Narodno blagostanje — dodatak
Готовина 5 8 10 66 Дужници 3.409 2.205 1.606 660 Сопствене хартије од
вредности 24 26 il 18 Полог хартија од
вредности 126 110 110 110 Губитак 654 — — =-===
Пасива Главница 4.000 4.000 4.000 4.000 Резерве за смањење
вредности 1.341 1.793 2.280 2.158 Резервни фонд 104 104 119 150 Повериоци 8.553 4119 4.150 4.491 Равна пасива 339 511 682 365 Добит —— 327 484 264 Збир билансе 14.465 11:625 11.826 12.146
Рачун губитка и добитка.
расхода 19275 т. - 1028. m. | 19930: 1. Плате и трошкови 749 792 921 Порез и дажбине 51 104 320 Камате 1.046 970 654. Резерва за смањење |
вредности 200 452 358 Губитак на потраживањима 53 il 1 Добит — 327 264 Пренос губитка из рак. год. 926 654 —
Приходи Од фабрикације 2.378 3.711 2.454 Разни приходи — 15 Пренос добитка — 51 Губитак 653 —— Бруто добит 3.031 3811 2.520
Главница је са 4 милиона остала непромењена, а за“ једно са фондовима и чистом добити, сопствена сретства :зносе крајем 1930. године 717 милиона динара, од чега је 276 милисна фонд амортизације.
Повериоци су исказани са 4.5 милиона динара; према 1929. години мало су порасли, а ипак можемо констатовати да су последњих три године остали скоро непромењени. Интересантно је упоређење повериоца за 1927. годину, у којој јЕ ова позиција износила 8.55 милиона. Већ у 1928. години
видимо смањење туђих сретстава за скоро 4 милиона. То
је у вези са делимичним смањењем волумена производње, (саобразно привредним приликама), али истовремено и због рационализације и реорганизације фабрике, што је процес производње знатно појефтинило. Укупна сретства износе крајем 1930. године 12 милиона динара који су распоређени на следећи начин: 8.96 милиона је билансна вредност фабрике и намештаја; у току последњих четири године њихова је вредност порасла за 1.6 милиона динара, и то упркос приличних амортизационих отписа. Значи дакле, да се сваке године праве нове инвестиције, којима се предузеће модернизира. Ако од ове позиције одбијемо фонд амортизације, онда добијемо билансну вредност постројења од 6.21 милиона којој одговарају сопствена сретства од око 4.2 MHлиона динара — из овога резултира, да је некако :ј, инвестиција извршена туђим сретствима. Такав однос није неповољан; упркос томе ми бисмо пледирали за повишење главнице, ако не бисмо претпостављали, да су главни акционари и повериоци идентични. То је у случају Раљске фабрике веома важно.
Залихе и материјал су последње три године у порасту, а крајем 1930. године исказни су са 2.26 милиона динара. Због пораста ове позиције је и производња смањена од 4000 на 2500 вагона, а ми смо подвукли, да разлози томе не леже толико у кочењу грађевинске делатности као у сметњама и неизвесности учињених од стране општинске управе.
"253
Занимљиво је такођер кретање позиције „дужници“; они су од 1927. године, кад су износили 3,41 милион, смањени до краја 1930. године на свега 660 хиљада динара. То је врло повољан знак и доказује, да предузеће скоро и нема дужника. Промењени су услови плаћања, роба се више не кредитира, и ако је у данашњим приликама једно предузеће у стању да принуди муштерије да усвоји овакве кондиције плаћања, онда мора роба бити стварно првокласна и ван конкуренције.
(Од чисте добити постигнуте у 1930. години, а у износу од 265 хиљада динара, упторебљено је 20' хиљада на име тантијеме, 160 хиљада као 4% дивиденда акционарима, 19 хиљада резервном фонду, који тиме достиже 180 хиљада динара, фонду за смањење вредности 41 хиљада “(достиже 2.8 милиона), а остатак од 13 хиљада пренет је на нови рачун. У управи Раљске фабрике цемента се налазе: "Милош Савчић, претседник, Др. Фердинанд Баумгартен, Јулије“ јон, Др. Воја Јањић, Др. Влада: Марковић, пок. 'ИМењат Розечберг, јаков Русо, проф. инж. Душан Томић, пок. инж. Ми-. ливоје Павловић. У Надзорном одбору су: Александар Унгар, Пера Блашковић, Др. Цветко Грегорић, Влада Мишковић. исис“ д. Д. 34 ИНДУСТРИЈУ И ПРОМЕТ ДРОГА и КЕМИКАЛИЈА БЕОГРАД—ЗАГРЕБ—ЉУБЉАНА.
У извештају за 1930. годину управа констатира, да прилике под којима се развијао рад подузећа ни у- прошлој години нису кренуле на боље. Тако је-на страни M тако је и код нас. Погоршање привредних прилика, у првом реду смањење куповне снаге, почело се осећати и у бранши медикамената и хемикалија. Лекари се опште туже да им се свет данас све мање обраћа за лекарску помоћ. Нарочито "на селу где је куповна снага највише пала. А кад свет иде | мање лекару, мањи је и потрошак медикамената осим наравно популарних лекова при којима се најмање заслужује. Потрошња медикамената и хемикалија у најновије време зратно опада. Дотично скупље врсте замењују се јефтинијима. Ово је био један од најважнијих фактора о којему је управа „Исиса“ у прошлој години водила рачуна. Да се пословање заврши са успехом требало је с једне стране ограничити добаве а са друге проширити круг пословних пријатеља. Доследно томе принципу настојало се је: добављати квалитативно најбоља роба у коју сврху су пословни одношаји нарочито у погледу набавке знатно проширени.
Биланса за 4 последње године пружа следећу слику:
i
Актива 1927. 1." 1928. п. 1929. г. 71930 г. у хиљадама динара
Благајна И 31 99 23 Ефекти 53 53, ' 56 47 Дужници 9.849 12.258 13.221 12.912 Роба 15.345 12.994 12.585 9.893 Непокретности 3.342 3.268 3.010 1.238 Инвентар 234 195 165 "19 Губитак 3.315 390 — ——
Пасива Главница 5.000 5.000 5.000 "5.000 Резерва 3.100 386 388 407 Народна банка 2.000 2:000 2.000 = Повериоци 21.283 21.650 20.447 17.827 Редисконтир. менице —— —— 378 432 Добитак — — 365 476 Укупна биланса 29.441 29.192 29.140 24.324
Залиха робе смањена је за 2.6 милиона динара. Делом ради општег појефтињења робе па и медикамента им хемикалија а делом ради редукције залиха на најпотребнију меру.
а Ај