Narodna skupština

47 САСТАНАК

— 1 АВГУСТА

СТРАНА 507

додајем да ми не смемо никако дозволити ироизводњу такве ракије прво, што она трује народ, а друго што би производњом те ракије поништили део овај закон. Милош Богдановић. — Погрешно је разумевање члана 3. г. г. 'Баковића и Рајовнћа, што се тиче печења ракија из скробних материја. По моме предлогу одбор је са министром финансија пристао, да то дође у прелазно наређење, да не уђе у сам закон да се тим печењем ракпје из скробних материја, не бп могли користпти и странцп, јер по уговору морали бисмо дозволпти страндима, да се и они слободним произвођењем те ракије користе. За то је Скупштина на првом читању усвојила то ирелазно наређење, да се печење ракије пз скробнпх материја, доиусти само у оним местима, где се одомаћила. Кад буде реч о прелазном наређењу, ја ћу навести разлоге, да не стоји оно, што је г. Вукчевић о шкодљивости те ракије говорио. Драгомир Рајовић — Овде се говори о прелазном наређењу, међу тим њега у пројекту нема (Одговарају му: усвојено је на ирвом читању). Е молим, то је онда друга ствар. Онда ћу да одговорим г. Станојлу Вукчевпћу. Снага једне ракије може да буде тако исто и од шљпва, јабука и од сваког другог воћа без разлике. Ако се узме оно што се зове нрвенад, даравио то ће бити јако концентрпсано, шипрптуозно ппће п биће шкодљиво. Међу тим ја опет кажем, где има грожђа, крушака и у оиште другог воћа допустптн произвођење ракије; а где тога нема не допустити народу правити ракију од че,га има, чини мп се, да би било пеправично. Дакле, сгвар је у томе, како ће те довесги у склад то дноје: дозволити једпима пгго ииају воћа п грожђа да иеку ракију, а другима што немају воћа и грожђа не дозволити да иеку ракију од онога, што им је Бог дао, то су но мом мншљењу два закона за исту земљу. Зна се, господо, да здравствеиост зависи од уцотребе јачине пића. Разблажен алкохо .1 од 10 —12 гради такав је истн као н шљивовида. Шљпвовица је само боља а разблажен шиирт само је простпји. Алп таао исто и шљпвовпца првенац она пече и шкодљива је за здравље као н та ракпја од скробних материја. Ја оиет остајем стално при овом мишљењу, да се узпмају две разне мере за један исти народ. За то, што људр немају тамо винограда и воћњака, да ти људи немају права иа печење ракије а ови да имају, ја држим да је неправедно. На послетку изјављујем то, да ћу о томе говорити код прелазног иаређен.а, које ја немам пред собом, а због тога сам повео реч и због тога резервишем себи право да говорим о томе, кад понова буде дебате. Станојло Вукчевић. — Ја морам ноново да кажем, да се ми не разумемо. Г. Рајовић говори о ироденту шпирита; али овде ппје говор о проценту шиирита, него о шаириту, који се добнја пз скробнпх матерпја, то је амилни шпирпт, који је по аналпзп Др. Марка Лека шкодљив, и који руши органпзам, — у томе је разлика. Није реч о томе, да ли ће битп процента 15 или 20, него је реч о фузли, која се производи из скробипх матерпја, а никако нз шљива, грожђа, и дру гог воћа. Потпредседник —■ Претрес је свршен. Ко је за то, да се усвоји нрочитани члаи 3, тај нека седп, а ко је протпван нека устане? ( Сви седе). — Оглашујем да је усвојев члан 3. Известилац — прочита чл. 4 (ст. 354). Потпредседник — Прпма ли Скупшгпна прочнтани члан 4? (Прима). — Оглашујем да је примљеп чл. 4. Известилад прочита чл. 5. (ст. 354). Потпредседник — Прима ли Скушптина прочитани чл:ш 5? ( Прима). Известилац прочита чл. 6. (ст. 354). Потпредседник — Прима ли Скупштина чл. 6? ( Прима). Известилад прочита члан 7. (ст. 354). Потпредседник — Прпма ли Скупштина прочитанп чл. 7? ( Прима). Известилац прочита чл. 8. (ст. 354).

