Narodno blagostanje — dodatak
"лучује се повишење главнице од 16 на 32 милиона динара.
"сије, а 7 милиона добије држава. И то уместо наплате у го-
100 -динара номинале. Да се дође до нових сретстава прове-
Актива · 1928. г. 1929. г. 1930. г. у хиљадама динара Благајна 79 113 225 Ефекти пи = 246 Римесе_ 242 241 351 Дужници 15.728 9.920 10.207 · Залиха 2125 6.093 1.083 Инвестиције 11.229 14.437 12515 Шумске таксе — — 2.768 Губитак 27.812 28.001 133 Пасива Главница 28.000 28.000 6.160 - Резерва 575 575 Амортизација 154 154 154 Веровници 28.801 26.199 20.659 Укупна биланса 57.816 55.814 21.531
"157 на 9,9 милиона динара, прошле су године порасли за
570
Године 1923., пошто је главница У законској релацији (
1 динар — 4 круне редуцирана на 8 милиона динара следи певишење на 16 милиона динара. Половину емисије преузели су стари акционари а половину преузео је један синдикат у коме су суделовале водеће личности наше шумске индустрије. Године 1924. следи најинтересантнија трансакција. Од-
Извршено је међутим повишење само: на 28 милиона. И то тако, да акционари преузимају 5 милиона динара нове еми-
товом за државне шуме које је купио „Нихат“. Тако је држава постала акционар овог подузећа. Чак је и у управни одбор делегирала своје изасланике. Да је она при томе лоше прошла не треба ни наглашавати. Изгубила је сав капитал којег би била добила за продану шуму. Деонице су наиме косније постале готово безвредне.
Године 1930. долази до великог и радикалног чишбења. Главница се редуцира од 28 милиона на 560.000 динара. Номинала акције снижена је од 50 на 1 динар. На тај су- начин отписани губитци. Поред тога је проведено стапење 100 дионица од ! динара номинале на ! дионицу са
дено је и повишење главнице од 560.000 динара на 6,160.000 динара и то издањем 56.000 нових акција а Дин. 100 номинале који су били понуђени старим акционарима. Неуписане акције преузела је Југословенска Унион банка. ; Како видимо „Нихаг“ у погледу акционарског капитала има бурну прошлост. А и међу акционарима било је честих промена. Мајоритет акција често је мењао власника или групе. Сада је у рукама Југословенске Унион банке. Биланса за 3 последње године пружа следећу слику:
Губитак од 28 милиона динара како је исказан концем 1920. године отписан је редукцијом главнице од 28 милиона на 560 хиљада дакле за 27 милиона 440 хиљада. Поред тога употребљен је резервни фонд од 570 хиљада динара. Тако је био отписан сав губитак. Губитак од 133 хиљаде исказан концем 1930. године је губитак из прошле пословне године.
"Како је главница повећана од 560 хиљада на 6 милиова 160 хиљада динара било је могуће редуцирати повериоце за 6 милиона динара. Тиме се је финансијско стање подузећа битно поправило. Половина инвестиција покривена је главницом. Потпуна санација подузећа тражила би повишење главнице на 12 милиона динара. За здрави развитак подузећа било би наиме неопходно потребно да су барем инвестиције покривене сопственим сретствима. |
Дужници, који су 1929. године били редуцирани од
300 хиљада динара. Инвестиције су напротив редуциране за 2 милиона динара, у првом реду помоћу знатних отписа. · -Залиха робе редуцирана је од 6 на 1 милион динара.
Те је у вези са пословањем у прошлој години.
Губитак од 133 хиљаде динара С обзиром на прилике које владају у шумској индустрији, није знатан. Подузеће је данас постављено на здраве темеље и чим се коњунктура пеправи, оно ће да послује са успехом, као што је тон раније био случај. |
FABRIKA TRIKOTAŽE ! DRUGIH TEKSTILNIH PRERAĐEVINA „ŠUMADIJA” A. D., BEOGRAD.
