Narodna skupština

СТРАНА 510

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

кивали, па п сам се мпнпстар осмејкивао. Ја сам приметио, да смо само у овој сесији неаолико лута погазили Устав и сад га газино поново и кад то радимо, ми се грешимо о чл. 32, којп каже : „Све дрзкавпе властп вргае се по одредбама овог Устава. Устав се не може обуставнти ни у целпни ни у поједпнпм деловима." Устав наређује једно, а ми законима проппсујемо друго; ми и сада газпмо Устав. Као што знате не раднтп по Уставу, то је толпко псто, колико и обуставити га у појединостима, а за обустављање Устава у поједииостима доноси се казна од 5 на и до 10 год. робпје илп заточења. И ако ми, као Скупштпна нећемо лично одговарати, и ако је Краљева личност неприкосновна н неодговорна, ипак моралиа одговорност пашће на нас и неће иовећати одушевљење и симпатије ни нрема владаоду, као власти под чијим окриљем његова влада и његова Скупштина доносе законе, којпма се Устав гази. Ево у којим је приликама погажен Устав. Прп нредлогу закона за грађење болннде за ззразне болестн није гласано поимеице, а то наређује чл. 111 Устава ; (чује се : на ствар!); друго при нредлогу закоаа о трогаариии дата је закону но вратна снла, а тиме је погажен чл. 36 Устава; треће при предлогу измена закона о буџету погажеи је чл, 174 Устава, који каже : „Сваке године Народна Скупштина одобрава државии буџет, који вреди само за годину дана. „Сви прнходи и расходи државни морају ућн у буџет и у завршни рачун," а подиесено је пет буџета и овај последњи без партије нрихода. Четврто при предлогу трговинског уговора са АустроУгарском влада се . . . (Чује се : „На ствар, на ствар !. . „о чему говори"?) Са свим је реч о томе, кад се Устав гази. Сад вама, господо, није реч о томе ? (Чује се : „Није"). Није. Слушали смо ту неки дан ону оптужбу. Вп сте нагалп, да су они учинили нешто противио Уставу и тако псто се нозивате на Устав. Немојте заборавити, да пишта није непромењиво у овом свету — а нико није везао с Богом контракт — да може доћи време да, господа, која сада с осмехом п онако са срда газе Устав, одговарају. Јер ево шта каже чл. 32 Устава: „Све државпе власти вргае се по одредбама овога Устава. Устав се не може обуставити ни у целини ни у поједипим деловпма." Ви га, господо, обустављате у овом делу (чује се : „ Није истина ") и право судске власти преносите на извргапу. (Чује се : Иије истина 1 '). Госиодо, према чл. 136 и 137 Устава мпнисгар је одговоран за ово. Данас није, јер га ви подржавате, јер ви нисте ни одговорни по закону, на вас пада морална одговорност, алн ви то све њему мећете на леђа и он ће одговарати (чује се : „0 чему говори г. Рајовић ?".... „На ствар !""). Од нагаег рада, кога ће свет ценитп, зависи како се у ошпте у српској држави радп. И кад ми данас газимо Устав на овај начин, дајући судску власт адмпнпстратпвној власти противно члану 148 Устава, који вели, да никад не могу се установити компсије за суђење, ми чинимо једно дело, и ако ви на ово примећујете, за које ћемо бити рђаво цењени од страног света, који зпа шта је то уставност и усгавна нрава и дужностп. Вама се чини ово лака ствар. Верујте, да гато се вама чпнн олако, неће се чпнити целом свету и знајте, да се тиме нећемо допасти и тиме нећемо радити у погатовању код мислећих људп, који знају то да цене. Милан Ђурић — Поштовани предговорниге г. Рајовић, изазвао ме је, да узмем реч, јер је г. Рајовић неколико пута, у говору казао, да је Народна Скупштина, толико пута до сада, погазнла Устав. Ја, господо, не бих седео ни часа овде у Скупштпни, кад бих бпо уверен, да је Скупштина Устав погазила. Ту је влада и Скушнтина, а ту је п један далеко већи, који нази будним оком, да се Устав не погази. Ја најсвечаније одбијам од Народне Скупштине, да је она до сад, својим радом, Устав погазила. ( Тако је). Г. Рајовић, у своме говору, рече

