Narodno blagostanje — dodatak

могу да буду смртоносне: једна на страни активе, друга на оној пасиве. Под првом се разуме опасност недовољног студирања и због тога скупог и нерентабилног пласмана капи· тала. Опасност на страни пасиве лежи у контрахирању дугова, који су скупи и недовољно дугорочни. Ни једно ни друго није наступило код Трговачко-индустриске банке. Она је поред банкарског посла развила дрвену индустрију тако, да њена стругара код Макиша важи за једно од најпроспернијих. Она је до данас дала велике зараде Трговачко-индустријској банци. још је сјајније успео електрични посао као што ћемо видети у анализи Електро-Макиша.

Нагло развиће једног индустријског предузећа у 3емљи, у којој не постоји банка за кредитирање индустрије, имплицира велику опасност за индустријалца. Трговачкоиндустријска банка је њу сретно пребродила на првом месту због тога, што је стално повећавала сопствена средства и на тај начин одржавала здрав однос између сопствених и туђих средстава.

Горња таблица нам показује како се релација између сопствених и туђих средстава погоршавала све до 1925 7. како се затим поправљала, тако да је 1930. г., кад је издвојен Електро-Макиш у засебно акционарско друштво, однос између сопствених и туђих средстава био 1 према 1,87%. Сопствена средства су 16 и по мил. динара (00 главница, а 6 и по фондови). Банка има уложака од 11,1 мил, дин. и обавезе по текућим рачунима од 11,7 мил. дин. Текући рачуни су по обичају без отказа. По томе би ових последњих 11,7 мил. дин. била високо ликвидна пасива, али то није овде случај; 8 мил. дин. од тога добила је банка од Дрхж. Хипотек. банке у облику једнога трогодишњег кредита са постепеним отплаћивањем. У рачуну изравнања за 1930. г. показује банка потраживање од Електро-Макиша од 13 милиона динара. То чини утисак једнога једностраног ангажмана у индустрији, али та је околност била довољна за управу Трговачко-индустријске банке да донесе одлуку, да се у току ове године главница Електро-Макиша повећа са 10 милиона динара.

Трговачко-индустријска банка има три душе: банкарску, дрварску и електротехничку. Сасвим је природно да при оваквом развићу својих индустријских послова Трговачко-индустриска банка није могла истовремено да форсира и банкарски посао. Целокупан њен пласман у банкарски посао износи 5 милиона динара. То је још увек око 50 од сто главнице. Скоро 29 милиона динара уложено је у индустриска подузећа, односно око 34 милиона ако ту рачунамо и акције Електро-Макиша а. д. Како пак акције претстављају ликвидан пласман, то их издвајамо из овог рачуна. 15,4 милиона динара уложено је у стругару Макиш, а 13 милиона динара потражује банка преко текућег рачуна од Електро-Макиша а. д. Како ће се у овој години повећати главница овог подузећа за 10 милиона динара, то ће ангажман у индустриска предузећа спасти на испод 19 милиона динара. Пошто је Електро-Макиш добио самосталну правну егзистенцију, то он може много лакше добити сретстава ван Трговачко-индустријске банке.

Излази да је банка у главном данас сконцентрисана у дрварском послу. Материјално пак Трговачко-индустриска банка има две ноге, једну дрвено-индустриску, а другу електрично-индустриску. Са гледишта коњунктуре, то су два антипода: дрвена индустрија се налази у депресији, док је електрична индустрија код нас најпросгернија. Оно што су негда критичари па можда и сама управа себи пребацивали, наиме улажење у послове који су премашили снагу банчину, то је данас испао благослов за банку. Због тога избија и ове године из њезиног извештаја силан оптимизам, док кроз извештаје осталих дрвених предузећа избијају тешки уздаси. Електрична индустрија код нас има толико сјајну будућност, да је у стању, кад се њоме добро руко-

65

води, да покрије највеће губитке који могу произаћи услед рђаве коњунктуре у другим областима пословања.

Свесна тога да је стругара Макиш једна нога Трговачко-индустриске банке, сматрала је њена управа за своју дужност да акционаре у годишњем извештају упозна детаљно са коњунктуром те индустрије и изнесе своје гледиште на будући развој дрварског посла. Ми смо са великим задовољством прочитали тај део извештаја и како он има значај једног шумско-привредног трактата, то ћемо се на томе мало дуже задржати. |

Управа 'Трговачко-индустриске банке сматра да је криза дрвене индустрије на светском тржишту проузрокована неумитним економским законом нивелације цена. Она сматра да се високе цене дрвету нису могле одржати посла пада општег нивоа цена. Дрвена индустрија је имала с тим да рачуна сигурно као са смрћу. Трговачко-индустриска банка била је спремна на те догађаје, али оно што је било код њих непредвидимо и најштетније по индустрију, то је брзина са којом се развила депресија. Индустријалцу је немогуће да се брани од губитака јер је пад цена био бржи од процеса производње дрвета. Руски дампинг сматра банка He као дампинг већ као природно развиће ствари. А његово дејство на цене је било много више психолошко. Али сматра да се и у будуће има рачунати са јаким извозом руског дрвета.

Као једну специјалну непогоду на светском тржишту истиче банка у свом извештају појаву у маси лошег дрвета баш из Југославије због тога што су шумске власти код нас наредиле да се секу заражена стабла, да би очистиле шуме од заразе сушења четинара која је у Босни узела маха.

При проучавању мера за олакшање положаја шумске индустрије банка узима за полазну тачку следеће сазнање: да гро. производних трошкова лежи у радној снази и транспорту. Питање појефтињења радне снаге је проблс. са снага и на томе се псљу не могу постићи велико, 5 А што се тиче транспорта он је у рукама др.-« :Tствено побољшање положаја дрвене индустрије мо: бити резултат двају фактора; државе и индустријалаца. Држава би могла поред појефтињавања саобраћаја да смањи и јавне дажбине које у многобројним облицима оптерећује индуструју. А индустријалци имају да смање производне трошкове, Банка објављује да је преузела све што треба да трошкове производње у свом предузећу смањи до максималних граница. —

За разлику од великих подузећа која имају дугорочне уговоре са државом Трговачко-индустриска банка има још једну тешкоћу са којом се она већ неколико година бори. То је помањкање сировина. Читаоци су наши довољно упознати са покретом познатим под именом „домаће дрвене индустрије“ на чијем се челу налази Трговачко-индустриска банка. Она нарочито истиче у свом извештају да је то пи« тање сада у моменту депресије још много важније, но за време полета, јер банка мора имати један минимум сировине пошто индустриско предузеће мора имати минимум запослења, ако не за фруктифицирање уложеног капитала, а оно у сваком случају за амортизацију инвестираног.

Из свега овога излази да банка не гледа очајнички на судбину свога дрвеног подузећа под утицајем депресије у тој индустрији. Она сматра сасвим правилно да је неповељна коњунктура тако исто неизбежна као и повољна и да се индустрија у неповољној коњунктури мора да снађе и да за подузеће које се правилно води, неповољна коњунктура не значи и банкротство. Подузеће Макиш ради и даље и радиће у пуном обиму могућности прође робе, при чему она на првом месту рачуна на грчко тржиште, на коме је засновала већ од неколико година одличне везе у пркос рус. мунској конкуренцији. Банка вели у свом извештају да је обим њеног експортног посла у 1930. години премашио све