Može se reći da je Beograd oplakao zatvaranje fabrike Braća Mautner, u kojoj je bilo zaposleno oko 1000 radnika. Kao što smo svojedobno saopštili, najveći deo mašina. i uređaja kupila je Jugo-Češka u Kranju, sem uređaja za trikotažu, koji je, kako je to dosada bilo smatrano, zadržao sopstvenik za sebe. Ta je vest bila netačna. Uređaj za trikotažu bio je prodat dvojici našim industrijalaca i to fabrici trikotaže i drugih tekstilnih prerađevina „Šumadija” a. d., Beograd i Vladi lliću i Komp. za njihovu tekstilanu vune u Karlovcu.
Žaleći zatvaranje velike tekstilne fabrike, Beograđani nisu. primetili da se u međuvremenu podigla druga jedna fabrika, koja je velikim delom zamenila zatvorenu. To je fabrika trikotaže i drugih tekstilnih prerađevina „šumadija” a. d. Beograd, u ulici Miloša Velikog. -
Ona je osnovana 1928. godine od lica, koja su mislila da je eksploatišu kao prost trgovački ortakluk. Osnivači su bili delom stranci, a delom domoroci. Baš na postanku Šumadije može lepo da se vidi, kako inostrani kapital, kad ла pravi dobro iskustvo u zemlji, pokazuje sve veći interes prema njoj. Prvobitni osnivači „Šumadije” bila su dva tekstilna stručnjaka, dva trgovca, stranca, koji su više godina obavljali veliki trgovački posao između Jugoslavije i Francuske; izvozili su vrlo velike količine vune za francuske industrijalce. Na taj način upoznali su oni naše trgovačko-industrijske prilike, i odlučili da osnuju „Šumadiju”. Osnovana je od braće Gadol, a od naše strane g. Jaše Alkalaja sa jednom grupom njegovih prijatelja. Fabrika je podignuta početkom 1928. godine, a u avgustu iste godine protokolisana je kao akcionarsko društvo. Godine 1928. fabrika je radila samo 4 meseca. |
Kasnije su izvršene neke lične promene kod velikih alkcionara. Na mesto g. Jaše Alkalaja, koji je najaktivniji osnivač industrijskih poduzeća u Jugoslaviji, došla je druga grupa sa g. Albalom na čelu. G. Albala je danas glavni tehnički i komercijalni faktor u „Šumadiji”.
Fabrika je prvobitno bila organizovana za produkciju trikotaže. Ona je imala za zadatak da izrađuje zimsko rublje i ženski vuneni veš. Posao se odlično razvijao, tako da je u toku 1929. godine proširena fabrika i za izradu rukavica. ı reba istaći, da je „Šumadija” osnovana onda kada je „Beogradska tekstilna industrija” bila u punom radu, i da je preuzimanje jednog dela uređaja „Beogradske tekstilne industrije” došlo docnije, i služilo samo za proširenje fabričkog uređaja „Sumadije”.
Koliko je nama poznato to je najaktivnija fabrika trikotaže u Jugoslaviji. Ona prodaje svoje proizvode u celoj zemlji. Naravno najveći deo u Beogradu, ali i u Vojvodini, u Slavonijh, Hrvatskoj i Slovenačkoj. Možda nema kod nas poduzeća, koje je za tako kratko vreme imalo tako veliki polet. Sve se to ima zahvaliti racionalnom rukovođenju fabrike. Uprava stoji na gledištu, da treba što više izbegavati upotrebu skupih bankarskih kredita, da se freba u glavnom oslanjati na svoja sopstvena sretstva i da Treba kupovati robu za gotovo, jer se ona tako najjeftinije može da kupi zbog prilika na svetskom tržištu, i da robu treba prodavati što jelfinije. Amerikanski principi službe mušteriji. Na fim principima trikotaža za dve i po godine svoga rada uspela je da danas zaposli blizu 600 radnika. Fabrika je neprekidno u pogonu. Gde god je to tehnički mogućno, radi se u tri šihta. Ako bi njeno razviće išlo istim tempom, ona bi uskoro postigla volumen proizvodnje Beogradske tekstilne industrije i ako se ona bavi samo jednim delom proizvodnje, kojom se bavila poslednja. U svakom slučaju „Šumadija” je” preuzela celokupno radništvo za trikotažu „Beogradske tekstilne
|