Narodna skupština

СТРАНА 460

НАРОДНА СКУШПТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

највиши рачуноиспитачи при мпнистарствима, и они су постављенп декретом и не полажу испите. Дакде, један исти злвои а према једнима овако поступа, а према другим другчије. Ја бих сад имао, господо, да говорим о рачуноиспитачима, којп нису хтели испит да полажу, али кад ме г. председник моли да пређем на ствар, а то је на среску контролу, онда ћу и прећи на то, жалећи што мп се овом приликом, а на другом читању, није допустило да говорпмо о ономе, што сам имао да кажем прп начелној дебати. (Чује се: што то нисте говорили у начелу прилпком првог претреса). Нисам говорио онда за то што нисам имао довољио података, нисам био довољно проучио ову ствар. Као што гам напоменуо за прегледање општинских, црквених и манастирских рачуна предлог је мииистров, да се сви они. који нису свршенп, одузму од полицијске власти. Ови су рачуни били првобптпо при Главној Конгроли. Сад она хоће да их преда једној усганови, која не постоји и која се тек пма да организује. Ја сам казао, да треба наћи 72 способна лица, и то способна лица без испита, онако по препоруци и т. д. Примегио сам, да се таква лица не могу да нађу, те да врше иосао онако, како треба; минулих 15 месеци дају довољно доказа, да се то није могло извршити. Али било како му драго, ја ћу ипак веровати у добру вољу министра дотичног, да ће наћп све способне људе и сад да приђем тој претпоставци, да ће се ти људи наћи. Пре свега, дозволпте ми, да прочитам чл. 73 зак. о среској контроли, који одређује дијуриу тим људима, који ће радптп у среској контроли. Тај члан гласи: „Члану среске контроле, кога главна контрола одреди, плаћа се у име попутниие и дневнице по 8 дин., на дан из општинских, или оних каса, чији се рачуни прегледају, ако су рачупи исправни; а среском изасланику сталног окружног одбора и општинском изабранику по 5 динара". То је, господо, 18 дин. на дан. Оад нођимо даље. За прегледање дотичних рачунаједне цркве, манастира, општпна, у колико сам ја извештен, потребно је 5 дана, кад су рачуни бар приближно исправни. Ми имамо у години 365 дана. Сви ти дани нису радни дани. Има само 285 дана радних у години. Према томе пзлази, да се могу прегледати за годину дана, односно за 285 дана, рачуни од 57 општина. Но ја ћу додати да се то учини за 300 дана, и нека један чиновник може да прегледа за годину дана рачуне од 60 општина. Ми имамо, као што вам је познато, 1290 општина, 620 цркава и 25 манастира. То чини на 1965 које општина, које црвава, које манастира. Да се прегледају рачуни од 2000 установа, иотребно ће бити, — нећу да кажем да мннистар мора поставити одмах 72 лица, који би 5 месеци радили у сваком срезу, доста је да нађе само 34 лица за среску контролу. Ја сам узео, као што рекох мало пре, 5 дана за преглед рачуна једне општине, цркве или манастира и узео сам 300 радних дана у години. Ви ћете ми допуетити, кад један човек може да прегледа за 300 дана рачуне од 60 општпна, да му рачунамо још по један дан за повратак и одлазак у општину. Онда ће имати да прпме дијурне сва тројица онотко колико излази, кад се помножи 360 са 18. То износи 6480 динара. Кад ово помножимо с 34, добићемо у пронзводу 220.320 динара. Толико ће да кошта прегледање овпх рачуна сваке године. Сад, господо, да погледамо на ову ствар друкчије. Како би било, кад бисмо ми имали сталне рачуноиспитаче за овај посао? Да ли ће битп бољи опи људи, који су стални чиновници главне контроле, или ови, што се узму на наднпцу, да ли ће бити бољи стални рачуноисиигачи, који су државни чиновници, који једнако врше преглед рачуна, под надзором главне контроле и који су изложени грдним казнама ако свој посао не врше онако, као шго треба или ће боље бити ови надаичари, којп, кад приме своју дијурну, могу се извући од сваке казне п одговорностп, — о томе сада нећу да говорим Ја прелазим одмах на то, како је за тај посао довољно да раде 34 рачуноиспитача, па да могу да раде 300 дана у годппи и ирема томе да прегледају рачуне од 60 општина, цркава или манастира. Кад погледамо на њпхове плате,

