Narodna skupština

47 САСТАНАК

— 1 АВГУСТА

СТРАНА 511

10 година, а ако је оиасно за 10 година, опасно је и за годину дана. А загато ? Зато што се пзишло из оних гранида, које пронисују Устав п закони нагае земље. Г. Љуба Јоксимовић мало пре је вапоменуо, како првостепени судови постоје, зато да не би нико прав страдао. Првостепени судовп постоје зато, да не би прав страдо, апостоје п зато, да се крив испод правде не извуче. Из та два разлога судовп иостоје, а не из оног једног, који је г. Љ. Јоксимовић навео. Овде нема суда, а међу тим, овде се решава о ираву на личну слободу. То, господо, погражите где хоћете, у ма којој земљп, такве казне не пзричу администратпвне власти, као што се то овде одређује. Ја сам мало пре казао, да не знам кавве ће битп те административне власти; али у колико се сећам, г. минпстар финансија ономад је казао, поводом једног другог члана, да од указних чиновника, за управу ових нових монопола, требаће два три књпговође, рачуноиспитача и т. д. Нрема томе господо, бага ти указни чиновници, бпће оно особље монопола, које у изрпдању каже, неће имати посла. Дакле, господо, ми рескирамо, да код админнстративног особља пмамо људе, који неће бити указни чиновниди, који ће данас битп, а сутра неће, које ће минпстар, по својој вољи избацитп из службе, аад хоће, ми рескирамо, да имамо такво неуказно особље, коме дајемо ираво да може — опет понављам — да изриче иротив уставно лигаеве слободе, према грађанима до годину дана. Као јпто сам мало пре рекао, зашто не бисмо погалп корак даље, ако мнслите да су такве мере апсолутно пресудне, за спречавање кријумчарења, загато не бисмо попели казну до 10 година, па да имамо ту монструозност, које нигде у свету нема, да један практикант, и да један неуказан чиновник, који нема никаквих тесних веза са државом, може таку тегаку казну изрицати. Ако је нужно, да се суђење то убрза, треба урадитп онако, како то у сличним случајпма у држави већ постоји. Осим првостепених судова, оспм Апелације и Касације, за брзо суђење Мп имамо у Београду варогаки суд, за јога брже, трговачки ; па ако је нужно за ово, дајте да створимо један царински суд ; алн само нека то буде суд, који ће регааватн о лигаавању слободе, за годину дана, и нека регаења тих судова иду другим судовима на расматрање, и онда ће остати у границама Устава, и помоћи држави, да стане на пут кријумчарењу. Ја нећу да се заустављам иа речи, мога друга Мплана 'Бурпћа, који је рекао, да он не би нп за један тренутак остао, кад би знао да је Устав погажен. Међу тим, да ли је Устав иогажен или не, то је тако широко уверење, да у једној истој ствари, један може иматн уверење, да је Устав погажен, а другп опет, да није погажен. То што је г. Мил. 'Бурић, са великпм огорчењем изрекао, то не вреди ништа, тнм ннје ништа речено. Је ли пре Устав гажен пли нпје, то ћемо оставћти на страну ; има времена кад ћемо о томе и говорити и ппсати ; а сад у овој прплици, треба да гледамо, да га ие погазимо, а да опет држава добије сигурност, коју жели да постигне. Министар Финансија Мих. Вујић — Реч је о овоме била и при првом читању. Ја сам онда имао нрилике, да из кажем своје мишљење. Ја нисам правник стручни, а то није ни г. Гарашанин, те се можемо с правом подједнако разговарати о овој ствари. Али тоаико ћете ми прпзнати, да иознајем финансијско законодавство и да овога има у заионима свих образованих народа, негде у мањој, негде у јачој мери. Основна је разлика између фискалних кривица п грађанских дела, која се суде од редовнпх судова. У свима фискалним кривицама држава са својпм материјалним интересом нрвен ствено стоји, као приватан човек према сваком грађанину; п сваки грађанин, који повреди материјални интерес државни за то је држави одговоран, држава га казни админпстративним путем по фискалним законима, и за те казне нема чак ни помиловања. За фискалне кривпце нема ни владалац ирава по миловања. Од куда таква основна разлика, да и за убицу може бити помиловања, а за крнјумчара да не може ? Само с тога, што нико не може захтевати, кад је њеи интерес повређен, да ико може разрешити опога, који је гатету нанео, од плаћања накнаде ; онако исто, као гато је у односу, кад један