Потпредседник — Прима ли Скушптина прочитани члан? (Прима). Известилац прочита чл. 9. (ст. 354). Потпредседник — Прима ли Скупшгина прочитани чл. 9? ( Прима). Известилац прочита члан 10. (иста стр.). Потпредседник — Прима ли Скушптина прочитани члан? (Прима). Известилац прочита чл. 11. (ст. 354). Потпредседник — Прпма лп Скупштпна прочитани члаа? (Прима). Известилац прочита чл. 12. (иста стр.). Потпредседник — Прима ли Скушпгпна прочитани члан 12? ( Прима). Известилац нрочита чл. 13. (иста стр.). Потпредседник — Прима ли Скупштина ирочитани чл. 13? (Прима). Известилац прочпта чл. 14. (ст. 354). Драгомир Рајовић — У овом чл. 14 вели се: „на предлог нсте комиспје одредпће мииистар финансија и нродајну цену у велпко, као и процент, који ће се од продаје на цене даватп купцима". Овде нма једна ствар, која је пзостављена, а која мора да буде. Дена, која се одређу.је, мора да буде указом одређена, јер иначе мпн. финансија може да нам подпгне 20В°/ о . Дакле, мора да се одреди максимални процент и то указом, јер онда ће минпстар да носи одговорност, а овако неће и одредиће цену како хоће. Ја, дакле, држим, ако хоћемо да имамо стварне гаранцнје против самовоље, онда треба да унесемо ове две мисли, а то су: да се унесе максимална такса макар и 50°| о , и мнмо тога да не може да буде, а да се та макснмална такса одређује указом, а не простом наредбом мннистра финансије, и молим 10 посданика да ме нотиомогну (Не аотаомажу га). Павле Ранковић. — Ја сам и на нрвом читању учииио прпмедбу, а и сад ми се чини да не би требало овај члан оставитп овако односно цене гаса, не би требало то оставити министру. Ја се бојим, да са овим не буде као и са трошарпном београдском, те да г. министар може повишавати цену гасу. Зна се, шта данас кошта гас по највећој ценн, ннр. у Батуму кошта 5'25 фор., ако хоћемо овде да ставимо и обртни иорез н трапснорт, кад све то урачунамо, црена томе можемо одредитн цеиу гасу. Ја мислим , да имаио сличан закон о овоме, а то је закон о монополу дувана и соли, и тдмо није остављоно миннстру нраво одређивање цеие, него је Скушппша одредпла, и ирема томе 'го треба да учпни Скунштина, н код овога члана. То сам сматрао за дужност да наиомеаем. Министар Финанеија М. Вујић — Ми смо и на првом читању о томе говорили. Ја вас молим, да имате на уму го, да цео овај завон носи прелазни карактер. Тамо је казато, да је управа дужна, према искуству, које се стече до Новембра месеца, иоднетп мпнистру финансија предлог о дефинитивном уређењу монопола. Како о цени тако и о проденту, о коме говори г. Рајовић, о свему томе мора да се стече искуство, па тек онда, да се донесе један дефпнитиван закон, јер иначе илн бисмо могли отићп сувише високо са ценом, нли бпсмо могли отићп исиод онога, што данас имамо од трошарине, дарине и других такса. За то је овде остављено да монополсва такса обухвати све досадање дажбине. И ја другчије ниеал могао мнслпти, него да узмем то из руку министра, не због злоучотребе, иего за то, што мпнистар не може имати довољпо пскуства у томе. За то је установљена ова државна комисија саетављена од стручних људи и та ће комисија уводптк у живот организацију ових монопола, и на основу ис куства од неколико месеци ноднеће предлог за дефинптиван закон о организацији монопола. Драгомир Рајовић — Није могуће следовати и целокупну ствар разумети, кад се тако брзо чита. Известилац — Полако ћу да читам, — (Чита даље чл. 14).