Narodno blagostanje — dodatak

ПАРАЋИНСКА ТРГОВАЧКО- БЛИСКЕ TOKA A. ЛЕ ПАРАЋИН. | |

Ipak трговачко-занатлиска банка је прелета још веома млада ; основана је 1923. године, дакле у: доба; кад, је банкарска коњунктура код нас била на врхунцу. Као претежни број наших провинциских завода, и она је била основана са веома скромним сретствима : првобитна главница је износила 1 милион динара, али је доцније повишена на 2 милиона, колико и данас износи.

Током година банчини су се послови врло лепо разБијали, а нарочито велики је био прилив страних сретстава, наиме улога на штедњу ; њихово стање је ове године већ седам до осам пута веће од главнице, што је у осталом и био повод, да је управа банчина почела да вентилира пи тање повишења главнице, које је питање у лету 1930. родине ЈИ у завршну фазу ; био је већ утаначен и дан, на коме

2 је имала одржати ванредна скупштина акционара, која је имала одобрити повишење главнице — што је међутим, с о6звром н општу привредну депресију, опет било одложено,

Следећа таблица у којој смо упоредили кретање глав-

вих билансних позиција Параћинске трговачко- занатлијске.

банке за последње три године, показује нам здрав лолет банчиних послова. Добијамо следећу слику:

Рачун изравнања.

Актива 1928. п. 1929. . 1930. > у хиљадама динара

Благајна 449 382 2.008 Менице 5 6:53 5.958 7.583 Текући рачуни 5.738 6.896 6.901 Лужници _ 156 Залоге 619 617 261 Непокретности 191 191 ТП Хартије од вредности 173 35 382 Намештај | 1 1 76 Ггранције 5.456 6.746 10.120 Вредност резервног фонда — 35 "196 Вредност у течају —— 846 738

Пасива Ггавница 2.000 2.000 2.000 Резервни фонд 305 347 419 Фонд за сумњива потраживања 272 272 272 Улози на штедњу 8.877 11.382 13.802 Текући рачуни 1.094 743 1.991 Реесконт 736 127 ПАР Бредност у течају —— 139 184 Чиста добит 344 330 290 Збир биланса 19.517 22.207 29.045

Рачун губитка и добитка.

Расходи Плате и трошкови | 274 292 304 Отписи пропалих потраживања 91 — 57 Порез и прирез 2209 136 155 Камата 564 550 1.460 Добит 344 330 293 Приходи. Камата 734 732 1.553 Провизије 814 577 709 Кирија — OS 4 Збир расхода или. прихода 1.548 1.309 · 2.267 Дивиденда 12% 12% 10%

295

Збир билансе порастао је од краја 1928. године дО_

краја. 1930. године, дакле за време од две године за читаву трећину, од 19:57 милиона на 29:04 милиона. Од тога износа отпада на: кауције, гаранције и друге“ прелазне позиције 10 милиона; али како је ова' позиција крајем 1928. године из= носила: свега 5.4. милиона, то значи, да је чисти пораст банчиних сретстава ипак премашио 5.5 милиона динара. Ако“ увмемо.у обзир дејство привредне депресије, која последње

"| две године није поштедела ни Параћин и његове највеће

банке, онда морамо констатовати, да је то врло леп напредак. “ У“ 'Главница је остала непромењена, као што смо то пећ

напоменули. Подељена је у акције од 200 динара номинале;

Банчине резерве су груписане у два фонда: у редовном резервном фонду, који је од 305 хиљада у 1928. „години повећан до краја 1930. године на 420 хиљада иу фонду. за сма= њивање потраживања, који је последње три године остад непромењен са 272 хиљаде динара. Укупно, фондови износе крајем 1930. године скоро 700 хиљада динара односно 35% главнице. Према. томе, сопствена сретства износе крајем 1930. године (заједно са добитком) преко 3 милиона динара:

То је један део банчиног обртног капитала; други; "|већи, су страна сретства, наиме улози на штедњу и по текућим рачунима, повериоци и реесконт. Улози на штедњу износили су крајем 1928. године 8.8 милиона, крајем 1929.

године већ 11.38 милиона а крајем 1930. године. достижу -| 13.8 милиона динара; значи, да: су за две године порасли за

преко 5 милиона динара, што је најлепши доказ, колико по– верење ужива банка у Параћину и околини. Не сме се пустити из вида, да су нарочито у последњој години наше провинцијске банке имале стагнацију уложака, а многе од њих и опадање. Заводи, који су своје улошке повећали, веома су ретки. Међ њима је и Параћинска трговачко-занатлиска: банка, која према износу повећаних улога несумњиво долази на прво место међ малим провинцијским новчаним заводима Србије. Управа банчина подвлачи, да је обратила: нарочиту пажњу на ситну штедњу, на оне мале људе, који одвајају од своје свакодневне зараде, само да би створили мале резерве за непредвиђене случајеве. Банка је развила даље, и „нарочиту пропаганду код деце улагача, што је као: васпитајући моменат од врло велике важности; само у:1929. години поде– љено је бесплатно преко 200 касица за ситну, штедњу. Поверене улоге банка је исплаћивала без икаквог отказног рока и у свако доба.

Други извор обртног капитала су улози по Пи рачунима. Они су подвргнути већим варијацијама. Од 11

милиона у 1928. години, смањени су-у 1929. години за 300.

хиљада, на 800 хиљада динара, али су се крајем 1930. године опет повећали, на скоро 2 милиона. Реесконта у 1930. години више нема ; у 1928. исказан је још са 736 хиљада, а у 1929,

години са свега 127 хиљада. Због знатног прилива уложака

банка је имала могућност, да ове кредите ликвидира и да-их држи као гвоздену резерву, која претставља лепу суму од преко 2 милиона динара. Укупна страна сретства порасла су дакле за преко 5 милиона (последње две године) и износе 16 милиона“ динара. Заједно са сопственим сретствима, обртни капитал банчин достиже 18.5 милиона, а ако узмемо у обзир још и неискоришћене а одобрене кредите, онда прелази 20 милиона динара. |

(Тај је обртни капитал расподељен у главноме у две Брсте датих кредита: у менице и текуће рачуне, На менице је дато крајем 1930. године 7.58 милиона динара према 5.96 миилона у 1929. години, а на кредите по текућим рачунима 6.8 милиона, према 5.74 милиона у 1928. години. Главни део обртног капитала пласиран је у велики број малих зајмова, што је важно у погледу сигурности и ликвидитета. У колико су одобрени и већи зајмови, они су покривени нарочитим гаранцијама: хипотеком, тапијом или другим сигурним залогом. Кредити на залоге знатно су смањени због опадања