Narodno blagostanje — dodatak
Сума укупне активе банчине износи 3621 милиона ди=нара — што значи повећање за 633 милиона према 1927. год. односно 489 милиона према 1928. години.
Рачун губитка и добитка :
Расходи : 1927. г. 1928. пе 1929. г. "Камати по капиталима 18.699 26.495 33.241 Камати по фондовима 24.139 27.674 30.799 Камати по тек. рачунима 32.247 38.968 21.815 Камати по купонима и зајмовима
на страни 45.989 67.103 63.557
Укупно 121.074 160.240 149.412 Провизија — 1.334 587 Трошкови по буџету 8.023 9.904 11.864 Ажија 219 12 Отписи 3.427 9.157 10.485 Добитак и губитак по пословима —— 1.136 7.388 "исти добитак 51138 41.650 55.008 Рачун тантијеме 4.656 4.288 4.950 "Рачун резервног фонда — 8.672 10.011 Добит државе 41.081 34.689 40.045 "Приходи: Камата по зајмовима на непо-
кретности 107.676 156.108 173.470 "Камата по зајмовима на прирезе ;
и приходе 14.696 24.150 26.165 Камата по зајмовима водним |
задругама 4.618 6.371 6.358 Камата по зајмовима за грађење 6.189 1.980 519 Камата по зајмовима на залоге 1.237 4.695 9.045 Камата по зајмовима на домаће ;
менице 3.839 4.987 4.562 Камата по тек. рачунима. 35.057 28.781 8.520 |
Укупно 173.312 226.902 228.639 Приходи на непокретности 86 704 1.564 Приходи од купона скупљених за-
ложница — 1.169 2.911 Разни приходи 11.082 504 1.462 "Збир прихода 184.485 230.038 234.74”
Управу Државне хипотекарне банке Краљевине Југославије сачињавају следећа господа :
Управни одбор: Претседник :Војин М. Ђуричић, управник Државне хипотекарне банке, Потпретседник : Милисав Раичевић, државни саветник; чланови: Д-р Чедомиљ Митровић, ректор београдског универзитета, Риста Огња"новић, професор у пензији, Тодор Ј. Мијаиловић, трговац, Д-р Сава Вукановић, државни саветник у пензији, Стјепан "Ђарић, бивши министар, Драгутин В. Димовићлправобранилац Држ. хипотекарне банке у пенз., Д-р Јурај Томичић, "шеф завода за унапређење спољне трговине; глав. секретар: Арон Алкалај. Контролни одбор: Претседник: Д-р Милан "Тодоровић, професор универзитета ; чланови : Д-р Иво Ри"бар, адвокат и бив. претседник Нар. скупштине, Д-р М. Ча"бријан, инж. Петар Јовановић, бив. народни посланик, С. 1. "Пауновић, пуковник у пензији.
ГРАДСКА ШТЕДИОНИЦА ОПШТИНЕ СЛОБ. КРАЉ. ГРАДА ОСЕКА
Није град Осек једини град у Краљевини, који не -може да уравнотежи своје финансије; има таквих врло много, а има их и таквих, чије су финансије још заплете„вије. Али је традиција града Осека да тежи да се комуеналне финансије воде под потпуном јавношћу и уз учеашће целога пучанства. Тако се да објаснити да се осечским комуналним финансијама забавља наша јавност много
ı
109
више но финансијама других градова. И баш пример Осека показује најбоље, да јавност не само не може да шкоди већ да користи. Држећи пучанство јавношћу у току својих финансија, општинска управа је објаснила у исто време и узрок својих финансиских тешкоћа, а из тога се пак видело да је болно место излечљиво. Један дугорочни зајам на подлози већ постојећих инвестиција био би спас. А то је лек, као што знамо, који се може да набави даљим побољшањем прилика на светском новчаном тржишту.
Јавност је забележила и то да је Градска штедионица неколико пута помагала општинску управу, да је то урадила чак и прошле године са сумом од 7 милиона динара. Забележено је и то да општинска управа дугује Градској штедионици замашну суму, али све то заједно не само да није поколебало кредит Градске штедионице, већ је он знатно ојачан, јер је депозитни посао као главни њезин посао на коме се огледа њезин кредит, показао колосалан пораст у току 1929. године. Кретање депозита за последње 3 године код Градске штедионице овако изгледа :
1928. године 14 милиона, а 1929. године 41 милион. Депозити су повећани за 280%. У 1929. према 1928. години повећање износи 135%. Мало је у опште кредитних установа код нас које се могу похвалити овако великим порастом депозита.
Велика заслуга за тај успех припада самој управи. Она је неуморно радила на развићу свог депозитног посла. Као најважнију и најуспелију меру можемо рачунати стварање читавих група за обавезну недељну штедњу, која је као што смо видели приликом говора о задрузи „Привредник“ показала врло велики успех. Та принудна штедња по групама, које се обично називају „штедно коло“ састоји се у томе да се нађе већи број штедиша који се обавезују
| да редовно недељно уплаћују извесну суму — обично по 10
динара __ коју за извесан број година, док се не заврши турнус тога кола, обично је 4 године, не могу подићи. У томе је Градска штедионица у Осеку показала врло велики успех, као што се то види у њезином годишњем извештају, а што се у осталом види из пораста уложака у 1929. години за 20 милиона динара. А што је најглавније и што треба нарочито истаћи, управа је обратила нарочиту пажњу на неговање тог посла и код ученика. И ту је имала врло велики успех. Тако је Градска штедионица вршила једну од оних функција, које се по себи разумеју код јавноправне установе, која има привилегију, на име функцију васпитања у штедњи. Јавноправне установе имају не само · право да прикупљају улошке, већ имају дужност да васпитају широке масе. А то је врло важно у земљама, које немају велику и дугу капиталистичку прошлост за собом као што је са нашом земљом. Свест о штедњи развија се тек после дугогодишњег искуства у новчаној и кредитној привреди. Рачун изравнања :
Актива : 1921 с: 1928. n: 1929. г. Благајна 385 372 1.167 Улошци код новч. завода —— — 14.094 Менице 767 565 3.765 Хартије од вредности 4 4 84 Дужници 15.472 23.502 30.268 Хипотекарни зајмови 19 19 Разни рачуни 521 152 1.423 Намештај 5 2 62 Девизе и валуте — — 158 Прелазне ставке — — 70