесника. Даље је то још јасније потврдио у беседи, којом су отворене седнице ове Скупштине, кад је казао ово: „Чин првога априла био је за мене неодољиви налог дужности. Ја нисам ни могао ни смео допустити да се за Мојега малолетства, под владавином која се врши у Моје име, поруше у Србији основи уставности." . . . . „За то време, а за владавине Краљевскога Намесништва, које није било у потпуном саставу, и које је, по Уставу, могло само отправљати државне послове, најпре је одложена, а после и распуштена Народна Скупштина, без икаква обзира на то, што је баш та Скупштина по Уставу била позвана да попуни Краљевско Намесништво." Даље: «У нашој драгој Отаџбини већ није било уставности на дан 31 марта, кад је Краљевско Намесништво, које је пропустило попунити се у уставном року, отворило седнице Народне Скупштине, која се није иогла уставно конституисати."

Дакле под таквим Намесништвом, које је било заиста неуставно од 1 новембра, није одговорна само влада, него и ово, јер је Намесништво било аотиуно солидарно са владом. И сад шта нама друго остаје? — Ништа друго, него да потврђујући речи Владаочеве, и остајући доследнп ономе, што смо у адреси казали, казнимо и Намеснике. А како ћемо и.\ казнити, то је сад на вама да решите. Сем тога има још једаи разлог, са кога бнх ја желео, да се и краљевски Намесницп казне. Говори се, а ја нећу да тврдим, да је баш тако; да је п чин од 9 августа, па на даље приређивала она иста рука, која је Србији доста изненађења приређивала, па мпс.шм кад би ми оптужили Намеснике, да би они изнели и то, ко је у истини тај, гаго прави увек изненађења код нас. Ви се сви сећате, кад су Намесници примили власт у своје руке, да су они онда објавили да иступају из партије. да не припадају ни једној полптичкој партији. Али то није бпло тако. Ја ћу вам овде показати једно писмо г. Ристића — на месника, писано 2 марта 1889 године, дакле није било прошло нн месец дана, како је он примио намесничку власт. Он пише ово: „Молим вас, да саслушате Никитовпћа и другове из Вен чана, који се горко жале на остатке напредњачке. Ја ове људе познајем као врло поштене. Промислите, да ли да се дигну ове дахије из Колубаре што пре. Београд 2 марта 1889 год." Ово је његова визиткарта, и његов рукопис. Ово пише један Краљевски Намесник, пред којим би требало, да су све партпје једнаке, и пред којом би требало да су подједнакн и либерали, напредњаци и радикали. Па кад он то тако одмах чини, како је прИмио намесничку власт, шта је онда могао доцније да ради? Овде је било говора о 14-ом и 15 ом мају. И он се, чини ми се, најбоље може објаснити овом картом. Није за то крпва радикална влада, ни радикална партија, него је то дело г. г. Намесника. Ви се сећате да је тада бпо управник вар. Бео града Глиша Ђорђевић, и мпслпм, да се сви сећате, колико се муке имало да се он смени, али се то није могло учинити с тога, што је он њима требао за 14 и 15 мај, и тек после тих догађаја, могао се управник сменити, а после сентем барских избора, и када су они довели 13 —14 либерала у Скун штину, могао је да дође радикал за управника вароши Београда. Дакле, као што видите, ово није дело ни радикала, пн радикалне владе, него дело Намесника. Г. Рибарац бранећи свој неуставни рад, поменуо је 6 мај ц протеривање краљице Наталије, и вели да је то неуставно рађено, да су ту радикали иогазили Устав и да треба ПашиК да дође на оптуженичку клупу. Ја пристајем на то, али онда треба да дођу на оптуженичку клупу и подстрекачи тога не реда, (Гарашанин : да дођемо сви). Јер господо, треба иматп на уму и то да је баш владалац Франц I казао : да је вла далац над свима, али закони су и над њиме. Што се тиче саме оптужбе, а нарочито минисгра војног, кад каже да он не треба да одговара пред Скупштином, је| је његов главни командант Краљ, имам да одговорим ово. Бап: и кад би тако било, ја се чудим, како је он то могао да па веде у своју одбрану. Првог анрила Краљ је примио власт у своје руке и то је саопштио министрима, а ево шта је министа|> војни у томе времену радио. Ја ћу ово да вам прочитам н:; једне књиге у којој су догађаји верно описани : „Ђенерал дође до врата од трапезарије, а војници оборише бајонете. Имате ли вп, за то што радите, заповест ? — упита ђе нерал мирно. Имамо заповест, — одговорише. Од кога имате такву заповест ? Имамо заповест, — одговорише опет. Знате лп ви, да сам ја још министар војени ? напомену им ђенерал. Војници су ћутали."