другом повреди материјални интерес, да му се накнади оно, у чему је оштећен. Ја сам навео чак и име одличног правнпка при првом читању, којп је у Савету изнео гледиште, и ја не могу ући са оном стручношћу, алп толико је извеспо, и мислим да г. г. Рајовић п Гарагааиин не могу имати права и да је у фискалним кривицама са свим друга процедура, други начпн ноетупања и извргаења, иего што је код других кривица. Ово исто, гаго се овде предлаже садржи се п у даринском закону п у закоау о монополу дувана и соли, садржи се тај исти поступак и за крпјумчаре цо закону о трогаарини, садржп се јога огатрији соступак у закону о порезп. У појединим гавајцарским кантонима постоји то као закон, да онај, који не нријавп своје имање, ма које врсте било, његови наследниди губе нраво наслеђа. Држава вели: не дам да ми ви вређаге моја основна нрава, да се ви грепште о основне дужностн, које морате да испуннте према држави. Ова казна затвора није казна, на коју се крпјумчар осуђује, него је то замена новчане казне, кад кријумчар не може новчану казну да плати, замељујући 10 дин. са једннм даном затвора, п та је граиица узета п у другим нагаии законииа. Као што сам наноменуо нема помиловања и кад узмеге у обзир и тај моменат увернћете се, да посгоји основна разлнка нзмеђу фискалних и других крпвица. Г. Гарагаанин поменуо је погрегаио, да ће ове казне из рицати неуказни органи. Не, господо, зна се врло добро и одређено је законом у целом ноступку царииском, којп се примењује свуда па и овде, како то иде. За кривице кријумчарске у земљи изрицаће казне полнцијске властп —■ окружна начелства, а за крпвпце, кад улазе производи са стране изрицаће казне царинарнице, — то је првостепенп суд за фнскалне кривице. Против те пресуде, сваки, који налази да није ираведна, има права да се жали мипистру фипансија. Министар финансија је друга пнстанцпја — аиелација, која иресуду обара или потврђује; ако је потврди а кријумчар налази да је опет неправедна, стоји трећа инстанција, као каеациона власт, Државнп Савет. Државнп је Савет највиша инстанција и он нигати или потврђује регаења мннистра финанспја и против тога регаења не може се ићи нп првостепеном суду ни другом коме. Са свим су ово две разне категорпје кривице и овако је у свима културним земљама. Ја не знам, по ком би праву захтевали, да уведемо неку нову органнзацију, да за кријумчаре уведемо процедуру као за грађанске кривиде, на да их држава за то тужи суду и да чека пресуду. Зна се ваљда за гато се то чини у другчм земљама, а и ми ваљда знамо зашго тражимо ово. И ја могу с мпрном савешћу казати, да увек стојнм одговаран за ову крнвицу, коју саи овпм учинио. Потпредседник — Има реч г. Гарашанин ради личног обавегатења. Милутин Гарашанин — Г. министар финанспје п овом је нрилнком ноновио, што је на ирвом чптању казао. Пре свега, ја бих имао да кажем г. министру финансије ово: да, ако би се одмах знало, ко је крпјумчар. ја бих пристао да за њих не треба ни мало пажње; али, док мпнистар буде стављен у положај да зна,је ли то кријумчар или не, донде не треба тога човека нпко да сматра за кријумчара. И кад мп можемо за убице, паликуће, разбојнике и т. д. да употребљујемо обичне судове, не видим, да ли су крпјумчари бага такви злочинци да за њих треба устаиовљавати чак и такву меру, те да се олако лигаавају и онпх гарантија, које има п ајдук и убица и другп разбојници. ТГТто се тпче самога права помпловања владаочевог, могуће је, да пма земаља, где он, владалац, нема то, п ја нећу то снорпти. Алп, ја данас први пут чујем, да у Србији нема право помиловања владар за кривице по фискалном закону. Може бити, да он нема ирава да га ослободи од глобе, али, кад држава прегоре ту гатету новчану, па хоће да се користп за коиом, да ту новчану казну замени затвором, онда мислпм, да то нигде код нас није утврђено, нитп по икаквпи одредбама Устава стоји, да владар нема право помиловања.