Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВЛКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА

ИРЕТНЛАТУ ПРИМА СРНСКО-КРАЉВВСКА

ДРЖАВНА ШТАМИАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ I ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНВ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР ОКУПШТИНСКИ РАНХ^О ПЕТРОВИТ\

БРОЈ" VI

УТОРАК 31 АВГУОТА 1893

ГОДИНА XXI

53 САСТАНАЈ^ 8 августа 1893 у Београду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Димитрије Катиб СЕКРЕГАР, Алекоа Ратарац (НАСТАВАК) (0 интернелацији због П. Иоповића, Мих. Поновић). Замислпте, гооподо, шта би било у том случају, кад би г. Павле остао као посланик прп ретавању појединих стварп и гласао о њима ма да он као иосланик испод 30 година нема впше но онолпко права, колико има човек са улице ?.. Узмите случај, како би се лравно сматрало оно решење, за које је 50 гласало за, а 50 протпв и г. Поповић својпм гласом дао силу једној половини правих посланика; колико би оно пмало вредности, пред свима савесним и озбиљним политичким оцењивачима, кад бисмо га ми донели и кад би његов глас чинио већину, каквих случајева може врло лако да наступп? Чпме би Скупштина, чиме бисте ви бранилп важност таквог ретења? Са тих разлога, ја дакле држим, да Скуиштпна не треба да ноклони никакву пажњу разлозима г. Поповића, већ треба ову ствар да пошље верификадионом одбору, који ће још после подие поднети свој извештај, како би Скупштина сутра могла о томе да донесе своЈе решење. Алекса Ратарац —- Ја мислим, да смо довољно обавештени и више о тој ствари не треба ни да говоримо, и сматрам, да је сад најбоље учинити један мотивисан предлог, као прелаз на дневни ред. Но пре, него што то учинпмо, ја мислим, да Скупштина треба да донесе решење о томе, да г. мипистар правде оптужи г. Павла касацпоном суду, те да га он казнп за обману. Дакле, ја предлажем овакав мотивисан прелаз на дневни ред: „Пошто се нз одговора г. министра види, да Павле Поновић нема 30 година, то предлажемо, да се та ствар расправп у верификационом одбору, који има јогп данас поднетп извештај о томе Скупштини." Риста Поповић — Ја нећу да улазим у то пптање, да ли г. Павле Поповић има 30 година или не, али, кад је г. Ратарац поднео овај мотивпсан предлог за прелаз на дневни ред, онда сматрам за дужност, да кажем неколико речи. Није овде питање о томе: да ли ће овде г. Павле остати као посланик или не; но главно је, што Скупштнну пма да руководи то начело: да она не сме стварати једну нову праксу, нов услов, по коме ће неко доцније да се позива на то решење скунштинско, па да чпни злоуиотребе на основу њега.

Скупштина не може ништа друго да решава сем онога, на што пма право по пословнику. Ако г. Павле нема заиста 30 год., онда он према Уставу не може ни да буде посланик, алп довле се то не докаже путем, којим нословник то проппсује, ја мислим, да ми не можемо ову ствар да решавамо онако, преко колена. Ми не можемо према простој депеши капетановој, да доносимо овако решење, јер ма шта да дође пред Скупштину, Скупштина мора то да упути надлежиом одбору, који ће Скупштпни поднети свој извештај, па тек онда Скупштпна има о томе да донесе своје решење. Алп, радпти овако и просто заповеднти одбору, да он ову ствар сврши за два сата, ја мислим, да се то не слаже са нословником, а да за то пемамо ни потребе. Сад, кад се повела реч о депеши и кад је казато, да је ово званичан акт, ја имам да кажем, да сам ја читао око 100 оваввих депеша, које су за време прошле владавине биле изнете, а које немају иикакве везе са истпном. Такве је депеше слао Каменчић, Милан Васиљевић и Алекса Радуловић бившем министру Рибарцу, и ако су оне ретко вад биле истинито, и рлзуме се, вад бп ми сад узели у решење ову ствар, према депеши г. Јаше Големовића, воји је истина капетан радикалне владе, можда бисмо се ми овде огрешпли о истину, јер се може свававо претпоставити, да и г. Големовић буде преварен. С тога ја мислим, да би најправплније било, да ми ову ствар упутимо верификационом одбору, као што то посдовник проппсује, па пошто нам он поднесе свој извештај, онда тек о тој ствари да решавамо. Разуме се, овде нико не може седити на овим клудама, воји нема законских услова; али, ми бисмо пошли врло рђавим путем, кад бисмо ову ствар решили на просту доставу сресвог начелника, јер може да се деси случај, да тај срески начелнпк поднесе лажан извештај, па зар ми онда, на основу тог лажног извештаја да решавамо. По мом увереи>у, за ову ствар само је званичан докуменат доказ, а тај довуменат је крштеница. А извештаји, које шаљу капетани могу бити и лажни. Кад дође званичан докуменат пред Свупштину, разуме се, да неће бити ни једног од нас, који ће тог носланика да узме у заштпту, па нећемо ни Павла Поповића. Али, да ми истерамо г. Павла Поновића на просту доставу једног капетана, ја мисдим, да не треба тако да решавамо: јер, може се деситп случај, да се тавве депеше шаљу са рђавом намером, да спрече улазак људима, воји су противни владајућем режпму. Ја верујем, да ће верификациони одбор свршити савесно ову ствар, али, аво буде решавао по званичној депеши, а не по документима, ја држим, да то није умесво, и да не треба овако наглити са том ствари, да се свршп за 2—3 сата, већ треба да свршимо тај посао онако, како нам доливује и ваво треба да га свршимо.