Narodno blagostanje — dodatak

da se može reći, da ne šamo ni jedan od tih. već je primorana da obučava novo radkrajeva ne može da dovede pot-

industrije” tako, ·radnika nije besposlen, · ništvo, — робјо ве 12 ostalih puno obučeno radništvo.

Po sebi se razume da uprava fabrike budno prati razviće ekonomskih prilika u zemlji i na strani i da prema tome udešava ne samo volumen svojih poslova već 1 робки ипоуčenja svojih proizvoda. U ovoj industrijskoj grani je robni kredit tako ukorenjena navika još pre rata da je nemogućno održavati je na bazi prometa za gotovo. Istina u tom pogledu su uzansi u našoj zemlji veoma razni. Prema našim informacijama izgleda da je u Hrvatskoj najveća bila zloupotreba rob. kredita. Mnogo su zdravije bile prilike u Slovenačkoj pre i posle rata u celokupnoj irgovini na veliko pa i u ovoj, a dosta su zdrave prilike i kod nas u Srbiji. U svakom slučaju uprava „Šumadije” mogla bi da nam pruži dragocene podatke 0 navikama u pogledu robnog kredita u Ovoj branši u raznim krajevima naše zemlje.

Račun izravnanja.

Aktiva 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara Blagajna . 28 78 98 Poštanska štedionica — — 54 Hartije od vrednosti = 5 10 Depoziti 1 15 15 Kaucije 55 55 Menice 697 613 995 "Tekući računi , 1.338 — Mašine 1.148 1.33! Zgrade = __ 2.140 Fabrički uređaji 105 252 2.613 Roba 1.607 1.182 3.725 Inventar 26 33 46 | Osnivački troškovi 50 46 36 _ Garancije — 1.000 = Pasiva . Glavnica 2.500 2.500 2.500 Rezervni fond 6. 18 39 Fond za dubiozna potraživanja 6 18 39 "Tekući računi ; 29 458 5,112 Вапка 5 = 991 Аксерн 28174 = Kaucije 55 55 Prenosne pozicije 117 185 Qeneracije 60 1.000 Razno 6 12 Dobit 107 312 258 Poreska rezerva = 60 100 Nagrade upr. i nadzor. odboru — — 21 Zbir Dbilanse 5.063 4.618 9.734

Na gornjoj tablici možemo vrlo lepo da posmatramo razviće industrije „Šumadije”. Tako n. pr. i mašine i zgrade iZnosile su u prvoj 1928. godini 1.14, u 1929. godini 7,33, a u 1930. godini same zgrade iznose 2,14 mil. din., a fabrički uređaj, koji je 1928. zajedno s mašinama iznosio 1.25 mil. din., popeo se 1930. па 2.61 mil. din. Roba u aaktivi, Koja je од 16 miliona и 1928. godini porasla na 3,7 miliona dinara, pokazuje takođe ogroman porast volumena poslova „Šumadije”. Interesantno je istači da se u aktivi · kroz sve tri godine nalazi pozicija menice koja je u 1928. godini iznosila 0.7 miliona dinara, a u 1930. godini okruglo ijedan milion. 12 ovoga izlazi da fabrika u svom portfelju ima skoro milion dinara menica mušterijskih.

ulavnica iznosi nepromenjeno 2!/. miliona dinara. Hezerve su još slabe oko 80.000 dinara, zato što je poduzeće i suviše mlado, tek u trećoj godini svoga rada. Tekući računi pokazuju porast od 20.000 u 1928. godini na 5.7 miliona dinara u

„1930. godini. Pri tome treba imati u vidu da suma od 5.7 mi-

271

Џона dinara u pdsivi „tekići računi” ne obeležava ukupan dug zbog toga što je društvo pri bilansiranju izvršilo kompenzaciju aktivnih i pasivnih tekućih računa tako da gornja suma pretstavlja samo saldo. Ali za ocenu stanja poduzeća ipak je dovoljno kad se zna saldo po tekućim računima. Ali pri tome treba imati u vidu da tekući računi ne moraju značiti dug samo kod banke već i kod privatnih lica. Jer u drugoj poziciji pokazuje se suma od 991 pod imenom banke. 1 to je saldo. Znači da je od sume odbijena gotovina koje ima poduzeće kod banaka. Kako se banke iskazuju zasebno, to je vrlo verovatno, da su dugovanja po tekućim računima nebankarske prirode t. j. verovatno pojedinim akcionarima za koje se zna da su vrlo imućni. Za povoljnost finansijske situacije poduzeća je takođe vrlo povoljan znak da su se u pasivi akcepti koji su u 1928. godini iznosili 2,1 miliona dinara, izgubili u 1929/1930. godini. Akcepti su najopasnij oblik dugovanja. Znači da su akcepti isplaćeni na teret tekućih računa.

Ukupan zbir bilanse skočio je od 5 miliona 1928. па 9,7 miliona 19230. godine.

Račun dobitka i gubitka. Rashodi 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Troškovi 178 592 833 Kamata 47 99 465 Otpisi 132 14 17 Amortizacije 210 166 337 Razno 82 91 __ Dobit 156 408 421 Porez __ — 260

Prihodi О Na fabrikaciji 806 1.264 2.333 Prenos dobiti — 107 Bruto zarada 806 1.371 2.339

Bruto prihod porastao je od 0.8 miliona dinara na 2,33 miliona dinara. Naročito je veliki porast u 1930. godini. On je skoro dupliran prema 1929. Prihod dolazi u glavnom од fabrikacije. U rashodima glavnu poziciju zauzimaju troškovi fabrikacije: 830.000 din. Zatim kamata 465.000 din. Dobit iznosi 421.000 din. A pre toga je za omortizaciju upotrebljeno 251.000 din. i to 204.000 za fabrički uređaj a 43.000 za zgrade. U. 1928. 2. nije data nikakva dividenda, u 1929. bila je 12% a u 1930. godini 10%. Ostalo je upotrebljeno na povećanje rezerve i za obezbeđenje poreza za iduću godinu. Društvo „Šumadija” postupa vrlo oprezno pri iskazivanju čiste dobiti, jer svake godine rezerviše izvesnu sumu za porezu. Ta rezerva u 1030. godini iznosi 100.000 dinara.

ГРАДСКА ШТЕДИОНИЦА У СУБОТИЦИ.

Приликом прошлогодишње анализе биланса (sa. 1929: годину) Градске штедионице у Суботици ми смо међу осталим приметили, да се потраживања код банака, и ако се налазе на одмах плативим рачунима, не могу убрајати међ готовину. Констатирамо, да ова наша примедба није остала без одјека — јер код проучавања биланса за 1930. годину те више није случај. Чак и Поштанска штедионица и потражња Народне банке су одвојене од благајне. Иначе је биланс и прошле године био детаљизиран и прегледно састављен — али је то у 1930. години још усавршено тако, до може да послужи као школски пример билансирања јавноправних односно комуналних новчаних установа. Он има још једно друго, врло важно преимућство: Градска штедионица детаљно наводи, коликим износом финансира општинска предузећа, па и саму општину. Кад би надзорна власт

присилила све комуналне штедионице да у својим билан-

сима тачно наводе колико им дугују општине и њихова предузећа, много шта би у појединим нашим градовима било

| другачије. Свакако да општинске штедионице не би биле