које су законом о главној контроли одређене, видпмо, да је нрвобитна плата рачунопспитача по 2000 дин. годишње. Помножимо то са 34, износи на 68.000 дин. Колика је разлика пзмеђу 68,000 дин. и 220.320 дин. ? Разлика је на 152.000 дин. за једну годипу. Узмимо сад ово све за 5 година. Ва нет година прва би сума изнела на 1 молион и 100.000 динара. По другом овом, мом, рачуну не бп стало више од 34000 дин. Овде би се могло приметити, да сам узео најнижу плату рачуноиснитача, јер они по закону имају и повишицу сваких 5 година. Ова повишица износи по 500 дин., бојим се да не злоупотребим и сувише ваше стрпљење, па да вам ређам за сваку повишицу. Ви знате да је средња цифра илате рачуноиспитача 3500 дин. Свакп рачуноистпитач треба да служи 35 година, па да дође до плате од 5000 дпнара. Узмимо да су ти људи у почетку са најмањом платом служили, и да јсднако корачају напред, да ие умире нп један, и да једнако добијају повишице, онда за 35 година рачуноиснитачима издало би се плате: 4.165,000 динара. По оном пак рачуну првом, по коме се даје дијурна по 18 дин. способним лицима и среским и општинским изасланицима, издало би се за 35 година 7.700,000 днн. Дакле разлика је у 3,535.000 дин. илп у средњу руку годишње по 105 хиљада динара. Ово је чисг рачун, да ова установа није добра ни са стране финанспске — новчане. Ја прпзнајем, да је г. потпредседнпк наше Скупштине, који се одлукује доиста увек трпељивошћу према говорницима, сад у души помислио да сам се и сувпше забавио око овога. Нека ми опрости, шго сам оволпко говорно. Приблпжујем се крају. Можда ће ове моје напомене допније битп саслушане и уважене. (Чује се: „боже сачуваЈ".) Што се мене тиче, ја увпђам да би ме далеко одвело, кад бих сад излазио с предлогом, да се чини каква основна измена у закону о уређењу Главне Коптроле. И ако имамо довољно уверења, да је ово уређење неостварљиво и непрактично, ипак му се сад не може помоћи. Па шта да се ради у овом специјалном случају? — Рачуни ошптински, црквени и манастирски од толико година леже непрегледапп. Највећа пх је маса неирегледаних, од 4—5 последњих годипа, а нма их непрегледаних, као што сам извештен, и од 10 и 15 година. Међу тпм, господо, п старп и новп закон о уређењу Главне Конгроле, одредио је рок за засгарелост тога и то рок застарелости по старом закону износи 4 године, а по новом закону рок је застарелости од 3 год. Ја се бојим, да ће тај рок протећи и да ће рачуни већине општина остати непрегледани. Онда, разуме се, не може се ухватнти по тим рачунима оно, што би требало-да се ухвати и за које би се рачунополагачи потрзалп на одговор. Дакле, главно је сад, господо, хоће ли се бар овим начином, што се предлаже, моћи шго да постигне и хоће ли се бар прегледати и оно, што до овога тренутка нпје застарило ? И кад заведемо среске контроле, ја се бојим, да ће оне моћи пзвршити оно, што се од њих очекује. Али за мислимо најносле, да ће г. минизтар наћи пута и начина, те да, одузевши од полициских власти непрегледане општинске и црквене рачуне, пренесе пх на установе, које ће преглед моћи да изврше. Руковођен тим уверењем, ја сам спремио а ргороз овога предлога, који се претреса, једну допуну, којаНби имала да гласи: „Овај посао отцочеће среска контрола по свима местима, црквама и манастирима за три месеца, рачунећи од дана, кад ова законска изменп ступи у живот". Ово је истина доста површна допуна, у чију корениту корист и сам сумњам, али колико толико даће нам више га] антије. Овај рок од трп месеца предлажем за то, што држим да је он довољан, да се ова среска контрола заведе и да се на делу покаже: може ли се она извести илп не; и други ми је разлог и то, што ће кроз три месеца бити Скупштине и што ће минпстар бити у стању да нам поднесе извештај, шта је урађено по овој ствари. Па, ако докаже, да се среском аонтролом није могло постићи оно, што треба, онда да се