Narodno blagostanje — dodatak

38

То je bio rekord i kulminacija. U narednim se godinama stalme smanjuju te su u 1930. godini sa 32.9 miliona za 12 miliona manji. Iz ovoga izlazi, da je banka iz osnova promenila svoju politiku plasmana: smanjuje menične kredite a istovremeno DOvečava one po fekučim računima. Jedino u 1929. godini imamo izuzetno stanje: u foj su godini smanjeni i tekući računi, za фтеко 3.5 miliona, zbog opšteg smanjenja volumena poslova. Od 19028. godine pa na ovamo, smanjuju se i zajmovi na zaloge: u 1930. godini za 600 hiliada prema 1929. i za 1.6 miliona prema 1928. godini.

Nepokretnosti su iskazane u 1930. godini sa 10.11 miliona dinara; sastoje se iz bančine palate u Kolarčevoj ulici i drugih pet imanja u Beogradu, koja donose danas prihod od 1.74 miliona dinara godišnje, dakle oko 17%. Ovako dobar prinos izlazi iz toga — kao šfo to uprava u svom izveštaju podvlači, xa {e vrednost palate bila blagovremeno svedena na vrednost daleko ispod koštanja ? što su ostala imanja povoljno kupljena. Đanka ima nameru, da ih u danim povoljnim prilikama realizuje.

Među ostalog, uprava bančina u svom izveštaju naDOminje, da je ceo njezin plasman, od preko 90 milona dinara, najvećim 'delom likvidan i da striktno vodi računa, da likvidne sume uvek odgovaraju visini dugovanja. |

| ___Iz upoređenja zbira računa gubitka i dobitka primečujemo stalno opadanje. Od 15.2 miliona u 1927. godini taj je zbir svake godine manji tako da je do 1930. godine smanjen za čitavu jednu frećinu, odnosno na 10.45 miliona dinara. Prihodi od kamata i od stanarine malo su porasli prema 1929. godini; ali su razni prihodi žestoko podbacili: prema 1920. godini za 2 miliona a prema 1927. za čitavih 3.6 miliona dinara. Iz toga rezultira i smanjena dobit, koja je iskazana sa 2.299.000 dinara. Uprkos smanjenih prihoda rezervni fondovi su pojačani za 360 hiljada dinara.

Dividenda iznosi 40 dinara po akciji; u 1929. godini iznosila je 50 dinara a u 1928. godini i ranije 60 dinara. Ovako radikalno smanjenje dividende (što u pogledu na vanredno visoke rezervne fondove ne bi ni bilo potrebno) i snažno dožfiranje rezervnih fondova je veoma potrebna i pravilna politika predostrožnosti i sigurnosti.

U upravnom odboru se nalaze g. g.: pretsednik Panta Tadić, trgovac; p. pretsednik Ljubir P. Tadić, trgovac; Milija .T. Jovanović, rentijer; Dragutin Stamenković, dfžavni savetnik s penziji; Božidar N. Milosavljević; Nikola B. Nestorović, pro-

fesor univerziteta; Mihailo L. Đburić, trgovac; Dr. Milan Radosav-

ljević glavni sekretar Beogradske berze; Đorđe Mijović, proiesor univerziteta; a u Nadzornom odboru 2. g.: pretsednik Stevan V. Gajić, direktor Narodne banke; p. pretsednik Svetislav Ј. Jelić, direktor Izvozne banke; Milisav Radosavljević, trgovac; Dragutin Đorđević, profesor univerziteta; Blagoje Antonijević, šrgovac.

