Narodno blagostanje — dodatak

66

"раније године укупно. То не личи на Неповбљну коњунктуру. И ми сматрамо да се на неповољну коњунктуру може применити она народна изрека: не пада снег да помори свет. После кише опет дође сунце !

Бруто приход Трговачко-индустриске банке био је 1921. године 972.000; 1926. године 2,6 милиона динара; 1928. године 5,8 милиона динара; а 1930. године 6,7 милиона динара. Највећи износ прихода су сопствена индустриска предузећа (55% бруто прихода). Затим долазе приходи од камате преко 30%. Ми бисмо рекли да се и у ставци „камата“ налазе такође приходи од индустриских предузећа, пошто је највећи део активног кредитног посла у односу са сопственим индустриским подузећима.

По себи се разуме да чиста добит није могла расти истим темпом којим и бруто добит, с обзиром на огромне отписе од скоро 6 милиона динара и на потребну амортизацију индустриских подузећа. Али се ипак чиста добит утростручила од 1926. године односно удвостручила од 1927. године. Свакако да у добити за ову годину лежи један део добити од електричног посла, који је тек у половини године издвојен.

У 1930. години чиста добит износи скоро 14% од главнице, али при томе треба имати у виду да је цела главница уплаћена тек у току 1930. године и да је слетствено процентуално чиста добит много већа. Нешто мало више од једне трећине чисте добити (500.000 динара) употребљено је за дивиденду акционарима. По одбитку тантијеме и дотације пензионом фонду вишак чисте добити износи скоро 600.000 динара. Цео је тај вишак употребљен на дотацију фондова. Потпуну слику базе Трговачко-индустриске банке добићемо тек онда кад будемо прочитали следећу анализу биланса Електро-Макиша а. д.

ELEKTRO·MAKIŠ A. D. — BEOGRAD

Elektro-Makiš je čudo slučaja. Kod Makiša Кгај Зауе podigla je Trgovačko-industriska banka svoju strugaru sa parnim pogonom. Večito budnog duha, koji je neprekidno tražio nova sretstva racionalizacije, uprava strugare došla je na ideju — S obzirom na rastojanje radionice od parnih kotlova — da parnu energiju pretvori u električnu, instaliranjem jedne turbine. Tako je postala kalorična centrala na Makišu. Kapacitet turbine je premašio potrebe strugare. Na nekoliko kilometara od strugare nalazi se vodovod naglo rastućeg grada takođe sa parnim pogonom. Nemirni duh upravljača ubrzo je došao na ideju da bi višak električne energije mogao vrlo korisno da se upotrebi kao pogonska snaga za beogradski vodovod. Korisno po obe strane, jer je električna. struja bila jeftinija od parne a za Trgovačko industrisku banku unovčenje struje bila je dobit. Iz tih okolnosti ponikla je električna centrala na Makišu, koja je 1925. godine ušla u ugovorni odnos sa Beogradskom opštinom (u kome je i danas) a koja je u isto vreme danas jedno veliko industrisko poduzeće i glavni izvor električne energije za Posavlje sve do Šapca.

Mi smo u analizi bilansa Trgovačko industriske banke videli da je proizvodnja elektrike u makiškoj centrali skočila za 6 godina 2300%. Danas je kapacitet električne centrale u Makišu na milione kilovata, a ukupna mreža u eksploataciji iznosi preko 300 kilometara, a to je skoro odstojanje Beograd—Vranje. Do 1929. godine centrala je radila isključivo za potrebe strugare, vodovoda i osvetlenja i jednoga dela Beograda (po ugovoru sa Beogradskom opštinom, o čemu će docnije biti reči). Godine 1929. počela je Makiška centrala da vrši ekspanziju ka Sremu, instalirajući jedan kabl preko Save. Tako se prvo pojavila u jugoistočnom Sremu i odmah se raširila severno i zapadno. U toj eksploataciji stigla je ona do Klenka i odmah stupila u pregovore sa šaDačkom opštinom, koji su privedeni uspešno kraju tako da |e Elektro-Makiš damas liferant električne energije za Šabac. U toj svojoj ekspanziji centrala je morala da kupi još dve centrale: jednu u Šapcu a dragu u Novoj Pazovi.

Tom prilikom su ofkupljene i obe razvodne mreže. Odnos sa | Šapcem regulisan je dugoročnim ugovorom, a koncesionar 1 Novoj Pazovi preneo je svoju koncesiju na Elektro-Makiš.

Po tehničkoj prirodi ovoga posla težište rada od 1929. godine na ovamo pada na poslove oko izgradnje dalekovoda. Od toga je 120 kilometara visokog napona, a 130 niskoga. Elektro-Makiš dominira danas potpuno Sremom.

Račun izravnanja. | 1929.

Aktiva 1930. 1928. u hiljadama dinara —

Centrala Makiš 12.385 4.911 4.863 Centrala Šabac 4.046 2.467 2.467 Dalekovodi 9.585 2.025 506: Dužnici za instalacije i struje 2:513 283 208 Alat, pnibor i nameštaj 184 83 33 Razna aktiva 110 — == Ostave i kaucije 564 — = Vodovod — 320 249 Pruga i most — 429 253. Građevine — 1.449 1.234

Pasiva Glavnica 5.000 — Rezervni fondovi 305 — Amortizacioni fondovi 3.014 2.248 1206. Potraž. Trg. ind. banke, Beograd 13.259 — Obaveze po akc. i tek. rač. 6.717 — Kaucije za potrošnju struje 41 — = Dividenda i tantijeme 487 — Ostave i kaucije 564 — Zbir bilansa 29.389 12.059 9.901

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi Troškovi proizv., razv. ı t. d. 3.804 — – Kamate i provizije 1.332 — Amortizacija investicija 1.209 1.042 858 Otpisi 16 — Čista dobit 703 — —

Prihodi Od prodaje elektr. energije 7.019 — Od kirije strujpomera 46 — Zbir prihoda odnosno rashoda 7.066 — —

Gornja tablica, koju smo izradili na osnovu prvog godišnjeg izveštaja Elektro-Makiša i podatke koje smo našli u izveštajima Trgovačko industriske banke (koji se odlikuje velikom jasnošću i preglednošću) pokazuje nam u ciframa istoriju Elektro-Makiša za poslednje tri godine. Investicije u samoj centrali u Makišu porasle su od 4,8 u 1928. godini na 12,3 miliona dinara u 1930. godini. Istovremeno je spojena i centrala Šabac, čija vrednost iznosi 1930. godine 4 miliona dinara. Ukupna vrednost centrale Elektro-Makiša penje se na 16,4 miliona dinara. Vrednost dalekovoda iznosila je u 1928. god. 0,5 mil .dinara; u 1930. god. penje se ona na 9,68 mil. dinara. Ukupne investicije iznose 1928. god. nešto manje od 17 mil. dinara ,a 1930. god. penju se na ukupno 26. mil. dinara. Mi smo već Odavno navikli da industniju kod nas uglavnom podiže strani kapital, a naročito kad se radi o novim industriskim granama. To naročito važi za električnu industriju. I danas se računa da se elektrifikacija zemlje ne može izvršiti bez jakog naslona na strani kapital. Naglo napredovanje elektrifikacije kod nas delo je stranog kapitala. Čak je Beogradska opština strancima dala koncesiju. U

toliko impozantniji je Elektro-Makiš, osnovan (i podignut na