Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 408

ђује казна од фискалних власти и кад кријумчари не могу да илате казну, онда морају да буду у затвору годииу дана. Тај иостуиак нпје нпваква новина, он постоји и код царпнских закона п код монопола соли и дувана, а тај је иостуиак предвиђен и у чл. 20. Тај је истп постуиак предвиђеп у овом закону о моноиолима. Ту долазе ирво царинске власти за тим министар финавсије, па онда тек долази жалба Државном Савету. А Државни је Савет највпша инстанција за ове ствари. Дакле, ја налазии, да у овом случају не треба узимати криумчара у заштиту. Миленко Веснић — Ја сматрам да иримедба г. Ра јовнћа нема места с тога, што се са овим законом не иде на то, да се установл.ава изрично нова казна затвора. Овде се говори само о новчаној казни, и само у случају, вад онај који је осуђен на новчану казиу, кад није у стаау да ту казну илати, онда му се, и само онда, може та казна да замени затвором. Ја мислим, да је са свим природно и праведно да држава од једног фискалног кривца, који не може да плати казну за ону погрегаку, коју је учинпо, нађе пута и начина да казни тог кривца. Ја мислим, да нема места овде говорити о грађанским и уставним правима и с тога треба да остане овај члан онако, како је иродложен. Милан Милићевић — Ја мислим, да неће бити право да човека осуде иа 3.000 динара казне, а он има свега 3.000 динара имања. (Чује се: нека не краде и не кријумчари). Да бп се то нзбегло, онда треба да се каже: „кад не може да плати казну, онда да му се узме трећпна од његовог имања; тако и у свима осталнм законима стоји. Станко Петровић — Мепи се чинн, да ова казна неће никога да изненади, ако је буде заслужно, а ко је буде заслужио, онда ће казна за ту његову намеру пасти као и по другим законима. Ја видим, госп. Рајовићу много је стало до правде. Њему на срцу лежп правда и он тражи да се овде ослободе кријумчари, а ио закону је кривац и онај, који иде на руку крпјумчарнма. Ја не знам, како је г. Рајовић заборавпо, кад је био председнпк прекога суда, кад је призивао по стотине њих, иа нх терао у београдски казнени завод!... Потпредседник — Молим вас господпне вратнте се на иредмет, који је на претресу. Станко Петровић (наставља.) — И кад му је једав казао, ја госнодине нисам још ни позван нити предан суду, нити саслушан, па где ћете ме, а Рајевпћ га упита; а одакле си тп? — Овај му одговори одатле и одатле, а Рајевић му рече: па опда хајде и ти на 10 годива у тешком окову робије. (Омех). Е '10 ја упоређујем ову данашњу његову правду п опдашњу. (Рајовпћ: молим за реч). Марко Ђуричић — Ја ћу да учинпм прпмедбу на овај став, где се говори о томе, ко не може новцем да плати да му се казна замени затвором. Постоји принцип, да онај, који пе може да плати казну, да му се узме трећи део од његовог имања у место казне, и за то бих ја молио да се то п овде стави. Драгомир Рајовић — Само ради личног обавештења са г. Станком. Он је имао доброту да ме спомене као нредседника бившег преког суда. Ја што год сам радио, радио сам на оспову једног иостојећег закона и нисам ипшта радио мимо закона, а да сам радио што год мимо закона било је начииа да за то одговарам. ( Жагор ). (Потпредседник опомиње говор пика да говори о ствари, која је на претресу). Молим вас, кад сте њему дозволили да он говори мимо шггања, допустите и мени да му одговорим, иначе сте требали и њега да оиоменете. (Чује се: нека говори , да чујемо). Потпредседиик — Ја сам п њега опоменуо да се огра ничп иа пнтање. Изволте говорпти. Драгомир Рајовић (наставља.) — Ја, што год сам радио, кажем, радио сам на основу, закова а мпмо закон нпшта нисам радио, а то што каже г. Станко, да је неко осуђен,

Одговорни уродник Ранко ПетрОБИ^

пре него што је био иозван и саслушан, то је једна лаж. (Није иетина, да је лаок, то је било у иетини). А г. Станко имао би пајвише да ћути, да не почпње личне грдње, јер бих и ја о њему могао да говорим односпо његовог начина делања том приликом, и ако ме он повуче, ја ћу да кажем шта је он радно у тој прилици. Милутин Гарашанин — Господо, овај пспад, није достојан Народног Представншптва, Јер исиад, који је учинио г. Станко и који сваки час потеже , те ово те оно, више наличи на какав сојтарилук, него на озбиљну реч. Тај његов говор учинпо је, да сам ја скоро заборавио о чему сам управо хтео да говорим. Овде у овоме члану закона има двоје. Једно је казна, а друго је оно, што држава хоће да наплати ону десето-губу таксу. Оно што се казин, то је кријумчарење и то кажнење даје се административној власти на пзвршење. 'Га казна кад се замени п са највишом мером новчане казне у затвор, не можс дати већу казну од 20 дана затвора. (Ч.ује се: такоје). Међу тим, овде се говори о затвору, који може ићи до годину даиа. Ту није више говор о овоме, пгго је изречена новчана казна, него је реч о наквади оие десето-губе таксе, коју ви иретварате у затвор од годину дана, а нзриче је административна власт. Мииистар финасија каже: да овога има и у другим државама, а ја велим да тога нигде у свету нема, него се само судскнм нутем може на толику казну грађанин осудити. Казну дакле, до 20 дана затвора, може да изрече адми иистративна власт, али до годпну дана нигде не изриче адмипистративна власт. Министар Финансија Михаило Вујић — На ово што је поменуо г. Гарашанин, имам да напомепем нешто. Ја нисам цравник од заната, али се сећам једие сцене, која је била пред Државним Саветом, кад је био овакав једаи предлог. Ја се сећам да је г. Крстић бпо овоме противан, а г. Ђока Пав ловић је тада говорпо да се у фискалним законнма не поступа по оним иринцнпима, којн важе у кривпчним законнма, да се ту дрзкавна власт служи свима овим, овако да кажем, драстичнпм средствима; и кад сам ја казао, да ово постоји и у другим закоиима, ја сам имао на уму стари ђумручни закои и закон о монополу, и кад хоћемо да осигурамо прлходе држивне, онда морамо оваквпм казнама да их заштитимо, а не да на овај вачин бранимо кријумчаре. Милутин Гарашанин — Нема могућности озбпљној дискусији, ако се стану речп нзвртати. Нпко не заштићује кријумчаре. Ја молпм г. министра фннансија, да ме добро разуме. Овде се износи, да грађанин једап не треба да се лиши своје слободо за годнну дана ио милостн и ненплостп адмиинстративне властп, него да му се она може одузети путем судским, и с тога иама би могло бити право, кад бп се један кријумчар осуђпвао иа 2 и.ш 3 године затвора, само да го ие чини административна власт него судска. И кад то тако буде, онда ја нрпстајем на овај члан; алп из овога ие треба пзводити, да ја заштићујем крпјумчаре. То што је г. Ђока Павловпћ казао, може бити меродавно за њега, а ово, пгго сам ја казао, то је меродавно за мене. Тај нринцип, да фискални законн могу одступати од принцппа, које је Устав положпо и који важе у кривичном закону, то у овако уставним земљама не може да буде, јер је то врло опаспо. У Француској иостоји закон, али кад се дође до оваких казнп, онда административиа власт иодиже тужбу протин кријумчара п суд доносп решење.

(Настамће се)

Штампа сриско-краљев. државне штампарије