MECAPCKA БАНКА — БЕОГРАД

Кад старији човек, који је пратио економски живот предратне Србије, среди своје успомене које се односе на историјат Месарске банке, долази неизбежно до уверења да велика истина лежи у француској изреци: човек предлаже, а Бог располаже. Године 1892.—4. србијански извоз свиња био је изложен тешким ветеринарским шиканама од стране Аустро-Угарске. И најиздржљивији оптимисте биле су изгубиле наду на могућност нормалног сточног промета са Аустро-Угарском. То је сазнање уродило одлуком да се код Београда оснује једна акционарска кланица која би омогућила извоз сточарских производа, који су мање подложни ивару, и издржљивији за даљи транспорт и тиме омогућавају еманципацију од аустро-угарског тржишта. Ето то је био ниљ београдске кланице! Она одавно с тим. нема никакве везе. После светског рата то је сасвим природно. Њено удаљење од границе с једне стране и потребе растућег Бео-

града за једном кланицом одвеле су је на сасвим другу страну.

Тачно десет година доцније, 1905. године, основана је Месарска банка у Београду од касапа и трговаца стоком и сточних производа. Два су мотива који су допринели појави Месарске банке; први се састојао у неповољном стању месарских кредита у Београду. И ако је у Београду већ било месара јаких капиталом ипак је касапин био још увек декласиран за банкарски кредит. Са великим напором се могао добити менични кредит од највише 5 до 10 хиљада динара. Међутим београдски месари су већ требали врло велике обртне капитале. Други мотив лежи у трговинскополитичкој ситуацији Србије. Трговински уговор с АустроУгарском је истицао 1903. године. Аустрија је већ била усвојила нову заштитну тарифу, а аустриски аграрци су и преко новина и парламента неуморно давали на знање Србији, да се ветеринарна конвенција неће више обновити. А то је пак значило престанак. трговине живом стоком. А то је даље значило да месари и трговци сточним пронизводима имају реч у најближој будућности. Другим речима и Месарска банка ставила је себи исти задатак који и кланично друштво 10 година раније, само с том разликом да она и данас врши тај задатак са максималним напором.

Месарска банка кредитира своје еснафлије и потпомаже извоз живе стоке. Та њезина верност традицији огледа се чак и у чињеници да је и данас претседник Управног одбора г. Радисав |. јовановић најстарији кожарски трговац у Београду.

Од чланова Управног одбора још се налазе на истом месту: г. г. Бранко Старчевић (као потпредседник Управног одбора) и Рада Лукић (као члан) а од функционера из тог времена који су још живи, али који немају више то својство, г. Игњат Бајлони (некада члан Управног одбора) н г. Тодор Михајловић (некада члан Надзорног одбора).

Месарска банка има врло интересантну историју BH „Народно Благостање“ ће у току године на овом месту ла забележи најважније моменте национално-економске, пословне и личне.

Први директор Месарске банке био је један од најљубазнијих Београђана Јоца Константиновић, који је за време једне кризе у београдској чартнији изгубио своју самосталну егзистенцију као сопственик галантериске и помодне радње. Али је све до смрти био сачувао ону освајајућу љубазност продавца у једној помодној радњи. Срећа је велика била за јоцу што је пре тога био у осигуравајућем послу. Тамо је стекао све што је било потребно да дуже године издржи као сарадник једног печеног трговца, али кратког и осечног, Косте Панђеле...

По тадањим статутима банка је имала да подигне до саме кланице на Карабурми зграду за смештање месарских производа као масти, лоја и коже, које би имала да прими у комисион. Поред тога имала је подићи оборе и штале као и кошеве за храну. У другој години свога живота банка је купила земљиште и подигла зграду за смештај комисионе робе.

Месарска банка је остала верна своме првобитном задатку. А он је необично тежак и деликатан и захтева много већу предострожност, но што је то код банкарског посла. Извозна банка претрпела је у првој периоди свога живота на томе послу велике губитке. На њему су многи долазили до просјачког штапа. То је херојство издржати двадесет година у послу кредитирања извоза живе стоке. Месарска банка је то могла постићи само захваљујући своме богатом искуству и дугогодишњој пракси. Она се може сматрати за једног од најбољих експерата у Југославији. Она је финансирала 1929. г. извоз стоке у укупном износу 203 вагона и

то за Чехословачку, Аустрију и Италију. У прве две нај-

више је извезено свиња, а У, Италију само говеда. У 1930.