Narodna skupština

39 САСТАНАК — 24 ЈУЛА

СТРАНА 407

подвоза и као што рекох од количине на самом пзвору. Господин минпсхарлепо каже, да иема никакве бојазни. да ће битп великонродаваца и великокуиаца, у осталом ако би се опп п завели, ако буде тога, Скупштина је сваке године ту, која ће подићи глас против тога. А у интересу је и државе, да се вшпе троши и да она што више добије, а што је јефтинија дена, природно је, да је већа потропш.а, и држава ће имати вигае прихода. Драгомир Рајовић — Господин министар прочитао је пола а пола није „на лредлог исте комисије одредиће минпстар финансија и продајну цену у велико, као и процент, који ће се од продајне цене давати купцима у велико." Дакле, види се да се одређују извесни људи, и да им се одређује известан проценат. Ја мислим, да овај члан треба да се врати у одбор, да се редигује, јер ми ћемо овако на овај начин, да уметнемо једног излишног посрсдника, који ће ишати свој проценат за продају из руке у руку. За што то ? Кад се одређује на колико ће се продавати из магацина, рецимо по 200 — 300 кг., онда ко год дође нека купи. Какав проценат? То јо чист намет, којп ће продавци еп §тоз узимати продавцнма еп <ШаП1. И ми те људе умећемо. Главно је да буде гато мање посредника између потрогаача и произвођача, а ми овим закоиом умећемо једне залшпне људе, који ће да узимају бан бадава тај проценат за продају из руке у руку. За што но би продавац, еп (ШаШ имао права, да сам куиује из магацпна преко велшсо продавца. Тај продавац не продаје консоматору него мало продавцу. па тек долази консоматор или потрошач. Ја мислнм, да то није у питересу самих потрогаача. Ја мислим, да се овпм законом уводи један излишан ред људи и загато да они бан бадава узимају једап пзвестан процепат. Ја би био тога мишљења, да се овај члап врати одбору да се редигује. Ово ће бити корисно и за предузеће моноцола а и у иитересу потрошача. Ја молим да ме о овоме потпомогнете. . . но у осталом постоји предлог о томе. Известилац — Има предлог, да се овај члан врати у одбор и редигује. Ја пристајем, да се овај члан врати у одбор и стилизује тако, да буде јасно казано, да неће бити велико продаваца, те да неби било сумње о томе, као што вели г. Рајовић. Потпредеедник — Еад известилац пристаје, онда и према закоиу овај члан мора, да се вратн у одбор и о овоме члану не може впше бпти дебате. Известилац — Чита чл. 15. (ст. 354). Потпредседник — Прима лп Скупшт. чл. 15 ? (Пјоима). Известилац — Чита чл. 16. (ст. 354). Потпредседник— Прима лн Скупшт. чл. 16? (.Прима). Известилац — Чита чл. 17. (ст. 354). Потпредседник — Прима ли Супшт. чл. 17? (Прима). Известилац — Чпха чл. 18. (ст. 354). Миленко Веснић — Мени се чпни, да је овај члаи 18 мало незгодно стилизован. Прва његова тачка гласи: „Кад државна комисија свршп све, што је нотребно да држава за који од монополисаних иредмета почпе врпгати своје монополско право, мннистар финансија објавиће указом кога дана мопопол стуна у живот." По мом мшпљењу то је иезгодно. Требало би да та редакција гласи: Указом на нредлог министра финансија об.јавиће се. . . .", јер министар финансија може раснисом објавити а не указом. Известилац — То је по примедбама саветским измењено. Потпредседник— Прима ли Скупшт. чл. 18? (Прима). Известилац — Чпта чл. 19. (ст. 354). Потпредседник — Прима ли Скупгат. чл. 19? (Прима). Известилац — Чита чл. 20. (ст. 354). Потпредседник — Прима ли Скуишт. чл. 20? (Прима). Известилац — Чита чл. 21. Драгомир Рајовић — Овде пма једно природно пптање да се регаи, овде се умеће једно иаређење по закону о кријумчарењу. Има једно наређење о кријумчарима, да се могу осудити на казну до на годину дана затвора. Ја мислим, да

