Narodno blagostanje — dodatak

110

Пасива :

Резерве : |

ред. рез. фонд 440 440 470

посебни рез. фонд 100 100 100

пензиони фонд 5: 51 88 Улошци 14.024 19.185 41.112 Повериоци 2.198 4167 7.927 Разна пасива — — 1.285 Добитак 23 43 112 Укупна пасива 17.176 24.619 51.096

Ништа простије од биланса једне праве депозитне установе. А Градска штедионица заслужује тај предикат по структури свог биланса, јер од 51 милион колико извоси билансни збир код ње, 50 милиона пада на туђа средства, а од тога пак 49 милиона на улошке. Само 1,2 милиона пада на друге повериоце. Take ce може рећи да је искључиви извор обртног капитала Градске штедионице у Осеку штедња грађана, а то је оно што се тражи на првом месту од једне депозитне установе.

Као што је проста и прегледна пасивна страна рачуна изравнања њезиног, тако исто је проста и прегледна активна. Оно што на првом месту пада у очи то је огроман ликвидитет, јер Градска штедионица има које у каси (1,26 милиона динара), које код новчаних завода (14 милиона динара) 15,1 милион динара најликвидније активе. То

· је више од 30% укупне активе. То је мера која прелази

и најстрожији захтев ликвидитета код једне кредитне установе. Та позиција „улошци“ код разних новчаних завода појављује се први пут у 1929. години. Управа је дакле нашла да услед повећања ангажмана због пораста депозита, треба да повећа и свој ликвидитет и да је давање уложака код новчаних завода најбољи пут.

Како је каматна стопа у паду, добро ће бити ако управа штедионице буде у будућности неговала постулат ликвидитета и на тај начин, што ће повећати свој портфељ првокласним хартијама од вредности, чега она данас има релативно врло мало (80.000 динара). Свакако ће то бити много уносније а пружа потпун ликвидитет као улагање код новчаних завода, који као што знамо систематски обарају каматну стопу.

Остатак својих сретстава уложила је Штедионица у менице и у текуће рачуне. Менични портфељ износи 3.75 милиона динара, а текући рачуни 30 милиона. Као што видимо, тежиште пада на текуће рачуне. Наравно да ту има лавовски део сама градска управа. Цела заслуга управе Штедионице баш лежи у томе деликатном задатку да одржи равнотежу између моралне обавезе према градској управи да је испомаже, и обавезе према укупности својих штедиша, да пласира што ликвидније. Ако је ранијих година тај задатак управи било теже да реши, у 1929. години она га је решила идеално. Захваљујући наглом порасту обртног капитала и уложака на штедњу управи је омогућено — и у томе баш лежи право на признање, да размеру између пласмана мање ликвидног и потпуно ликвидне. активе побољша на корист друге. Као што рекосмо то је за похвалу, што је она готово 3/, прираштаја нових депозита употребила на повећање касене готовине и на пласирање код новчаних завода. Она је одолела искушењу, да тај новац пласира по уноснијој камати, али мање ликвидно. Данас је ситуација код Штедионице таква, да је искључено да може доћи до какве финансиске потешкоће.

Текући рачуни покривени су хартијама од вредности и хипотекама.

|

Како је Осек средиште једнога плодног пољопривредног краја, то хипотека и код Штедионице игра» улогу, као и код других банака, о чему смо често пута говорили приликом анализе биланса војвођанских банака.

У току 1929. године, Градска штедионица је знатне проширила круг својих послова. Она је, што нарочито треба“ истаћи, увела и девизни посао. Девизни посао није у стварикредитни посао у пуном смислу речи и ако је девиза кредитна исправа. Кад се девизни посао ради са пуном опрезвошћу, потпуно је искључен ризик. Према томе, ту врсту послова, -ма колико да је минимална зарада, и баш због тога што је она минимална, могу комотно да врше јавноправне депозитне установе. Она је увела и тај посао и: имала приличан обрт, на велико задовољство њезиних клијената чији број стално расте. То је депозитни посао који: ке само да доноси приличну зараду, него је у исто време и·

повод за пораст депозита по текућем рачуну, јер се те де-

визе продају и купују од људи, који један део свог капитала држе код оне установе којој продају и од које купују“ девизе.

Рачун губитка и добитка код јавкоправних и кредитних установа нема онај значај који има код приватних. Док. је код последњих зарада резон детр целе установе, дотлеје код првих зарада у већем обиму недопуштена ; не даје се јавноправним кредитним установама привилегија да радекао приватне банке, већ су оне банке само због тога, што, се на банкарски начин могу најбоље да фруктифицирају улошци штедиша који су њима поверени-на управу. Кредитни послови који нису једини начин фруктифицирања. улога широких маса грађанства, као што рекосмо, само су“ сретство у циљу јавноправних и кредитних установа, који“ се састоји у томе да што рационалније, наравно и увек што. сигурније пласирају поверене им капитале штедиша.

Из горе наведеног упопедног прегледа активе и пасиве за последње 3 године, види се ка се Градска штедисница града Осека налази у сталном, јаком и рационалном полету, у полету који је документован сталним порастом“ волумена послова. Као што видимо управа протирује полако послове и на оне области, које се могу сматрати за згодне за кредитне установе оне врсте, којој и она припада. Тај“ пораст послова учинио је да су просторије у којима се налази данас завод постале и сувише тескобне, тако да је у интересу развића завода потребно да се помишља на нове станбене просторије. Из тог разлога прво, а затим и због тога што Градска штедионица нема уведену залагаоницу, ма да се тај посао сматра за управо природни задатак једне комуналне, депозитне и кредитне установе, управа је одлучила да подигне зграду, која ће имати не само довољно просторија за канцеларије већ и залагаоницу. Тако ће комунална штедионица у Осеку допринети и архитек-. тонском улепшавању Осека, што се такође сматра за један од задатака комуналних штедионица. Интересантна је“ ствар да је штедионица у току 1929. године отворила чак М једну испоставу у доњем граду. (сек као што знамо није тако велики град, али код депозитних установа се показало · да је потребно да се дође што ближе штедишама. Усаврша“. вање депозитног посла у другим земљама довело је дотле, да су се оснивале чак испоставе које би само недељом радиле како би радничком свету изашле на сусрет, Нама је сасвим појамно да је било потребно да се у једном од најудаљенијих крајева Осека отвори једна испостава, која ће бити на домашају становништва тога краја.

Ако Градска штедионица буде и даље на овај неговала свој посао, онда ће она ускоро доћи у ранг наштих највећих комуналних депозитних завода.

начин

читајте наше анализе биланса