Narodno blagostanje — dodatak

e. финансирала је Месарска банка извоз Од 500 вагона стоке, такође у разним правцима. Успешан рад на Фрнанон“ рању спољне трговине стоком захтева у потпуном смислу нарочито признање. Месарска банка чува своју физиономију од првог дана оснивања. Она има и данас своје непокретности као машински уређај чији износ не можемо тачно да 03начимо због тога што је та позиција исказана заједно са непокретношћу коју она има у сред вароши (на "Зеленом Венцу). Одатле ће доћи н нов полет Месарске банке, јер се. развићем Београда тај посао добија и локално све већи зкачај. Поред данашње кланице и оне коју подиже Београлска општина, има још увек места за једно сточно тржиште модерног уређаја, што би био задатак у ствари Месарске банке. |

Из њезиних завршних рачуна се не може да види природа њезиног посла, јер се он облачи у обичву банкар-

ску форму : у менице и текуће рачуне, али су по тим двама.

најважнијим позицијама дужници људи од еснафа, руфетлије, То је за Месарску банку велико преимућство што она познаје и посао и људе у послу.

Рачун изравнања. 1927. 1928. 1920. 1959.

Актива | у хиљадама динара

Благајна 1.032 1.224 1.798 1.122 Менице 11.241 10433 1101 7.028 Ломбард 898. 2.380 | 1363 115 Текући рачуни 13.464 11219 19724 10.539 Хартије од вредности 2.821 3.203 3.631 4.153 Непокретности 2.100 2.058 2.016 1.976 Машинерије и алат — 219 251 226 Намештај 45 40 36 32

Пасива Клавница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резерве | 1223 2520 2.846 2.988 Улози 10.711 10.332 9.760 9.348 "Текући рачуни 6.370 5.409 3.761 576 Реесконт 5184 4.133 3.239 4.922 Добит 1.125 761 622 522 Збир активе или пасиве 65.634 62.044 56.806 57.014

Рачун губитка и добитка.

Расходн Камата 1.501 1.791 1.014 911 Трошкови 732 907 113 592 Добит 1.125 767 622 522 Приходи Камата 1.880 2.315 1465 1.198 Провизије 1.022 618 412 403 Принос непокретности 329 328 276 261 Принос хартија од вредности 187 205 196 191

Збир прихода или расхода 3.429 3.466 2.349 2.055

Њезин укупан обртни капитал износи око 23 милиона динара, сопствена сретства 8 милиона округло (5 главница и 2,9 разне резерве). Улошци износе 9,3 милиона динара, а реесконт код Народне банке округло 5 милиона динара. Улошци на штедњу показују кроз 4 године велику стабилност, а исто тако и реесконт код Народне банке. На против текући рачуни су у наглом опадању: они су износили још 1927. године 6,3 милиона динара, а 1930. године 0,57 милиона динара. И Месарска банка како она то истиче у свом извештају, осетила је велику обилност новца, због тога је с једне стране спустила камату на улошке на 6 од сто,а

с друге стране је отказала употребу кредита код осталих својих поверилаца сем по реесконту КОД Народне банке. И она је дакле потпуно снабдевена капиталом потребним 32 обављање послова. | 0

Каптал је пласиран са 10 и по милиона динара у текуће рачуне, а 7 милиона у есконт. једна и друга позиција су у опадању, есконт је износио 1927. године 11,2 милионе динара, а текући рачуни 13,4 милиона динара. То смањење долази као последица смањења обртног капитала услед редуциране употребе текућих рачуна, а и због промене струк= туре активних послова Месарске банке, јер четворогодишњи преглед нам показује да су на пример сопствене хартије од вредности износиле 1027. године 2,8 милиона а 1930. 41 милион динара. Банка је дакле смањила менични портфељ # потраживања по текућим рачунима, а повећала сопствене хартије од вредности. У извештају се ништа не говори какве су природе те хартије, али као што смо неколико пута те истицали у „Народном Благостању “при данашњој 6 штој привредној депресији бегство у хартије од вредности. је свеогшта појава наших банака, а наронито београдских. Месарска банка је пре две три године чинила мало јаче екскурзије у остале банкарске послове. Али на томе пољу као да није направила најбоље искуство. И ми се слажемо с тим да банка, која има тако драгоцено искуство, која има тако рећи монопол у рукама и треба да остане при првобитном послу догод коњунктура то допушта.

Рачун губитка и добитка одликује се оним чиме се одликују мање више и све остале банке, наиме сталним епа дањем бруто прихода. Он је износио 1927. године 3,4 милиона а 1930. г. 2 милиона. Пад износи 60 од сто и обухвата како принос непокретности тако и камату, а нарочито провизију. Ова је пала од милион на 403 хиљаде динара. Због тога је и дивиденда морала да падне. Чиста добит опала је од 1,1 на 0,52 милиона динара, пад износи 50 од сто, док над бруто-прихода износи 60 од сто. Тај релативно повољније резултат чистог прихода долази отуда што је банка успела да компримира и издатке и то како камату тако исто и наз рочито трошкове. "Трошкови банчини који су износили 1920: годне 732 хиљаде динара сведени су на 502.600. Видн се да чврста рука води посао и да се енергичном штедњом одр“ жава стално здраво стање у банци без обзира да ли једне године наиђе евентуално какав незгоднији дан или неповољнија коњунктура. |

Банка има 10.000 комада акција а 500 динара (глав= ница пет милиона динара). У 1929. години дала је дивиденду 40 динара (по акцији 8 од сто) а у 1930. години 35 динара (7 од сто). Фондови се стално снаже како сопственим средствима тако и редовним дотацијама.

DUNAVSKMI KREDITNI ZAVOD, BEOGRAD.

Dunavski kreditni zavod je osnovan još pre balkanski ratova, u 1908. godini, sa glavnicom od 500.000 dinara; u 1920. godini povišena je na 2 miliona, 4 1921. godine na 5 miliona dinara, koliko i danas iznosi. 1923. godine odlučeno je povišenje na 10 miliona, ali ie to ostavljeno za docnije, kad budu prilikč na efektnom tržištu povoljnije.

Notorna je stvar, da je teška priyredna depresija po· slednjih godina ostavila i u našem bankarstvu teške rane, koje se odrazuju pre svega ul opadanju volumena poslova. Za Du= ' паузја kreditni zavod kao da ne postoji kriza, jer зе ђапка ро| slednjih tri godina razvija upravo zavidnim tempom. Za ranije

godine, mi smo podvukli tu činjenicu prilikom analizirania bilansa Dunavskog kreditnog zavoda: za 1928. godinu u broju 4. od 25. januara 1930. godine, a za 1929. godinu u broju 28. od 12. jula 1030. godine u dodatku „Narodnog Blagostanja” — па · šta upozoravamo naše čitaoce. | |

Zbog toga imamo sada da se bavimo analizom bilansa