већинп Скупштпнској: ви онако олако решавате ствари. Господо, ја мнслим да нема овде ннкога међу нама, који са озбиљногаћу не решава онако, како то ауторптет Устава захтева. Ја зиам, господо, да о свему, пгго смо до сада регаавали, ми смо решавалп са највећом озбиљношћу, и по Уставу, н ио законпма земаљскпм. Г. Рајовпћ нам вели, ви озбиљно не мпслите. Ја ћу на то г. Рајовићу рећп, да он само тиме хоће, да баца прагапну у очн народу, против већине, која је, све што је раднла, раднла и по Уставу и по закопима земаљским. Ја бих молио, да нам се впше таква подметања и прекори нс чпне. То је шго сам имао да кажем. (Тако је. Чује се: да се реши). Потпредсвдник—Је ли вољна Скупштина да сереши? (Јесте ). — Још имају реч г. Гарашанин, г. Љуба Јоксимовић н г. Раша Нпннћ. Љуба Јоксимовић — Ја мпслпм, да мој прпјатељ прота М. Ђурпћ, не треба да се много љути на г. Рајовића, гато се он брине за нагаега министра фпнансија, да не дође под суд, за гажење Устава, јер то је лепо од г. Рајовнћа, да се он внше заузима за г. мнннстра финансија, н више жели да га заштити од казпе, него што ми то сами, као његови другови, хоћемо. Г. Рајовић вели, да но Уставу првостепени судовп, треба да изричу казне за ове кривице. за кријумчарење. Господо, ја нисам правнпк, а учествовао сам у грађењу Устава, и мислпм, да нам Устав даје нрава, да се да већа загатита оним грађанима, који би н нехотице учпнили какву крпвицу, и због ње подлегли под казну, него ли онпма, који свесно и навалпце кривицу учпне. Кријумчарнма се не може дати та гарантпја да им судови суде, јер судови су дужни, да воде рачуна, како ие би невин бпо осуђен, али једап криумчар, свесно иде да учини навалпце зло. Један лопов, кад учннп крађу, он краде само појединца, а разлпка је између онога, који краде иоједннца, и онога, који краде државу. Кријумчар, који краде државу, којп шверцује, он не само гато фипансиски, матернјално штети државу и нојединца, но гатети и морално. Онај трговац, који лажно декларшпе смолу, а увезе тамјан, погато није платио дарину, он је у стању да конкурпше свима поштеним трговцима, и тек аад он прода шверцовану робу, која га мање кошта, опда тек могу доћп на ред други пошгени трговци, да продаду свој тамјап, на који су по закону царпну платили; то је врло онасно. Ја држим да је ова мера оправдана, да се тим злоупотребама стане на пут, те да се сачува иравда, морал и пошгење трговачко. Милутин Гарашанин —- Ја сам п у прошлом читању говорио о том члану, и кад је већ поведена по нова реч о овоме иитању, имам да кажем то, да сам ја остао онога истога мигаљења, кога сам био и при првом читању. Што се тиче разлога, да ли је овде овом казном наругаен један принцпп уставни, о томе нема разговора; ни према јаснпм одредбама нашег Устава, ни према јасним одредбама нашег кривичног закона, овако, како се предлаже, не треба да буде. И према Уставу, и према кривичном закону, ово је изван онога што треба да буде, п по Уставу, и но закону. Дакле кад је реч о томе, да лн се гази Устав, то је за мене •гако јасно, да мп је о томе излишно говорити. Питање може бити о томе, да ли је то тако страгана ошипка о Устав, да је можемо, или не можемо дозволити, али да се греши и о Устав, и о кривнчни закон, и о поступак крпвпчнп, о томе не може биги сумње. Најјаснпји доказ, да се грепш, и прогиву једног, и протнву другог, мени се чини, у овоме је: Ако ми администратнвној власти, за коју још не заамо, ни каква ће да буде, ако ми тој административној власти рагапримо круг власти, у толпкој мери, да пзриче казну лишавања слободе, за годпну дана, господо, Ја вас пптам, да ли би вп нашлн штогод да кажеге, штогод да замерпте, кад би се нашла једна скупштинска већина, иједан министар финанспја, који би казали: „Па лепо; кад се у нрпнцппу дозволило да се може административним путем осудпти на затвор до годину дана, ја имам моју већину, и предлажем, да ову казну, од годину дана, попнемо на 10 година". Акоје поУставу до године дана, по Уставу је и до