се један грађании лиши слободе за годину дана, то треба да регае судовп. Пигање о слободи то је по уставу важно питање п то питан.е надлежпи су судовп да расправе. На овај начин мени изгледа, а мени се чинп, да је било такве промене раније, да ће власти чпсто фискалне, да ће те власти да осуђУЈУ л.уд е на годину дана затвора. Ја држим, да се на овај начин ништп онај битни принцпи заштите, право на слободу грађана срнских, јер се из делокруга судова узима ово питање и даје у делокруг фискалним властима, и за то ја мислпм да се прецпзира, да у том случају, кад се неко осуди на годпну дана затвора, да се о заменн затвора новцем, решава по кривичном закону и да се каже, ко ће и како регаавати о овој замени; илп да се ово одузме са свим од ових власти. Сад како год хоћете, али остављајући овако, како сад стоји остављате једној фискалној власти, да регаава о години дана затвора једног српског грађаннна. Ви њему ону гаранцију, коју му устав даје, одузи.мате п остављате га на милост и немилост једној фискалној власти. Како год хоћете, али ја кажем да се тиме нигати и да је иогажен један прпнции уставнп, који каже, да судови репгавају о пнтању слободе једиог грађапина за годину дана (Чује се: да се ренгп). Потпредседник — Је лп вол>на Скупштина да се реши? (Јесте). Драгомир Рајовић (наставља). — Заиста г. министар дао је овом приликом доказа о једној великој абнегацијп од његове страпе. У природи је људској, да свакп хоће, да му се законом да, да пма гато је могуће вигае слободне лакте, те да ради гата хоће, али овде г. минпстар сам себи везује руке. То нпје у природи људској. Овај човек то неће, него каже: да ја сам себи везујем руке да могу, кога ја хоћу да поставим, него да то буде човек сталан, кога ја не могу да истиснем иапоље, кад ми је воља. Он то хоће а ми опет сами му хоћемо да дамо то, да може да избаци свакога, ко му се не допада, даиас једног, сутра другог. Тако мени изгледа. Да сам ја на његовом месту, ја бих заиста тражио, да ја сам те људе иостављам. ( Смех ). Ви се смејете, али тако је, то је у ирироди човечијој. Овај човек прави абнегацнју, он каже, ја сам себи везујем руке у интересу службе. Има једна српска иословица, која каже: „зло га рани, а горе му ради." Кад једни мисле, како треба да имамо неке људе провизорне, које можемо часом да избоксирамо, па свршена ствар, онда ми хоћемо да дамо гладном мачку да краљушта рибу. (Смех). Смешно је, алије врло озбиљно. Ово је једно индустријско предузеће. Сви ти монополи, то је што раде сада приватни људи. Ти приватнп људи плаћају добро тај свој персонал, дају им награде, дају им пзвесне пренумерације, кад изађу пз службе и кад се повлаче из радље. Ја мпслим, да вп ову радњу чисто економну не можете да изврпште корисно гго државие нитересе са људима, који стоје као тпца на грани. То не може тако да буде. То нпје иикаква економија и гапекулација, јер сваки човек, који пма сиособности и квалифпкацију, отићи ће на другу страну, отићи ће У другу државну службу п ви нећете наћи слободних раденика, јер ће се сваки бојати да неће биги истеран. Кад дође други раденик, осећајући своје имовио стање, како ничнм нпје осигуран, он ће да ударп само у своју гапекулацију, а Бога ми, колико буде овпх нриватнпх гапекулација вигае, у толико ће се мање утерати у државпу касу. Ако ви мислите, да посредством људи без вредности вршите те велике нослове п да унесете те велике суме у државну касу, вп се варатеДела ће вам то показати. Може замисао једна да буде лепа, али у практпцн може да буде несрећна. И кад ви видите велпка богаћења тих људи, који тамо раде п велике мањке у радњама монопола, онда боље дајте сада, кад министар сам пристаје да осигура тим људима положаје, осигурајте их материјално и овда се можете надати бољем резултату. Министар Финансија Михаило Вујић — Стоји ово. што каже г. Рајовић, да је ово противно грађанском и кривичном закону, али, господо, за фискалне кривнце свуда у свету ностоје законске одредбе, да се фискалним кривицама одре