Narodno blagostanje — dodatak

62

чано тржиште концем прошле године било тако'ликвидно да банке напросто нису знале куда ће са готовином. Јер да је та ликвидност збиља била ванредно јака морало би се осетити и на благајнама наших банака, дотично на рачунима потраживања код банака.

Есконт меница порастао је опет за 15 милиона. У последње 4 године имамо скоро подвостручење меница. То значи, да наши новчани заводи у најновије време форсирају есконт меница. Да је решено питање редисконтирања код Народне банке, сигурно је да би есконт меница заузео још веће димензије.

И ефекти су порасли за 4 милиона. То треба приписати делом упису акција Аграрне банке а делом повишењу дионичке главнице неких подузећа, која спадају у концерн југословенске банке.

Хипотекарни посао налази сејош увек у стагнацији. Покушај, који је био учињен са стране Југословенске банке да своје заложнице, које гласе на енглеске фунте, пласира на лондонско тржиште, није могао бити настављен у прошлој години, обзиром на прилике интернационалног тржишта за папире са непромењивим каматњаком. Данас је ситуација скроз друга и сви су изгледи, да би ове године могло успети пласирање знатне количине. Ако се процес спуштања каматне стопе код нас и на страни продужи, онда је лако могућно, да хипотекарни посао наших водећих новчаних завода узме већи волумен.

Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:

Приходи 1929 1928 1927 1926 Камате 68.168 69.898 61.548 52.558 Провидба 14.078 11.452 13.084 22.558 Некретнине 1.829 2.134 2.265 2.301 Расходи

Камате 50.114 49.679 43.227 35.219 Плате 14.088 13.548 13.153 14.282 | Управни трошак 5.242 5.171 5.128 6.028 Порези 2.576 3.115 3.927 9.449 Отписи 2.576 1.790 1.512 1.299

Године 1928. чисти приход на каматама износио је 20 милиона динара, а прошле године само 18 милиона. За потраживања морао се је прошле године услед конкуренције других завода зарачунати нижи каматњак него године 1928. Приходи од провидбе, обзиром на повећање послова, били су прошле године већи за скоро 3 милиона динара.

Порези су знатно мањи, обзиром на спровођење нових пореза, који су у западним крајевима државе много блажи, него што су били раније. Пред неколико година плаћало се се је на порезу скоро 10 милиона динара — данас само 2 и по милиона.

Код израчунавања ликвидитета, Југословенска банка сав свој менични портфељ узима као ликвидно пласирана

средства.

БОСАНСКА ИНДУСТРИЈАЛНА И ТРГОВАЧКА БАНКА САРАЈЕВО—ЗАГРЕБ

Код Босанске индустријалне и: трговачке банке наступиле су ове године значајне промене. У првоме реду збор акционара донео је закључак, да се централа завода пренесе из Сарајева у Загреб. Тим је једном већ постојећем стварном стању дана и формална санкција. Јер генерални директор Босанске индустриске и трговачке банке, макар је централа била протоколисана у Сарајеву, седео је код загребачке филијале и из Загреба водио завод. Мало по мало пренесена су у Загреб и нека друга оделења, која су се раније водила код централе. Кад је већ прешло и књиговодство, било је природно, да се је извршио и формални пренос централе у Загреб.

Сарајево је тим фактом тешко погођено. Оно све

више губи значај једног центра. Данас су тамо још једино Земаљска банка и Српска централна и привредна банка.“

Разним фузијама раније самостални новчани заводи претворени су у филијале, у првом реду загребачких банака. Најновија подела земље на бановине није Сарајеву дала његову ранију важност. Данас је под управом Сарајева само један мањи део Херцег-Босне. Претежни део њеног територија данас силом прилика упућен је на Сплит, Цетиње и Бањалуку.

Друга је значајна промена код Босанске банке састав управног одбора. Претседником је изабран .г. Д-р Момчило Нинчић. Томе избору није потребан коментар.

Биланс за 4 последње године пружа следећу слику:

Актива 1929 1928 1927 1926 Благајна 1 12159: 14.196 13.706 13.690 Банке у : 14.023 20.663 12.391 17.013 Менице 38.907 36.376 39.644 36.135 Ефекти и валуте 5.192 8.154 5.067 4.172 Дужпици 197.886 193.748 168.485 195.050 Реалитети 2.461 2.580 2115 2.858 Пасива

Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резерва 8..300 7.500 6.500 5.700 Улож. на књиж. 60.356 54.156 41.672 31.292 Вјеровници 179420. 186403. 160.902 – 204.7153 Реесконт 1.640 2.290 2.407 2.325 Добитак 2.432 2141 3.653 3.802

Укупан износ биланса 72.170 275.710 242.009 269.925

Код укупне суме биланса нема битних промена и износ

"исказан 1926. једнак је износу од 1929. То би значило неку

стагнацију у развитку послова. Међутим кроз то време било је битних измена. Улошци на књижице порасли су за 4 године од 31 на 60 милиона дакле на двоструко. Веровници редуцирани су од 204 на 179 мил. Под веровнике књижени су у првом реду кредити иноземних веза. По томе значи да код истог обима послова Босанска банка данас ради са више домаћег капитала него раније, дотично да кредите својих иноземних веза мање искоришћује.

Код активних послова нема већих промена. Чак ни код меница, премда је код осталих банака портфељ за последње 4 године знатно поскочио.

Рачун губитка и добитка изгледао је за 4 последње

године: Приходи 1929 1928 1927 1928 Камате 4.764 4.933 5.551 6.455 Провидба 2.823 3.129 3.899 4.365 Ефекти и девизе 1.061 1.497 1.498 1.643 Реалитети 749 636 553 841 Расходи

Плате 4.023 4.130 3.968 4.034 Трошкови и порези 2.821 3.335 3.805 5.394 Дивиденда 8% 8% 10% 12%

Преносом централе у Загреб као и попуном управног одбора, намерава се пословању завода дати нов импулс. У првом реду решено је, да нема фузије са Хрватском банком, Банка комерциале италиана жели имати свој завод, што пак не конвенира заводима, који стоје иза Босанске и индустријске банке.

У управном одбору Босанске индустријске и трговачке банке заступани су по својим претставницима ови страни новчани заводи:

Niederoesterreichische Eskompte-Geselischaft — Лев.

Comptoir d'Escompte de Geneve — (Geneve.

Резгег Егер Маге па асћег Чратказзе Мегеша, Резга.

Banque de Bruxelles, Bruxelles. :

Чешка есконтна банка и кредитни завод — Праг

ен